Više struje, novi život i bezbedna brana: Šta se dogodilo sa HE „Đerdap 1“ (FOTO/VIDEO)

Nakon 14 godina od formalnog početka revitalizacije kolosalnog objekta srpske energetike (a nekada i jugoslovenske, pa i evropske energetike), Hidroelektrana „Đerdap 1“ će ove godine završiti i poslednji, šesti agregat i time okončati dug i često prekidani proces.

- Trenutno je u „Đerdapu 1“ finiš poslednje faze rada na agregatu br. 3, i kada on do decembra bude na mreži, ovaj srpski energetski biser će imati za 190 megavata više nominale snage, što sa dobrom hidrologijom daje potencijal za 10 odsto veću proizvodnju struje - kaže nam Radomir Mitrović, direktor proizvodnje struje HE „Đerdap 1“.

Pritom, sa šest zamenjenih agregata, od kojih je onaj prvi (br. 6) u pogonu već 12 godina, radni vek elektrane je produžen za još najmanje 35-40 godina.

24sedam/Nenad Vujanović

 

- To možemo pouzdano da kažemo, jer stari agregat br. 3 je radio 51 godinu i gotovo 350.000 sati, a standard u industriji je 35 godina i 200.000 sati. I poslednji agregat koji je rastavljen bio je u radnom stanju, kada smo ga izvadili videli smo da su ključni sklopovi i dalje dobri i da mogu da se koriste kao rezervni delovi, recimo kod kolega u Rumuniji koje su završile revitalizaciju pre nekoliko decenija. Sve je u dobrom održavanju, i s tim kod nas nema šale –  ističe Mitrović.

Uz revitalizaciju, koja je na "broju 3" trajala dosad 415 dana, urađena je i modernizacija agregata. Na primer, ugrađena su radna kola sa lopaticama drugačije geometrije, ali jednakog kvaliteta i materijala kao i one pređašnje. Samo sa njima je dobijeno 76 gigavata potencijalne energije na račun preliva vode.

- Revitalizaciju po međudržavnom ugovoru radimo sa ruskim kompanijama „Elektrosila“ i LEZ (Ljenjingradski elektrotehnički zavod, poznat i kao „Novaja sila“), ali savršene lopatice su za njih uradili u slovenačkom „Litostroju“. Na nekim pokretnim sklopovima imamo nove materijale, koji ne moraju da se podmazuju, na drugima nešto drugo, što je savremenije… - napominje Mitrović.

 

Radove, uz stručnjake i radnike HE „Đerdap“, izvode i majstori „Goša montaže“, „Đerdap usluga“, „ATB Severa“ iz Subotice, „Jadrana“, „Kolubara metala“, stručnjaci instituta „Nikola Tesla“ i „Mihajlo Pupin“. Kontrola materijala je poverena Institutu za ispitivanje materijala iz Beograda.

Da ovaj posao nije šala, pokazuje i nekoliko sledećih podataka. U agregatsku „jamu“ treba spustiti agregat  ukupno težak 2.500 tona, na kome su mikrometarskom preciznošću sklopljeni delovi od kojih oni koji se „vrte“ 71,5 okretaja svakog minuta imaju 1.500 tona. Samo vratilo, iliti osovina generatora, promera je 160 centimetara i dugo deset metara, a rotor glavnog generatora koji se montira izjedna težak je 610 tona i prečnika je više od 14 metara. U jednom komadu se montira i radno kolo Kaplanove turbine sa lopaticama, koje je teško 350 tona.

Srpske brane su bezbedne

Uz revitalizaciju generatora i druge električne i elektronske opreme, obnova je iskorišćena za još jedan važan posao. Svetska i domaća javnost postala je ovih dana iznenada svesna značaja brana i hidrotehničkih objekata. Tome je razlog urušavanje dve brane u Libiji, koje su odnele na desetine hiljada života i napravile ogromnu štetu u okolini.

Međutim, građani Srbije za srpske hidroelektrane ne treba da brinu, kažu iz „Đerdapa“.

- Od samog početka revitalizacije 2009. godine, paralelno se sa energetskim delom radilo i na ojačavanju građevinskog dela brane. Ona je urađena dobro, čak nema ni geoloških pomeranja, koja dugi niz godina prati zajednička srpsko-rumunska komisija. Sada smo je iznutra dodatno ojačali čeličnom potkonstrukcijom, tako da će trajati još veoma dugo – kaže Mitrović.

I ovde se ne radi o nekom „posliću“, jer je za gradnju brane utrošeno materijala s kojim bi se mogao nazidati grad od 35.000 stanovnika – 3,2 miliona kubika betona, 167.000 tona armature...

Hidroelektrana „Đerdap 1“, kao zajednički poduhvat Jugoslavije i Rumunije, puštena je na mrežu u maju 1972. godine (prvi agregat avgusta 1970). Tada je bila jedna od najvećih hidroelektrana na svetu. I danas, sa poboljšanim kapacitetom od 1.140 megavata, proizvodi oko polovinu struje koju EPS-u daje njegov hidrosektor.

Revitalizacija će koštati više od 180 miliona evra, a većim delom se finansira iz klirinškog duga Rusije (nekadašnje SSSR prema SFR Jugoslaviji), a manjim iz sredstava „Elektroprivrede Srbije“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi