Profit za firme, ali i za planetu: Prehrambeni otpad direktno u struju (FOTO/VIDEO)

U Srbiji se godišnje samo u ugostiteljskom sektoru generiše 40.000 tona otpada od hrane, a svaki drugi kilogram otpada koji napravimo u svojim domovima je otpad iz naših kuhinja. Samo otpad iz sektora komercijalnog ugostiteljstva i javnih ustanova koje imaju kuhinje, raspadanjem oslobodi 28.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu, podaci su NALED-a. A gde je tu još otpad od hrane kojoj je istekao rok iz prodavnica i velikih trgovinskih lanaca…

Sve to, ili barem veliki deo toga, moglo bi da se pretvori u novac i donese velike uštede kompanijama, a svima nama zdraviju životnu sredinu, pokazuje primer poslovanja firme "Esotron“, koja u Rumenki, na obodu Novog Sada, ima pogon za preradu biorazgradivog neopasnog otpada.

Sve išlo direktno u kanalizaciju

- Omogućili smo industriji, trgovini i ugostiteljstvu da takav otpad ne šalju na deponiju, kao što je to bila praksa ranije, nego da se nakon prerade u postrojenju od njega dobije čista energija – kaže za 24sedam Bojan Gligić, direktor "Esotrona“.

Ova kompanija se bavi naprednim zbrinjavanjem otpada od 2011. godine, kada su kao prvi u Srbiji ušli u posao organizovanog prikupljanja i obrade iskorišćenog jestivog ulja.

Pre toga je po pravilu zagoreli zejtin iz kioska brze hrane, restorana, hotela, ali i dobrim delom prehrambenih fabrika, išao direktno u kanalizaciju ili na više-manje divlje otpade.

Tim poslom se i dalje bave, i sada su najveći domaći sakupljač takvog ulja - mesečno iz 4.500 objekata prikupe 350 tona ulja koje prerade i izvezu u pogone gde se dobija biodizel.

To je oko 70 odsto tržišta prikupljenog ulja u Srbiji, ali tek delić onog ulja koje na njega uđe. Prema podacima Poslovne zajednice „Industrijsko bilje“, u Srbiji se godišnje za domaće potrebe napravi 100.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja. Uz to, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, uvezemo i 36.000 tona palminog ulja, koje se koristi u prehrambenoj industriji.

Povećavaju kvalitet proizvoda

Razlika između potrošenog i prikupljenog ulja je ogromna, a još je veća kod prehrambenog otpada ili od otpada hrane kojoj je istekao rok upotrebe. Iako zakon nalaže da, na primer, restoran sav otpad od hrane mora da preda nekom operateru, to čini samo 13 odsto ugostitelja.

- Otkupom tog ulja, ugostitelji su stimulisani da predaju ulje ranije umesto da ga prepržavaju, a time su na dobitku jer povećavaju kvalitet proizvoda koje daju svojim gostima i kupcima – napominje Gligić.

U NALED-u objašnjavaju da, za razliku od otpadnog jestivog ulja gde dobijaju novac od operatera, u slučaju hrane za svaki kilogram moraju da plate.

Gligić dodaje da u "Esotronu“, koji se od 2016. jedini u Srbiji bavi i prikupljanjem prehrambenog otpada, neke vrste otpada preuzimaju besplatno, neke naplaćuju, a za neki oni plaćaju klijentima, zavisno od vrste i stanja otpada.

Ali ni kod onog što se prikupi u Srbiji generalno, nije baš "čista“ situacija.

Umesto u atmosferu, u gas za struju

- Mi u „Esotronu“ sakupimo mesečno 350 tona ulja i 2.000 tona prehrambenog otpada. Teško je proceniti koliko se toga preuzme za reciklažu u Srbiji jer postoji veliko crno tržište. A to je opasno ne samo zbog toga što se narušava posao onima koji rade legalno, i što država nema poreskih prihoda, nego se narušava i zdravlje ljudi. Određeni deo tog otpada završi za proizvodnju dizela na crno, a veći deo kao hrana u uzgoju životinja. To je veoma opasno, jer vi ne znate da li je, na primer, siru samo istekao rok trajanja ili se u njemu razvilo i nešto što je patogeno – ističe Gligić.

Prikupljeni „čvrsti“ otpad u „Esotronu“ prerađuju u biogas, od kojeg se zatim dobija električna energija, dok se od ulja dobija sirovina za proizvodnju biodizela i namešavanja u dizel gorivo.

- To je isti proces koji imate na deponiji, samo što tamo metan i ugljen-dioksid pri razgradnji organskog otpada polako idu u atmosferu, a kod nas se pod kontrolisanim uslovima brzo pretvaraju u zelenu energiju. A onda tu energiju preko EPS-a ponovo dobija ista ta industrija ili ugostiteljstvo, to je ta cirkularnost – objašnjava Gligić.

U „Esotronu“ prerađuju i talog koji ostaje u prečistačima komunalnih i industrijskih otpadnih voda, koji bi doduše mogao da završi i kao kompost, odnosno đubrivo u poljoprivredi.

- Međutim, kada od tog mulja pravite kompost, onda se i dalje oslobađaju gasovi u atmosferu, pa nemate tu ekološku komponentu – napominje naš sagovornik.

Put do cirkularne ekonomije je u Srbiji još veoma dug, ali Gligić kaže da je razlika između nas i EU sve manja.

- Zakone imamo, u njima su brojna evropska rešenja, još da popravimo kontrolu. Ali moramo priznati da se situacija popravlja i da se polako jaz ka Evropi smanjuje. Svest o ekologiji raste, i u javnosti sve više imamo slučajeva da se otkriju divlja skladišta opasnih materija, da neko bude uhapšen, zatvorene su mnoge firme koje su varale klijente da legalno skladište, a bacale otpad na divlje deponije… Toga ranije nije bilo i čini se da smo na pravom putu – zaključuje Bojan Gligić iz „Esotrona“.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi