Možemo li da osvojimo hranom Bliski istok?

Odabrani privrednici u naredna tri dana predstavljaju sebe ali i potencijal srpske prehrambene industrije na sajmu Saudi Food Show 2023 u Rijadu.

Tržište Saudijske Arabije za sve proizvođače u svetu je jedno od najprivlačnijih tržišta na Bliskom istoku, kako zbog platežne moći kupaca tako i njihovog broja ali i zbog toga što predstavlja svojevrsna vrata i za okolna tržišta regiona.

Koliko realno možemo da se snađemo na tako izbirljivom tržištu, 24sedam je pitao Marka Selakovića, profesora i zamenika direktora na „SP Jain School of Global Management“ u Dubaiju i donedavnog šefa predstavništva PKS u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

- Prehrambena industrija Srbije poseduje snažan potencijal da i dalje uvećava svoje prisustvo na Bliskom Istoku, i drago mi je da to primećuju i sami proizvođači. Sajmovi poput Saudi Food Show u Rijadu, ili Gulfood u Dubaiju, su sjajne prilike da se upozna tržište i sagledaju neke mogućnosti. Međutim, do trajnog uspeha i kontinuiranog prisustva treba preći dug put – kaže Selaković.

On sa čime će se sudariti domaći proizvođači i izvoznici u Saudijskoj Arabiji i Bliskom istoku generalno jeste veličina i daljina tržišta.

- Najpre, moramo da stvorimo uslove za stabilnost količina koje će biti distribuirane na ovim tržištima, da unapredimo lanac snabdevanja i transport proizvoda iz Srbije. Ova tržišta zahtevaju kontinuirano i snažno ulaganje u marketing ako želimo da unapredimo plasman finalnih proizvoda koji stvaraju dodatnu vrednost. Uz to, sve tri uslova moraju da se ispune istovremeno, jer ako jedan omane nema ništa od kontinuiranog prisustva na ovom, kao ni na bilo kojem ozbiljnom tržištu u svetu – ističe Selaković.

A koliko je ozbiljno prehrambeno tržište samo Saudijske Arabije pokazuje podatak da je očekivani obrt na njemu ove godine oko 98 milijardi dolara, uz godišnji rast od 4,2 odsto.

- Ceo svet se takmiči da bude prisutan na ovim tržištima. Mi smo konkurentni po kvalitetu, ali zaostajemo u marketinškom i logističkom pogledu. Edukacija proizvođača o ovim tržištima, ali i podrška institucija iz Srbije mogu da doprinesu da sistematičnije i uspešnije otvaramo nove mogućnosti – ističe Selaković.

Bez ozbiljnog marketinga nema profita

Bliskoistočno tržište je posebno „osetljivo“ na nacionalne marketinške kampanje, i one su se pokazale kao dobre za mnoge zemlje koje su sa svojim „nacionalnim“ voćem napravile proboj – Turska, Novi Zeland, Poljska, Holandija, pa čak i Ruanda.

- Danas je, uz kvalitet, koji mora biti nesumnjiv, potrebno da date i "priču o proizvodu". Pogotovo u Emiratima, gde se uz svaki proizvod u supermarketu navodi i ime zemlje odakle je. Velike kampanje imali su EU za sveže jabuke, Turska za citruse, u kojoj je čak učestvovala njihova pop-zvezda Tarkan, a Ruanda za avokado. Kod nas je to zasad izostalo, a nemamo ni kampanje na društvenim mrežama, niti veb-sajtove, reklame, saradnju sa influenserima, niti promocije u prodavnicama i specijalizovnaim magazinima – rekla je na jednom vebinaru za izvoznike Milica Zatezalo, nacionalni konsultant Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) pri UN.

Takve vebinare u Srbiji organizuje Razvojna agencija Srbije, koja je u saradnji sa FAO i EBRD, u okviru projekta "Podrška diverzifikaciji izvoza poljoprivrednog i prehrambenog sektora Zapadnog Balkana i Istočne Evrope" , izdala i „Vodič za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog istoka“, kako bi zainteresovanim proizvođačima omogućila uvid iz prve ruke šta ih tamo čeka i kao da izbegnu početničke zamke.

Ali, to svakako neće biti dovoljno jer, ukazuju stručnjaci, novom tržištu se mora prići mnogo organizovanije, Za početak, treba rešiti logistiku, jer bez brze i kontinuirane dostave sveže hrane i to u poseban srpski hab gde će je uvek biti dovoljno, teško da može biti uspešnog razvoja priče.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

 

- Najveći problem je dostava količina koje mi šaljemo avionom, DHL-om. Ne možemo da dostavimo onoliko koliko nam traže, a kontinuitet dostave je veoma bitna stvar. Zbog toga bi država morala da uspostavi neki kanal, recimo kargo letove – rekao je na jednom skupu prošle godine Dejan Stajić, čija firma "Berry for You" na tržište Emirata sveže borovnice plasira nekoliko godina.

Ukoliko se to ne dogodi, ovo za Srbiju perspektivno a samo po sebi rastuće tržište, će ostati pusti san. Trenutni rast prehrambenih proizvoda izvoza Srbije na Bliski istok je u usponu ali je to sveukupno daleko od željenog i mogućeg.

Godišnji rast izvoza u Sudijsku Arabiju je u 2022. godini bio 40 odsto a u UEA gotovo 170 odsto, ali to je i dalje samo 29,8 miliona dolara u slučaju Emirata i 11,8 miliona dolara kod Saudijske Arabije.

Poređenja radi, Srbija u Bosnu i Hercegovinu, kao najvećeg partnera u regionu, izveze godišnje hrane, duvana i pića za 547 miliona a u Nemačku, kao najvećeg spoljnotrgovinskog partnera u EU u globalno 333 miliona.

Na listi zemalja po veličini srpskog izvoza UAE se nalazi između Slovačke (31,8 miliona dolara) i Švedske (29,8 miliona) a SA između Tunisa (12,4) i Norveške (10,3 miliona dolara).

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi