Zeleni kilovati i u EPS-u: Vetar i solar ulaze na mala vrata u srpskog energetskog džina (VIDEO)

„Zelena“ budućnost čeka i „Elektroprivredu Srbije“, i u srpskom energetskom gigantu koji je juče proslavio 130. rođendan toga su svesni, iako u svakoj prilici ističu da je okosnica EPS-a termo-sektor, tj. elektrane na lignit.

I u proizvodno problematičnoj 2022. godini uspeli su da za svojih 3,4 miliona kupaca u Srbiji naprave 31.130 gigavat-časova električne energije, od čega 70 odsto iz termoelektrana, a ostatak iz hidroelektrana, i u EPS-u znaju da je ugalj stvar prošlosti.

Prebacivanje na nove tehnologije možda nije odmah tu iza ćoška, jer ugalj će se u Srbiji naveliko koristiti još decenijama, ali s prvim koracima se već kasni. Da kašnjenje za svetom i „zelenom tranzicijom“ ne bude još veće, pobrinuće se stručnjaci iz Termoelektrane „Kostolac“, kojima je zapalo da urade pilot-projekte prvih EPS-ovih elektrana na vetar i sunce.

Na 16 postojećih hidroelektrana (i RHE „Bistrica“ u najavi), sa nešto više od 3.000 megavata snage „na pragu“ koje prave 30 odsto energije, kao pojačanje obnovljivih izvora energije pravi se Vetropark „Kostolac“.

Sa planiranom snagom od 66 megavata, ovaj vetropark je tek delić postojećih kapaciteta na ugalj i vodu (7.855 kilovata u celom sistemu), ali je svakako značajan korak u pravcu u kome ide i razvijen svet.

Vetropark će se prostirati na starim deponijama kopova Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, a svaka od 20 vetroturbina nemačko-španske firme „Simens Gameza“ snage 3,3 megavata biće visoka 179 metara, sa promerom kruga lopatica od 62 metra.

- Davaće 184 miliona kilovat-časova električne energije, što možda izgleda malo kada se pogleda koliko imamo u TE „Kostolac“ ili celom EPS-u, ali treba imati i vidu da će proizvoditi struje koliko bi bilo dovoljno za 30.000 domaćinstava – kaže rukovodilac programa projekata OIE u TE „Kostolac“ Predrag Đorđević.

Pilot-projekat bi trebalo da bude gotov do kraja 2024. godine, sa elektranom na mreži u prvom kvartalu 2025, a dotle će se uraditi i sve pristupne saobraćajnice, trafostanice, razvodno postrojenje...

Projekat ima svoju energetsku, saobraćajnu i ekološku dimenziju.

- Ne možete graditi elektranu na vetar gde god hoćete. Jalovište je savršen prostor, ali potrebno je da zadovolji i saobraćajne uslove. Kamioni za prevoz lopatica su dugi po sedamdeset metara i potrebno je da praviti saobraćajnicu kojom to može da se preveze. Takođe, za potrebe projekta rađena je i ekološka studija kako će elektrana uticati na stanište lokalnih ptica i slepih miševa. Tek kada su svi uslovi zadovoljeni mogli smo da počnemo sa radovima – objašnjava Đorđević.

Ovo je pilot, ali u „Kostolcu“ su sigurni da može da se sa ovim nastavi i već razmišljaju o tome da prave vetropark od 350 megavata.

U „Kostolcu“ je i sunce nadohvat ruke

Vetroelektrana nije i jedini „eksperiment“ u kome se u „Kostolcu“ ogleda EPS. Tu je sve spremno za izgradnju solarne elektrane „Petka“, na spoljnjem odlagalištu kopa Ćirikovac.

Elektrana na sunce će imati 9,75 megavata snage, a godišnje će proizvoditi 15,6 gigavat-časova energije. Ovo je tek simboličan kapacitet elektrane na nekih 12 hektara površine, koja bi trebalo da da struju u mrežu preko trafostanice „Požarevac“ krajem 2024. godine, ali, kako kaže narodna, „svaki početak je težak“.

Screesnhot:Dubai Future

 

U EPS-u računaju da će im se uloženih dvanaestak miliona evra vratiti kroz struju za 12 godina, a eksploatacioni rok solarne elektrane je oko 25 godina.

- Nakon toga samo se zamene paneli, sva ostala infrastruktura ostaje, i ponovo imamo novu elektranu. Sam taj trošak zamene panela je vrlo mali u odnosu na ukupnu originalnu investiciju – kaže za 24sedam Goran Bura, zamenik šefa projekta.

Isplativost je očigledna i zbog toga u TEKO „Kostolac“ već „merkaju“ gde bi još mogli da postave panele, i u dugoročnom planu im je solarna elektrana veća od 200 megavata.

- Treba iskoristiti prostor koji „Kostolac“ ima i na kome ne može da se dobija hrana ali može struja. Sva infrastruktura je već ovde, od puteva do trafostanica. Znate li koliko samo košta kabl, pri sadašnjim cenama bakra, da se struja odvede sa neke tamo ledine – kaže Goran Bura.

Sa ovim projektima EPS-a Srbija svakako neće biti kao jedna Kina, koja trenutno ima 430 gigavata u solaru, godišnje doda stotinak, a do 2025. planira da dobija trećinu struje besplatno od sunca, ali važno je da se na taj put krenulo.

Jer ni mnogo razvijeniji svet nije baš tako daleko odmakao, pa druga „solarna nacija“ – SAD, sa instalisanih 142 gigavata, ima tek tri odsto ukupne struje dobijene od sunca.

Evropska energetska velesila Nemačka, doduše, stoji mnogo bolje sa 40 gigavata instalisane snage i 12,5 odsto od ukupne energije u javnoj mreži dobijene od sunca.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi