Crni scenario za "naftu od 120 dolara": Koliko će nam koštati litar benzina?

Banka Amerike (Bank of America, BofA) nedavno je povećala svoju prognozu cene nafte za narednih šest meseci, i sa već preskupih 100 dolara po barelu, sada predviđa čak 120 dolara za barel. Ukoliko se to obistini, koliko će koštati litar benzina na srpskim pumpama?

Do odgovora na ovo pitanje teško je doći, jer paralelno sa dugačkim putem nafte od nekog naftnog polja zamrznutog Sibira, pustinja Saudijske Arabije ili nizija Venecuele do srpske (odnosno ruske) rafinerije u Pančevu, na cenu utiče i niz drugih faktora, kako objektivnih, tako i subjektivnih.

Šta sve "formira" maloprodajnu cenu

Ako berzansku cenu nafte prihvatimo zdravo za gotovo, ostavljajući na stranu koliko na cenu utiču špekulacije kupaca koji nastoje da zarade na pogađanju buduće cene, ili geopolitičke igre unutar OPEK+, ostaje nam "domaći“ deo kalkulacije.

A u Srbiji, kao i u većini zemalja koje u derivatima nafte vide veoma zahvalan poreski prihod, na berzansku, odnosno velikoprodajnu cenu nafte utiču još neke "sitnice“.

Danas se na srpskim pumpama litar bezolovnog benzina BMB95 prodaje za 168 dinara, dok je cena evrodizela između 173 i 174 dinara. Takve cene su "određene" pri sadašnjoj berzanskoj ceni nafte koja iznosi 82,6 dolara za barel.

Ako se obistine crne prognoze i nafta bude 120 dolara, benzin bi mogao da nam skoči na (danas) fantastičnih 252 dinara, dizel na više od 260, a TNG na 143 dinara. To teško da bi iko mogao da plati, a da iole normalno koristi automobil.

Koliko se ko "ugrađuje"

Računica 24sedam izgleda ovako. U sadašnjoj ceni od 168 dinara za litar BMB-a rafinerijska cena je nešto manja od 70 dinara. Na nju dolazi desetak dinara marže za trgovce, odnosno zarada benzinskih pumpi. A ostatak ide državi. Pored takse za obavezne naftne rezerve (2,6 dinara) i energetsku efikasnost (0,15), tu je akciza od 57,84 dinara, i na to sve PDV od 20 odsto. Sveukupno, udeo poreskih zahvatanja je 52,7 odsto.

Sa 120 dolara računica izgleda "malo“ drugačije. Rafinerijska cena bi se digla na 139 dinara, ukoliko zadržimo iste odnose cena. Sa taksama koje, nadamo se, država ne bi promenila naviše, fiskalni deo bi bio 102,5 dinara, a maloprodajna cena 251,5 dinara.

Pritom bi, zbog većeg učešća cene nafte, poresko opterećenje litre benzina palo na 40,8 odsto. To je brojka o kojoj danas samo maštaju vozači i domaći naftaši, ali bi ona, sa tom krajnjom cenom, bila slaba uteha.

Šta država može da uradi?

U borbi sa energetskom krizom, država Srbija je već povukla neke poteze, ali u sferi struje i zemnog gasa. Zasada u oblasti naftnih derivata nije intervenisano. U obližnjoj Hrvatskoj je, recimo, cena goriva zamrznuta na pumpama na mesec dana, ali takvo kratkoročno rešenje (koje ističe ovih dana, a može se produžiti do 90 dana) u Srbiji nije predviđeno propisima.

Vlada Srbije mogla bi da u tako vanrednim okolnostima, a prema redovnim zakonima, reaguje na dva načina – naftnim rezervama i manjom akcizom.

Foto: 24sedam /Katarina Mihajlović

- Bojim se da imamo suviše malo rezervi da bismo mogli značajnije i u dužem roku da utičemo na obuzdavanje cene. Taksa za obavezne rezerve nam je uvedena 2014. godine, i dosad su naftaši, odnosno vozači, platili pozamašan iznos, ali i dalje smo daleko od cilja od rezerve za 61 dan prosečne potrošnje. Za rezerve je potrošena otprilike jedna četvrtina izdvojenog novca - upozorava Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Problem je u tome, upozoravaju već neko vreme stručnjaci, što se pare za obavezne rezerve ne izdvajaju na namenski račun, već ulaze "đuture“ u budžet, pa se posle neki deo vraća za povećanje skladišnih kapaciteta, kupovinu nafte i derivata, ali i "ugovora“ o snabdevanju naftom "kad zatreba“.

To bi takođe mogao da bude problem, jer takvi ugovori, tzv. tiketi, zapravo su obećanja da će u toku trajanju ugovora neko državi da nabavi gorivo ako joj zatreba. Pitanje je da li će goriva biti da se nabavi u tom trenutku, ako ga svi u svetu budu tražili, zbog čega u zakonu i stoji da barem trećina rezervi mora da bude u fizičkom obliku.

A tih je rezervi u Srbiji dovoljno tek za 25 dana, barem bi trebalo da bude prema Pravilniku o utvrđivanju Godišnjeg programa formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za 2021. godinu.

Foto: 24sedam /Katarina Mihajlović

Prema obavezama koje je preuzela ulaskom u Energetsku zajednicu Evrope, Srbija mora da formira rezerve nafte najkasnije 31. decembra 2022. godine, i to u visini od 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje. Kašnjenje sa formiranjem rezervi ne samo da otežava otvaranje Poglavlja 15 za pristupanje Srbije EU već ugrožava i energetsku bezbednost zemlje.

Manja akciza ili ukidanje slobodne cene

Druga mogućnost je da se smanji akciza na gorivo i tako "olakša“ krajnja cena za kupca. Prema sadašnjim propisima, u vreme tržišnih potresa, Vlada ima mogućnost da privremeno smanji akcizu za 20 odsto vrednosti.

To bi potencijalnu cenu od 251 dinar oborilo na 237,6 dinara. Nije mnogo, ali nije ni beznačajno.

Nebojša Atanacković, predsednik UO "Nafta a. d.“, kaže da bi bilo očekivano da se akciza obori i ranije, pogotovo za dizel koji je kod nas iz nekog razloga skuplji od benzina, a koristi se tri puta više.

- Dizel je previše opterećen i zbog toga što ga ima mnogo manje u toni nafte nego benzina. Ako iz tone nafte dobijete 1.320 litara benzina, dizela ćete dobiti tek 1.080 litara. To čini akcizu na dizel još većom. A ako ne budemo dirali akcizu, možemo jedino da ukinemo slobodno formiranje cena i krajnju cenu određujemo po formuli i na dve nedelje, kao drugi u regionu – zaključuje Atanacković.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi