Zbog ovih brojki će vam se zavrteti u glavi! Srbi godišnje bace 247.000 tona hrane, dok u restoranima ostave oko 15.000 tona
Građani Srbije godišnje bace oko 247.000 tona hrane, što je 30-40 kilograma po stanovniku, dok na tanjirima ugostiteljskih objekata ostane oko 15.000 tona otpadaka.
Ovi podaci proizilaze iz rezultata projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji", koji je okupio mnoge velike kuhinje, restorane i institucije sa ciljem da eliminišu 750 tona ugljen-dioksida do 1. aprila ove godine.
Promo/NALED
Prema rečima direktora za održivi razvoj u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Slobodana Krstovića, u Srbiji se godišnje generiše oko dva miliona tona organskog otpada.
- To predstavlja veliko opterećenje za deponije, na kojima se zabeleži više od 300 požara koji nanose veliku štetu životnoj sredini. Izuzetno smo ponosni što smo među ugostiteljima naišli na veliki odziv i uspeli da realizujemo izazov, za koji verujemo da je korak u pravom smeru ka očuvanju naše životne sredine - poručio je Krstović.
Pročitajte još:
Otpad od hrane doprinosi klimatskim promenama
Srbija je po količini organskog otpada koji nastaje u domaćinstvima iznad svetskog proseka. Kada se tome dodaju ostaci iz restorana, studentskih menzi, bolnica i sličnih ustanova, u pitanju je ogromna količina otpada koja na deponiji predstavlja ekološki problem, a mogla bi da postane vredan resurs.
Kada je reč o otpadu od hrane, većina građana ne zna da on završi na deponijama, gde se njegovom razgradnjom proizvodi velika količina metana, koji je čak 24 puta štetniji od ugljen-dioksida, čime najviše doprinosi klimatskim promenama i direktno ugrožava okolinu i zdravlje ljudi.
Ugostitelji su najveći generatori otpada hrane u Srbiji jer naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane oko 40.000 tona otpada, i to 25.000 "kuhinjskog" i još oko 15.000 onog koji gosti ostave "na tanjiru".
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija, trećina hrane koja se proizvede na globalnom nivou nikad se ne pojede.
Restorani u našoj zemlji svakodnevno pripreme 137 obroka, od kojih nastaje 7,89 kilograma otpada od hrane, dok najveće zdravstvene ustanove pripreme i do 1.000 obroka na dan, od kojih nastane 27,75 kilograma otpada.
"Bačena hrana je kao bačen novac"
24sedam/Lj. S.
Kuvar Nenad Gladić, poznatiji kao Lepi Brka, za 24sedam objašnjava da je bačena hrana resurs, novac, i dodaje da narod sebi ne može da dozvoli da baca novac.
Kada je reč o profesionalnim kuhinjama i kuvarima, Gladić ističe da oni minimalizuju otpad od hrane u samoj pripremi, ali da je sasvim druga priča kada govorimo o hrani koja ostane od gostiju, zbog čega je ova inicijativa i toliko važna.
- Pravilnim upravljanjem otpadom od hrane vi činite i dobru stvar, jer sprečavate da ono završi na đubrištu, gde bi samo zagadilo životnu sredinu - kaže kuvar.
24sedam/Lj. S.
Ipak, govoreći o podizanju svesti pojedinca o iskorišćavanju otpada od hrane, Gladić navodi da je osnovna greška ljudi nevešto nabavljanje namirnica.
- U domaćinstvima se mnogo hrane baca, a namirnica koja najčešće završi u kanti je hleb. To je katastrofalno, jer se on može iskoristiti za prženice, poparu, pa čak i za kolače. Građani moraju planirati šta će kuvati nedelju dana unapred i koje će sve namirnice kupiti kako bi se smanjila količina otpada, što je dobro i za kućni budžet. Kako vreme bude prolazilo hrana će biti sve skuplja i skuplja, pa će se i manje namirnica bacati - zaključio je Lepi Brka.
"Potrebno je podići svest građana"
24sedam/Lj. S.
Bojan Gligić je regionalni menadžer jedne kompanije koja se bavi skupljanjem otpada iz restorana radi dalje prerade. On je za 24sedam istakao da se samo u
Beogradu dnevno deponuje oko 1.700 tona otpada, čiju veliku većinu čini organski otpad iz kojeg se ispušta metan i koji dovodi do učestalih požara. Gligić kaže da je za smanjenje otpada od hrane prvenstveno potrebno podići svest građana i potruditi se da oni razumeju zbog čega je bacanje hrane štetno.
- Postoji dobar razlog zašto biootpad ne bi trebalo da završi na deponiji, a to je zato što zagađuje životnu sredinu i pretvara se u štetne gasove koji doprinose klimatskim promenama. Naša kompanija radi sa ugostiteljskim sektorom, koji smo identifikovali kao prvi kanal koji treba da se pokrije, jer on ima najdominantnije količine otpada. Stoga, tokom protekle godine uspeli smo da sakupimo veliku količinu otpada iz tih restorana - navodi Gligić.
Šta podrazumeva otpad od hrane?
Profimedia
Otpad od hrane predstavlja sirove ili pripremljene jestive i nejestive materije, izgubljene u procesima proizvodnje, prerade i transporta, i može uključivati otpad od povrća i mesa ili nejestive materije poput kostiju, ljuski od jaja ili kore od banana.
Otpad koji se sigurno može izbeći su jestivi otpaci, kao što je višak hrane koji gosti ostave u restoranima, ali i voće i povrće kome je istekao rok trajanja.
Takođe, skoro sva bačena hrana spada u kategoriju kvarljivih namirnica, poput svežeg mesa, voća, povrća, ribe, mleka i mlečnih proizvoda, hleba...
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari