Strancima izdato 70% više radnih dozvola, ali bez većih plata...
Prošle godine u Srbiji je zvanično stiglo više od 52.000 radnika iz inostranstva, a samo u u Beogradu ih je 30.000 više
Broj radnika iz inostranstva je u Srbiji u prošloj godini zvanično povećan za 52.000 ljudi, koliko je izdato dozvola, ali i dalje nedostaju radnici brojnih profila. Pre svega manjak je vidljiv kod vozača, kojih nedostaje oko 20.000, kao i radnika u ugostiteljstvu.
Međutim, deficit će postojati dogod je razlika između naših i evropskih plata velika, i tu ni stanci iz Azije ili Balkana nisu dugoročno održivo rešenje.
Najviše Kineza... Indijaca sve više
Od ukupnog broja pridošlih, najviše je radnika iz Kine (10.000), Rusije (8.000), Turske (5.500) i Indije (3.000), dok ostatak popunjavaju ljudi sa Kuba, iz Nepala, Bangladeša, a tek potom iz zemalja u susedstvu.
Većina od novopridošlih radnika radi u sektorima u kojima domaći ne žele da rade zbog niskih zarada, ili zbog toga što su ljudi tih profila otišli da profesiju nastave na Zapadu, međutim, ima i sektora gde stanci dolaze zbog poslovnih prilika.
Pročitajte još:
- Mi u našoj kulturi svakako imamo ljude koji su u okviru "Majkrosofta" sa raznih strana, ali što se tiče samog razvoja softvera iz Beograda, mi već nekih pet-šest godina imamo strategiju zapošljavanja ne samo iz Srbije, nego iz celokupnog regiona Zapadnog Balkana – kaže za RTS Milan Gospić, direktor "Majkrosoft Srbija".
Open Balkan dobra ideja, ali i plate moraju ići naviše
Prema procenama poslodavaca Srbije, u našoj zemlji primetan je nedostatak kadrova određenih struka - fali oko 20.000 vozača, u ugostiteljstvu oko 25.000 radnika, s građevinarima je slično...
Način da se popuni deo potreba svakako je i Open Balkan, koji, praktično, ovih dana otvara vrata tržišta rada. Naime, od početka ovog meseca funkcioniše potpuno slobodno tržište rada Otvorenog Balkana – u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, koje bi trebalo da doprinese stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i za domaće i strane kompanije.
Promocija otvorene privrede, ali i zaštite radnika
Srbija je jedna od potpisnica Globalnog sporazuma o migracijama, i prema tome mora da štiti migrante koji dolaze ovde da rade u funkciji njenog održivog razvoja.
- Programski okvir uključuje da se analizira tržište rada, da se radi na informativnim sistemima kao na primer „Welcome to Serbia“, kao jedan od primera dobrih praksi koje treba pratiti - ukazala je Donatela Bradić iz Međunarodne organizacije za migracije UN (IOM).
Na taj način otvorena je i mogućnost da se prevaziđu problemi s nedostatkom radnika određenih, deficitarnih struka u sve tri države, napravljen je korak da mladi ljudi koji su u potrazi za poslom ostanu u regionu i da se odgovori na sve veće zahteve za kvalitetnim kadrovima lokalnih i međunarodnih kompanija koje posluju u regionu.
Zahvaljujući tržištu rada Otvorenog Balkana, dolazak/angažman radnika u sve tri zemlje jednostavniji je nego do sada, u sve tri države omogućen je uvid u sva slobodna radna mesta, a nacionalne službe za zapošljavanje su sastavni deo celog sistema. Radnici iz Albanije ili Severne Makedonije moći će da dođu u Srbiju i rade bez ikakvih administrativnih i ili nekih drugih prepreka - i za njih i za njihove poslodavce, moći će da rade bez boravišne ili radne dozvole, a isto važi i za državljane Srbije ako odu u Albaniju ili Severnu Makedoniju.
Po mišljenju počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, dolazak radnika u sve tri zemlje će, uz slobodno tržište rada Otvorenog Balkana, biti pojednostavljen, piše novosadski „Dnevnik“.
On je ukazao da je u Srbiji u mnogim oblastima primetan deficit kadrova, da bi dolazak radnika iz regiona mogao pozitivno da utiče na rešavanje tog problema i istakao da je u pojedinim sektorima, poput transporta i logistike, nedostatak kadrova do te mere izražen da poslodavci traže da se, osim u regionu, naprave koraci koji bi omogućili lakšu saradnju i s udaljnim zemljama.
- Kompanije u Srbiji, sigurno je, imaju potrebu za radnicima i u interesu privrede je da se napravi takva razmena i ljudi zapošljavaju, a prednost je i to što je reč o istom regionu, sličnom mentalitetu, blizini kuće... Očekujem da će u Srbiji najviše angažovanih radnika biti u poljoprivredi i građevinarstvu i da će do radnog angažmana najviše dolaziti radnici zanatskih struka, a može se očekivati da će put Albanije odlaziti kadrovi u oblasti turzima - ugostitelji, hotelijeri… - rekao je Atanacković.
I predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić ukazuje da će u Srbiju najviše dolaziti radnici u građevinarstvu, poljoprivredi i saobraćaju, te da je u sve tri zemlje prisutan deficit određenih struka. On ukazuje da je uspostavanje slobodnog tržišta rada u regionu dobar korak jer obezbeđuje lakši protok novca, robe i ljudi.
- Očekujem da će više radnika iz regiona dolaziti u Srbiji nego što će ih iz naše zemlje odlaziti u Albaniju ili Severnu Makedoniju jer su u Srbiji zarade više, a sigurno je da je za dolazak ili odlazak radnika najvažnije to kolike su zarade u kojoj zemlji - kaže Milić. - Da je i inače tako, potvrđuje se i time što put razvijenih evropskih zemalja već godinama odlaze stanovnici ovog dela regiona - jer su tamo plate više nego u zemljama iz kojih dolaze, pa je jasno da je za rešavanje problema s deficitom određenih struka u Srbiji potrebno povećati plate.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari