Srbija pred prekretnicom: Zelena energija nije više alternativa, već mejnstrim!

Na današnjem onlajn forumu Energetske zajednice Evrope, pod nazivom “Pravedna tranzicija”, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Janez Kopač, ocenio je da je region Zapadnog Balkana u odlučujućem momentu za tranziciju energetskog sektora.

Uz konstataciju da energetska održivost više nije alternativa nego mejnstrim, te da je brzim kretanjem EU sa “Zelenim dogovorom” stvorena šansa koja za region može biti pozitivna ili vrlo negativna.

Klimatski „Maršalovi planovi“

Naveo je da je Sekretarijat nedavno lansirao i ideju o takozvanom Maršalovom planu dekarbonizacije Zapadnog Balkana sa predlogom kako da se formiraju nacionalni fondovi za klimu.

– Trebalo bi da budu izdvojeni iz državnih budžeta, i posvećeni u potpunosti tranzicionim svrhama – rekao je Kopač.

Dodao je da bi takvi fondovi, uz podršku EU i privatnih ulagača, mogli da omoguće da mehanizam energetske tranzicije radi na relativno pravičan način.

Kopač je naveo da se prema poslednjim podacima proizvodnja energije u regionu Zapadnog Balkana povećava, iako se potrošnja u zemljama tog regiona smanjuje.

– Razlog su ugljenične cene. Prodavanje električne energije od uglja iz regiona na tržište EU je odjednom ekstremno profitabilno jer su cene emisije ugljeni u zemljama proizvođačima nula, a u zemljama EU su na istorijski visokom nivou. To donosi iluziju da će ovakva situacija potrajati duže i da će se moći iskoristiti, ali to je vrlo prazna iluzija – rekao je on.

Dodao je da EU razgovara o ustanovljenju mehanizma karbonske granice za koji se još uvek ne zna kako će izgledati ali će imati „otrežnjujući efekat“.

– Povećani prihod od izvoza električne energije dobijene od uglja u regionu sada je šansa koja neće trajati dugo, možda dve, tri godine, i treba je ugrabiti. U suprotnom tranzicija će se sigurno dogoditi ali neće biti pravedna. Zato moramo ne samo da razgovaramo o tranziciji, nego da formiramo mehanizme tranzicije – rekao je Kopač.

Istakao je da je prvi mehanizam naplata takse na ugljenik, a novac od toga mora biti korišćen u tranzicione svrhe.

– Ako se ne koristi za slične svrhe za koje EU koristi taj prihod loše će završiti po sektor energetike, i dalje za društvo – upozorio je on.

Rekao je da je vreme za odlučivanje, posebno ova godina, jer je EU najavila mehanizam karbonske granice.

– Nadam se će svi donosioci odluka u zemljama regiona ugrabiti taj istorijski momenat da stvore tranzicioni okvir na način da bude od koristi za obe strane energetske zajednice – zaključio je on.

„Zapadni Balkan to može“

U uvodnom izlaganju konferencije, srpska ministarka energetike Zorana Mihajlović rekla je da Srbija i Zapadni Balkan mogu uspešno da prate zemlje članice EU u energetskoj tranziciji i izađu iz ovog procesa kao dobitnici, ukoliko se uvaže različite startne pozicije, postave realni ciljevi i dinamika i obezbedi adekvatna finansijska podrška EU.

Banke u klimatski program dale 66 milijardi dolara

Velike multilateralne razvojne banke (MDB) povećale su prošle godine finansiranje programa za borbu protiv klimatskih promena na 66 milijardi dolara, sa 61,6 milijardi u 2019, objavljeno je danas u Zajedničkom izveštaju o klimatskim finansijama MDB za 2020. godinu.

Od ukupnog iznosa, 58 procenata ili 38 milijardi dolara, kanalisano je ka ekonomijama sa niskim i srednjim prihodima, saopštila je danas Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja koordinira podatke mulirateralnih razvojnih banaka za zajednički izveštaj.

Pored direktnog finansiranja, MDB su učestvovale i kao sufinansijeri klimatskih programa sa iznosom od 85 milijardi dolara, tako da su ukupna sredstva plasirana preko ovih banaka u oblast klime iznosila lani više od 151 milijardi dolara.

Mobilisana sredstva iz privatnih izvora iznosila su 5,9 milijardi dolara.

Mihajlović je dodala da će ova i naredna godina biti u znaku velikih promena u sektoru energetike i rudarstva, posle kojih „više ništa neće biti isto kao pre“.

Istakla je da je Srbija započela izradu Nacionalnog energetskog i klimatskog plana i nove Strategije razvoja energetike za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine, te da se usvajanje tih dokumenata može očekivati do kraja godine.

Rekla je da su u Srbiji stvoreni uslovi za ubrzano unapređenje energetske efikasnosti i nove investicije koje ce povećati učešće energije iz obnovljivih izvora, na najmanje 40 odsto do 2040. godine, odnosno 50 odsto do 2050. godine.

Na onlajn konferenciji učestvovali su donosioci odluka zemalja regiona Zapadnog Balkana kao i eksperti za energetsku tranziciju i energetiku.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi