Spremaju se za najgore, nadaju najboljem: Šta sve muči srpske privrednike
Ekonomska kriza je počela da nanosi ozbiljnu štetu i ekonomiji Srbije pa se privrednici spremaju za sve scenarije. Šta vide kao najveći pretnju?
Posledice produžene ekonomske krize počele su da se snažnije osećaju i u dosad pošteđenoj Srbiji i prema preliminarnim podacima u trećem kvartalu rast BDP-a pao je na 1,1 odsto a industrijska proizvodnja u septembru je bila manja za 0,3 odsto u odnosu na septembar 2021. godine
Sa takvom dinamikom do kraja godine neće se preći ni tri procenta rasta ali ni u glavnom trgovinskom i industrijskom partneru situacija nije bolja. EU će ove godine imati takođe oko tri odsto rasta ali za sledeću godinu se najavljuje rast od tek 0,3 odsto.
Zbog toga se srpskim preduzećima pripremaju za sve moguće varijante, potvrđuje za 24sedam Dragoljub Vukadinović, predsednik „Metalac Grupe“.
- Pravimo varijantu za poslovanje u uslovima kakvi su sada ali i one ako se uslovi dalje pogoršaju. Uveli smo već neke restrikcije, planiramo gde možemo još da uštedimo, koliko nam ljudi treba u svakom scenariju – kaže ovaj iskusni srpski privrednik.
Pročitajte još:
Nije lako ni malima, koji jesu fleksibilniji po prirodi ali ekonomska i energetska kriza ih jednako žestoko udar, kaže nam Bogdan Petrović osnivač „Bright Finance Hub“ i čovek koji je eksterni finansijski direktor u dvadesetak srpskih malih i srednjih firmi.
- Ako izuzmemo određene industrije, možemo generalno reći da je najveću pretnju sada čini veoma brz rast svih troškova poslovanja, koji uglavnom ne prati toliko brz rast prodajnih cena. Ukoliko kompanije i brže odreaguju, prodaja je sporija nego inače upravo zbog viših cena, nego uobičajeno. Sada govorimo klijentima da je „borba za marginu“ počela i da moramo biti vrlo oprezni, da moramo donositi odluke na osnovu preciznih podataka. Posebno su pogođene kompanije sa višim nivoom fiksnih troškova. Dobio sam informaciju da su u Italiji manji biznisi i ugostiteljski objekti počeli da stavljaju račune u svoje izloge kako bi mušterije videle kakvo je stanje – kaže Petrović za 24sedam.
Moratorijum slabo šta pomaže
Dragoljub Vukadinović iz „Metalca“ kaže da moratorijumi na vraćanje kredita, koji se kao mogućnost pominju ovih dan u javnosti, ne donose na srednji rok veliku pomoć privredi.
- To „i znači i ne znači“, sve zavisi od firme do firme ali nije pravo rešenje. Ja najviše volim stabilno makroekonomsko okruženje, tj. stabilnu inflaciju i kurs uz relativno pristojnu cenu kapitala, pa da čovek sam planira i da se sam bori.
Dragoljub Vukadinović napominje da je teško rangirati koja muka od onih koje trenutno pogađaju srpsku privredu, više boli.
- Teško je rangirati sve probleme, jer svaki nosi svoje ali inflacija je možda najsveobuhvatnija jer prisutna je svuda u svetu a kod nas je baš velika. Ona će biti prenesena i u narednu godinu a mi već sada vidimo kod naših klijenata mnogo manju tražnju, čak i na najbogatijim tržištima, kao što je SAD – kaže Vukadinović.
Njegov „Metalac“ je veliki srpski proizvođač i izvoznik iz Gornjeg Milanovca, čijih 16 kompanija svet snabdeva robom široke potrošnje od posuđa, sudopera i bojlera do livenih polimera i delova za automobilsku industriju. Ali to što su veliki ne znači da su i posebno otporni i već osećaju posledice ozbiljno smanjene tražnje.
Profimedia
- Pojavio se, kako ja to kažem, „strah od straha“, odnosno uzdržanost od kupovina. Kupci se opredeljuju da troše samo na ono najvažnije i najosnovnije i sve što nije od egzistencijalnog značaja to im je van fokusa – objašnjava Vukadinović.
Na tržištu SAD narudžbine su im pale za 40 odsto, u Evropi za 10 a u Rusiji za 30 odsto… Nije, kažu, jagma za proizvodima ni na domaćem tržištu, niti u regionu CEFTA. Pad je sumarno oko 15 odsto, što nije malo za jednu proizvodnu grupaciju.
Potrebno nam 7% rasta
Srbija trenutno ima BDP od 9.000 dolara po stanovniku, a okolne zemlje koje članice EU koje „jurimo“ su na prilično višem nivou - Bugarska 12.000 dolara, Hrvatska 17.000 dolara, Mađarska 18.000 dolara.
- Da bi im se približila, prema studiji Sveske banke s kraja 2019. godine, Srbija bi trebalo da ima deceniju neprekidnog rasta od sedam odsto godišnje da bi stigla na 14.000 dolara – rekla je za TV K1 kaže Radojka Nikolić, urednica i magazina "Biznis"i mesečnika "Ekonometar".
Vukadinović ističe i cenu kapitala, koja će tek biti značajan faktor ograničenja poslovanja i razvoja u narednim godinama i zbog čega se već sada mora biti obazriv, ali i cenu energije.
- Najavljuje se poskupljenje struje, što je veliki problem za industriju. Kada se sve to sabere, očekujemo jednu tešku i neizvesnu godinu, čak i ako tome ne dodamo geopolitičku situaciju, koja je iz dana u dan sve napetija i neizvesnija – ističe Vukadinović.
Bogdan Petrović dodaje da većina kompanija ima strategiju rasta a rast uvek „košta“. Sada pogotovo.
- Ranije je bilo dosta jednostavnije doneti odluku da li se zadužiti jer je novac bio znatno povoljniji odnosno „jeftiniji“. Sada, kada situacija više nije takva neophodno je raditi proračune i praviti strategiju finansiranja u zavisnosti od nivoa sopstvenih sredstava. Marže koje su već niže nego uobičajeno i biće sve niže generišu manju EBITDA i manji operativni keš, pa dodatnim opterećenjem tokova gotovine sa višim kamatama znači da je margina za grešku vrlo mala. Po mom mišljenju, sada je vreme pre svega za fokus na profitabilnost i da se „borba za marginu“ ispravno postavi i da se operativni keš osigura, pa tek onda gledati dalje razvojne planove – zaključuje Bogdan Petrović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari