Posao i obrazovanje: Koliko se znanje isplati u Srbiji

Pre samo 10 godina imali smo višak medicinskih sestara i lekara, dok su oglasi bili puni dobrih majstora, vodoinstalatera, električara ili molera, pa nije bio problem pronaći ih. Međutim, za ove, ali i mnoge druge poslove, situacija se u Srbiji drastično promenila. Kakvu ulogu u tome ima samo obrazovanje i da li je uopšte moguće predvideti koji će nam profili profesija biti potrebni u narednih 30 ili 40 godina.

Da li od škole i obrazovanja zavisi da li ćete i kada dobiti posao, koliko je kvalitetno naše visoko obrazovanje i kakve benefite donosi kada se jednom zaposlite za 24sedam objašnjavaju Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i Sarita Bradaš, ekspert za tržište rada i istraživač Fondacije Centar za demokratiju.

Šta kažu brojke

Srbija je 2020. godinu završila sa 2.920.900 zaposlenih i 321.000 nezaposlenih građana. Stopa zaposlenosti u poslednjem kvartalu te godine bila je 49,7 odsto a stopa nezaposlenosti za Srbiju niskih 9,9 odsto. Statistika pokazuje da je zaposlenih među visokoobrazovanim između 52,3 (viša škola) i 81,6 odsto (master, magistar, doktor nauka), dok je kod onih sa srednjom školom stopa zaposlenosti 54,1. Pritom je stopa nezaposlenih, a da aktivno traže posao (preko biroa rada), otprilike ista i na nivou od oko šest odsto.

Glavna boljka naše ekonomije

Nedavno je Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala konkurs na kome opštine i gradovi podnose zahtev za učešće u finansiranju mera aktivne politike zapošljavanja u 2021. godini. Novcem iz republičke kase moći će da finansiraju stručne prakse, pripravništvo za mlade s visokim obrazovanjem i nezaposlene sa srednjom školom, kao i sticanje praktičnih znanja i obuke na zahtev poslodavca za nezaposlene.

Ovaj konkurs sublimira jednu od glavnih boljki srpske ekonomije, malo visokoobrazovnog kadra i dug i nesiguran put od srednje škole, preko fakulteta, do zaposlenja.

– Neki za to krive pogrešno obrazovanje, a neki tržište, ali realnost je da je danas nemoguće predvideti koji će nam profili profesija trebati u ekonomiji i društvu u narednih 30 ili 40 godina. Dinamično je i samo tržište zbog tehnoloških promena, situacija se menja od struke do struke, ali i druge okolnosti se menjaju. Početkom prošle decenije imali smo veliki višak medicinskog osoblja, danas u nekim specijalnostima imamo manjak. Ne možete predvideti iz koje će vam struke doći strani investitor da bi mu “pripremili“ kadar – navodi Mihail Arandarenko.

Vredi li išta “diploma“ u Srbiji?

Obrazovanje u Srbiji i dalje je verovatno najbolji i najočuvaniji deo društvenog sistema. Uz sve dobro poznate primedbe o inerciji i “zastarelosti“, on uspeva da na tržište “izbaci“ visokoobrazovane kadrove koji, u određenoj meri, nalaze posao i ovde i u inostranstvu.

– Statistika jasno pokazuje da što je obrazovanje veće, u proseku je veća i zaposlenost. I ne samo da onaj koji je bolje obrazovan lakše dolazi do posla, nego i fakultetska diploma donosi “prinos na obrazovanje“, odnosno veću platu. Postoje istraživanja da kod nas ta veća plata zbog obrazovanja, kada se zaposlite, ide po stopi od pet do 10 odsto godišnje – kaže Arandarenko.

Po tim procentima se Srbija, pokazuju istraživanja, ne razlikuje od svetskog proseka. Međutim, Srbija ne bi bila Srbija da stvar nema i naličje, o kome za 24sedam govori Sarita Bradaš, iz Fondacije Centar za demokratiju.

– Nažalost, ne donosi veće obrazovanje automatski i bolje plaćenu poziciju, jer je ponuda takvih poslova manja. Postoji i visok procenat, koji u prerađivačkoj industriji ide i do 40 odsto, onih koji rade na pozicijama koje podrazumevaju niže kvalifikacije nego što ih imaju. Takođe, imamo i 15 odsto onih koji rade na pozicijama, obično za državu, za koje je potrebno više obrazovanje od onog koje “poseduju” – ističe naša sagovornica.

Strategija EU – učenje do penzije

Zbog nemogućnosti predviđanja sutrašnjice u dinamičnom savremenom svetu, ukazuje Arandarenko, EU ima novu strategiju koja je bazirana na stalnom usavršavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji. Do 2030. zacrtali su da 60 odsto svih tada zaposlenih bude u procesu permanentnog obrazovanja. To znači da barem jednom u dve godine prođu neku dodatnu obuku, bilo iz svoje struke ili iz neke druge u koju bi mogli da pređu.

Pročitajte još

Litar benzina samo u martu poskupeo za više od pet dinara: Da li će nam gorivo i sledećeg meseca stanjiti novčanike?

Rad od kuće smanjio troškove korišćenja resursa 20 odsto

Prema rečima Sarite Bradaš, baš takav plan nedostaje Srbiji.

– Nama je 2020. istekla Strategija obrazovanja, koja je uveliko bila zasnovana na znanju i održivom razvoju. U predlogu nove strategije neke stvari nas vraćaju dva koraka unazad i samo se insistira na dualnom obrazovanju, bez analize o tome koja još zanimanja osim zavarivača i bravara mogu da efikasno funkcionišu u takvom sistemu – naglašava ona.

Kako dodaje, mi kao društvo još nismo odlučili šta želimo.

– Da li je to ekonomija znanja i inovacija ili zapošljavanje po svaku cenu kod “subvencionisanog” investitora kome trebaju radnici u niskotehnološkim procesima i u fabrikama u kojima se ne vodi mnogo računa o ekologiji – zaključuje Sarita Bradaš.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi