Evropski transport prebačen na kamione, a u Srbiji nema ko da ih vozi

Srbija ima dovoljno kamiona da u svet preveze domaću robu i iz njega doveze sirovine i gotove proizvode, ali nema dovoljno vozača da zadovolji sve potrebe privrede. Situacija bi ubrzo mogla da bude katastrofalna, upozoravaju iz Poslovnog udruženja "Međunarodni transport", jer "na naplatu“ stižu odluke iz 2009. godine o starosnim granicama za (profesionalne) vozače, kao i ukidanja služenja obaveznog vojnog roka. Jedno od rešenja je promena zakona.

Cela Evropa i ceo svet su u velikom problemu manjka vozača u vreme kada je dobar deo transporta robe prebačen na kamionski prevoz. Koliko vozača fali teško je i sračunati jer preocena "Transport intelidžensa" za 2020. o manjku od 400.000 vozača samo u Evropi, je odavno prevaziđena.

Ode nekoliko hiljada...

- Domaće kompanije održavaju nekako svoje poslovanje ali ima prevozničkih firmi sa 30 ili 40 novih kamiona euro6 norme, a da im od toga stoji 15 jer nema ko da ih vozi. To je ogroman gubitak. Stari vozači odlaze u penziju, mlađi u inostranstvo, godišnje nam ode nekoliko hiljada vozača, a "napravimo“ svega stotinak. Nadamo se da će promena zakona bar da odloži katastrofu koja bi mogla da usledi kada iz posla ode veći deo generacija koje su obuku za kamione završile u JNA – kaže za 24sedam Neđo Mandić, predsednik Udruženja i vlasnik kompanije "Partnertrans“ iz Novog Sada.

Novi Zakon o saobraćaju je pripremljen, kao usaglašen plod pregovora nadležnih ministarstava i transportne privrede, i ovoga puta u njemu neće biti kozmetičkih izmena prilagođavanja EU već i neke suštinske koje bi mogle da donesu neka spasonosna rešenja.

- Predlog izmene zakona je usaglašen sa ministarstvima unutrašnjih poslova i prosvete, a u skladu sa našim zahtevima i nadamo se da će što pre biti izglasan i primenjen. Ponovo ćemo imati vozače koji će biti profesionalci sa 20 godina, a neće morati da čekaju svoju 24. i pritom daju na hiljade evra da bi to postigli kao sada – ukazuje Mandić.

Pola kamiona radi, pola zvrji na parkingu

U Srbiji je prošle godine nedostajalo 12.000 profesionalnih vozača velikih vozila, od čega 8.000 kamiondžija. Danas je taj manjak, kaže Mandić, samo još veći. Nastavljen je odliv vozača po raznim osnovama, a priliv u branšu je praktično nikakav.

- Teorijski, imamo 1.000 đaka upisanih u srednje saobraćajne škole koje mogu da daju buduće profesionalne vozače. Ali kada oni završe školu sa 18 godina, mi godišnje po ovom osnovu imamo nula vozača jer oni moraju da čekaju još tri godine da bi sa 21. mogli da polože za „C“ kategoriju. A onda prolaze licenciranje i „već“ sa 24 godine, možemo da imamo profesionalnog vozača u međunarodnom transportu. Ko će to da čeka i da daje toliki novac – pita Mandić.

Foto:Pixabay/Alex Fox

Primer Nemačke, zemlje gde odlazi najveći broj naših vozača trbuhom za kruhom, pokazuje da se za „C“ kategoriju polaže sa 18 godina, kada se navrši 21. dobija se i D kategorija, a sa navršene 22. godine profesionalni vozač može da učestvuje u međunarodnom transportu. I tamo fali 45.000 do 60.000 vozača, ali oni svoj manjak lakše nadoknađuju privlačnim platama od 2.500 do 4.000 evra, dok u Srbiji iznose od 1.000, 1.500 do najviše 2.000 evra.

Realan "učinak“ trenutnog sistema "proizvodnje vozača“ u Srbiji je stotinak profesionalaca koji izađu kao vozači sa „C“ kategorijom iz auto-škola, a onda prolaze teorijsku obuku od 140 sati za CPC licencu. Sve to košta 2.000 evra i u tu investiciju teško da se upušta neko ko ne planira da je brzo vrati po odlasku u inostranstvo.

Dvostruki udarac na transport

Problem je nastao 2009. godine, kada je zakon izmenjen tako da je pomerena minimalna starosna granica za profesionalne vozače ali i kada je ukinuto obavezno služenje vojnog roka.

A „iz vojske“ je decenijama stizao veliki broj vozača koji su tamo stekli vozačke dozvole koje su im omogućavale da postanu profesionalnih vozači. Te generacije su u branši sada na izmaku i postoji opasnost da se odjednom, kada ni penzioneri ne budu mogli više da rade, potpuno ostane bez ljudi u transportu.

Dodatni problem napravilo je uvođenje CPC licenci, koje daju centri za obuku po ovlašćenju Agencije za bezbednost saobraćaja.

- I sa tom teorijskom obukom mi ne dobijemo pravog profesionalnog vozača kao što smo ga dobijali decenijama kroz praktičnu obuku u dvojnoj posadi u svakoj većoj firmi. Ne može nikakva licenca da zameni iskustvo i znanje koje daje kolega za kretanje kamiona od 15 metara na krivini na putu ili manjeg u gradskom saobraćaju, ili da reši neki problem sa papirima na granici. Nadamo se da će izmenom zakona da se ta teorijska obuka za licencu uklopi u obuku za kategorije u auto-školama i da će se naći način da to ne košta toliko. Država mora da pomogne subvencijom a spremne su da dotiraju i transportne kompanije – kaže Mandić.

Sada će se to promeniti, i svršeni učenik srednje saobraćajne tehničke škole će odmah moći da ide na obuku za „C“ kategoriju, neće mu trebati CPC obuka, i sa godinu dana „zakašnjenja“ će moći da vozi kamion.

To je tek deo rešenja, kažu u "Međunarodnom transportu“, jer bez 3.000 ili 4.000 upisanih u saobraćajne škole i promene u sistemu obuke da se spoji CPC i standardna obuka za „C“ i „CE“ kategoriju u auto-školi, narastajući jaz između broja vozača i potreba privrede će samo biti malo usporen. Mandić kaže da su, izgleda, jedino rešenje za ceo svet - kamioni bez vozača, a dotad...

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi