Nemačkoj fali dva miliona radnika: Rad „na leru“ košta bar 80 milijardi evra godišnje

Ukupni troškovi nemačke privrede zbog nepopunjenih radnih mesta su bar 80 milijardi evra godišnje i manji su samo od onih u SAD, analiza je „Boston konsalting grupe“ (BCG).

Privreda gubi poslove, a time i novac, jer ne može da zaposli dovoljno radnika da popuni proizvodne kapacitete, prenosi agencija Dpa.

Prema podacima studije, u Nemačkoj je u drugom kvartalu ove godine bilo 1,9 miliona nepopunjenih radnih mesta.

- To je za oko milion više od dugogodišnjeg proseka. Ekonomisti i mi analitičari to vidimo kao strukturni problem." - rekao je za Dpa jedan od autora studije, Johan Harnos.

Harnos i koautorka, Janina Kugel, procenjuju da kada bi bilo popunjeno svako od tih skoro dva miliona pozicija, ono bi ponaosob donelo 84.000 evra, ili ukupno 84 milijarde evra ekonomiji Nemačke.

Pritom, Nemačka će imati sve manje radnika jer se suočava sa odlaskom mnogobrojne „bejbi-bum“ generacije, rođenih u prvih dvadeset godina posle II svetskog rata.

Čak uz useljavanje 300.000 - 400.000 ljudi godišnje, broj radno sposobnih u zemlji će se smanjiti za tri miliona do 2035. godine odnosno za devet miliona do 2050.

– Sadašnji gubitak od 84 milijarde u Nemačkoj će postati još veći ako se tome ne suprotstavimo. Mada u SAD ima najviše nepopunjenih radnih mesta, američka privreda je bolje pripremljena da to reši - rekla je Kugelova.

Kugelova i Harnos procenjuju da će do 2050. u Sjedinjenim Državama nedostajati 19 miliona radnika, ali i da će imati toliko imigranata.

Obrazovati, pa "uvoziti"

Harnos sugeriše da Nemačka posebno treba da pridobije radnike iz zemalja čija populacija raste.

- Jedna od mogućnosti bi bila da školujemo ljude u njihovim zemljama, pre nego što dođu u Nemačku - rekao je, dodajući da bi bilo pozitivno i za iseljenike, i za njihovu zemlju i, naravno, za zemlje useljenja.

Kao moguće primere, Harnos je imenovao Indiju, Nigeriju, Indoneziju i Egipat.

- Moramo se osloboditi ideološke linije - ocenila je Kugelova, naglasivši da se zalaže za "objektivnu raspravu" o imigraciji.

- Ako manjak kvalifikovanih radnika još poraste, dobićemo političku raspravu u pogrešnim tonovima. Stranci su šire prihvaćeni svuda gde je imigracija snažnija – ocenjuje ona.

Kugelova je tu dala primer Minhena kao grad useljenika, a slabo izraženim ekstremizmom.
Kugelova i Harnos nemačka preduzeća savetuju da intenziviraju potragu za radnicima na međunarodnom tržištu rada i izbegnu prosto pražnjenje radnih mesta odlaskom sada zaposlenih u penziju.

Pritom, "ukoliko je više internacionalizovano, preduzeće je inovativnije", dodala je Kugelova, uz osvrt na američke tehnološke gigante sa mnogo zaposlenih imigranata.

BCG je međunarodnu studiju izveo u saradnji sa Međunarodnom organizacijom Ujedinjenih nacija za migracije, a deo procena koji se tiče Nemačke zasniva se na podacima Instituta za istraživanje tržište rada (IAB) iz Nirnberga.

BONUS  VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi