Kako da ne upropastite ideju za biznis: Evo šta kažu mentori za startape (VIDEO)

Startapi su danas i u Srbiji uobičajena pojava, nije to više pomodna, "fensi“, reč za počinjanje nekog biznisa. Svuda su nekakvi habovi, inkubatori, akseleratori… I takav "ekosistem“ je omogućio da samo prošle godine u Srbiji bude 600 startapa, pokazala je analiza "Statap skener 2022“ Inicijative Digitalna Srbija. A ima ih u svakoj industriji: od IT-ja, gejminga i blokčejna, preko finansijskih usluga, do poljoprivrede i prerade hrane.

Neki od njih će uspeti da ostvare svoju ideju i naprave neki inovativni proizvod ili uslugu na koju je tržište "samo čekalo“. Mnogi i neće, a razliku između uspeha i propasti bi moglo da čini da li su na svom putu od "imam odličnu ideju“ do nečeg što može da se naplati na tržištu imali dobar savet. I tu na scenu, između ostalog, stupaju mentori.

Gde često greše startapi

Jedna od njih je sagovornica 24sedam Anđelka Ducić iz beogradske „Simbiotike“ (Symbiotica), koja svojim iskustvom iz sveta digitalnog marketinga dužim od 10 godina, a poslednjih šest, sedam i kao preduzetnik, pomaže startapima "da ne učine greške koje je ona činila“. Koliko je dobra, pokazuje ovogodišnja nagrada "Startita" kao jednom od tri najbolja mentora za startape u Srbiji.

Pitali smo je koje su to greške i šta osnivači startapa, zaokupljeni svojom "genijalnom idejom“ i snovima o tačno određenom proizvodu, moraju da se upitaju već na samom početku.

- Pomoć mentora je startapima potrebna od samog početka, jer možda proizvod treba da se promeni a to je teško ako je u odmakloj fazi rada. Dešava se da se napravi proizvod i tek onda zapita „a šta sad“ ili se bude zapanjen što ljudi nisu pohrlili da to kupe, a „ideja je tako dobra“. A tu mentor može da pomogne, da se to testira i čak promeni inicijalna ideja. Neke od tih „revolucionarnih ideja“ nikada nisu zaživele zato što ni ne treba da zažive. Ne postoje jer ne postoji potreba za njima, ili nisu održive u praksi ili, u krajnjem slučaju, nisu ni legalne – ističe Ducić.

Zbog toga je zanimljivo raditi sa startapima jer „nikada ne znate šta će ispasti od ideje“. To zavisi, naravno,  prevashodno od osnivača startapa.

- Obično ima više faundera i ako među njima ima neko ko se bavi biznis developmentom, ili ima osećaj za to, ide lakše jer ta osoba shvata značaj momenta „mi to treba i da prodamo“. Ukoliko su u timu samo „kreativni tipovi“ fokusirani na svoju ideju, to može da bude teže ali ni mentor ne treba da radi sa nekim ako ne misli da može da pomogne i da to uspe – kaže naša sagovornica.

Treba li startapu marketing?

Sa digitalnim marketingom, koji je Anđelkina specijalnost, čitava stvar ide još teže jer startapi uglavnom imaju male inicijalne budžete a najčešće u njima ni ne postoji stavka – marketing.

Pogotovo za neki fizički proizvod koji ima znatan trošak same proizvodnje. Ali, bez marketinga nema uspeha, jer niko ne kupuje nešto za šta ne zna da postoji, i budžet bi trebalo da bude bar 10 do 30 odsto celokupnog projekta.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Često mi se obrate sa „treba nam marketing“ ali nemaju ideju šta dalje. Osnovna podela je prisustvo na Guglu ili na društvenim mrežama, da vidimo prema proizvodu šta bi donelo više efekta, da li inicijalne prodaje, podizanje svesti o brendu, traženje potencijalnih investitora, kraudfanding kampanje.... Mada, ja sam više za holistički pristup „napasti tržište sa svih strana“ - ističe naša sagovornica.

Anđelka Ducić kaže da već prema vrsti biznisa ili proizvoda neke stvari bolje prolaze na jednom ili drugom kanalu komunikacije.

- Vodoinstalateru visokokotirani oglas na Guglu završava posao, i Instagram mu ništa ne bi doneo dok nekome ko pravi i prodaje nakit treba Instagram ali i veb prezentacija i onlajn prodaja. Zavisi i ko je publika koje mreže a šta je ciljna grupa – objašnjava Ducić.

No, i svest oko marketinga se u Srbiji menja na bolje, kako se menja i celokupna startap scena.

- Sa razvojem interneta i digitalnog sveta sve više ljudi globalno nalaze neke “rupe“ na tržištu koje mogu da popune svojim novim proizvodima. U Srbiji se uz to sve više promoviše i razvija ideja preduzetništva. Formalno obrazovanje još zaostaje za svim tim ali postojeća digitalna zajednica sada vrlo brzo reaguje na svetske trendove. Recimo, uveliko pričamo o najnovijem, veštačkoj inteligenciji i šta će ona doneti i kako je primeniti za biznis. Naravno, treba da pričamo i o negativnim stvarima startapa i svim problemima sa kojima na tom putu neko može da se sretne  – zaključuje Anđelka Ducić za 24sedam.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi