Sve je potpuno nepredvidivo: Koliko energenti i logistika utiču na krajnju cenu na rafu?

Kada se gleda stanje u nekoj ekonomiji, ili se porede dve privrede, obično se uprošćeno gleda za koliko novca nešto negde može da se proizvede, s jedne strane, i koliko krajnji kupac to može da plati, sa druge.

Često se zaboravlja na ono šta je između a šta čini 30 do 40 odsto krajnje cene i obuhvata od 10 do 14 odsto BDP-a većine zemalja – transport i logistiku. A upravo će cene enegrije, transporta i logistike ove zime i narednih godinu dana biti presudne u tome da li će neka privreda izaći iz krize ili ne, upozorava Jelica Putniković, urednica veb portala „Energije Balkana“.

U analizi objavljenoj na ovom specijalizovanom portalu, kaže se da je rat u Ukrajini već u startu doneo dvostruko otežavajuće uslove poslovanju u Evropi. Prvo je zbog blokade crnomorskih luka fokus prebačen na rečni saobraćaj, a sa tranzitnih linija koje prolaze kroz Rusiju i Ukrajinu na avionski, železnički i drumski saobraćaj. Međutim, ispostavilo se da Evropi nedostaje vozača kamiona, tim pre veliki broj kamiondžija dolazio iz Ukrajine, zemlje gde su se vraćali radi vojne obaveze.

I na sve to, i kada ima vozača kamiona, kontejnera i brodova, cene prevoza su otišle u nebo zbog cene goriva.

- Indeks Svetske banke za cene energije porastao je za 26,3 procenta između januara i aprila 2022. godine. Uz to, očekuje se da će cene energije duže ostati na višem nivou. Procenjuje se da će cene energenata, u proseku, 2023. godine biti 46 odsto više - zaključuje Putniković i ističe da sektor logistike, kao ključni pokretač cele privrede, daje 10 do 14 odsto BDP-a većine zemalja.

Logistički troškovi inače čine 30 do 40 odsto ukupne krajnje cene robe, a osim transporta čine ih: trošak rada, skladištenja, administrativni troškovi itd.

- Gorivo je trenutno „najkritičnija“ komponenta i ima više od 50 odsto udela u odnosu na sve nabrojane troškove. Prema tome, svaka fluktuacija u ceni goriva će sigurno povećati ukupne logističke troškove – ističe Putniković.

Nafta trenutno pada na berzi ali cene dizel goriva, glavnog pokretača transportnih motora, uglavnom raste.

To se snaćno odražava na kamionski transport, kao najpopularniji oblik transporta kako za Evropu tako i za SAD, a koji čini oko 70 odsto ukupnog kretanja roba.

Da bi osigurale da i dalje ostvaruju profit, transportne kompanije primenjuju standardnu nadoknadu za gorivo. Ono što je neizbežno jeste da rastući troškovi dizela smanjuju marže transportera (kroz troškove kilometara nakon isporuke, trošak praznog tereta i troškove drugih komponenti), a dodatno povećavaju cene usluga.

Ako je skupom, mora biti sporo

A sa skupljim gorivom ne dobijamo samo veće krajnje cene već i roba mnogo sporije pristiže. To se vidi na morskom transportu, kaže Bler Robins iz „Ejzner Ampera“, jedne od najvećih kompanija za računovodstvo, porez i poslovno savetovanje u SAD

- Mnogi prevoznici zbog skupog goriva praktikuju takozvano sporo jedrenje na brodovima. Ovo je proces smanjenja brzine, često sa 22 čvora na 15 čvorova. Iako ova strategija ublažavanja troškova usporava već drastična vremena isporuke, ona smanjuje troškove za prevoznike, kao i njihove emisije CO2 – kaže Robins.

Primera radi, veliki teretni brod, nosivosti 3.875 kontejnera od 40 stopa (oko 12 metara), troši oko 217 tona goriva dnevno. Ako uzmemo da jedna plovidba traje u proseku od 28 do 35 dana, a aktuelna cena goriva iznosi 768 dolara po toni, znači da je za jednosmerno putovanje pod punim opterećenjem potrebno u proseku od 6 do 7,6 hiljada tona goriva, što u dolarima iznosi i do šest miliona. Jasno je, ako dođe do poskupljenja od svega 10 odsto, da se radi o iznosima većim od pola miliona dolara.

Jo gore je kod avionskog transporta, gde je ionako skupom prevozu cena goriva u SAD porasla 82 odsto u godinu dana, podaci su Međunarodnog udruženja vazdušnog saobraćaja.

Uz to, i takvog prevoza je manje jer se više od polovine tereta prevozi redovnim komercijalnim putničkim letovima. A zbog kovida i Ukrajinske krize, takvih je letova manje pa su logističke kompanije morale da povećaju obim svojih, još skupljih, čarter letova.

Iznenađenja na koja se mora biti spreman

Probleme kolega logističara dele i kompanije iz Srbije. Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji „Kargo-partner Srbija“ kaže da su iznenađenja sastavni deo posla.

- Ali, moram priznati da niko nije očekivao izazove ovih razmera. Ono što je zanimljivo jeste da porast cene energenata ne znači nužno i povećanje cene transporta, jer drugi trendovi na tržištu mogu to da promene, pa tako trenutno, iako cena goriva raste, cene transporta na nekim pomorskim rutama opadaju usled pada tražnje, ali posledicu će osetiti logističari koji manje profitiraju. Sve se na kraju svodi na ponudu i tražnju – objašnjava Đekić.

Primer kako dočekati nevolju spreman, Đekić kazuje na primerima širom sveta.

- Tako smo, usled martovskih zatvaranja u Šangaju, poučeni ranijim iskustvom, pripremljeno čekali da pošiljke prebacimo na obližnju luku Ningbo. Kao alternativno rešenje za transibirsku železnicu koristili smo naš Adria Express servis, koji preko luka Jadrana ima i do sedam dana kraće tranzitno vreme u odnosu na luke Severnog mora. Ovaj servis poslužio je i kao rešenje kada su nas iznenadili štrajkovi lučkih radnika u Nemačkoj – nabraja Đekić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi