Srbija od danas nema najskuplji dug: Plaćena i poslednja rata famoznog kredita iz 2011.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Republika Srbija danas vratila dug od 700 miliona dolara, sa kamatama od preko 25 miliona dolara
Ministar Mali je naveo da se radi o primeru lošeg zaduživanja prethodne vlasti zbog ekstremno visoke kamate od 7,25 procenata, koja je značajno podigla naš javni dug.
- Danas smo stavili tačku na taj dug iz 2011. godine, pošto smo uplatili i poslednju ratu od ukupno 725 miliona dolara. Te godine, Srbija je zadužena na deset godina po visokoj kamati od čak 7,25 procenata. Država je zbog tog, ali i drugih loših poteza, bila prinuđena na teške mere fiskalne konsolidacije, kako bi se spasila potpunog kolapsa i odmakla od ivice provalije - naveo je Mali u pisanoj izjavi.
Ministar je naglasio je Srbija „zahvaljujući domaćinskom poslovanju, štednji, reformama koje su sprovedene“, imala četiri godine suficit u budžetu i stvorila zalihe koje su nam značile za sprečavanje posledica pandemije virusa korona.
- Podsetiću da smo samo za tri paketa pomoći građanima i privredi izdvojili osam milijardi evra. Pored toga, sve vreme uspevamo na vreme, kako je dogovoreno, da plaćamo sve obaveze, bez obzira na izazove. Srbija je danas kredibilan, pouzdan partner - napomenuo je Mali.
Pročitajte još:
Iskorišten povoljan trenutak
Dug po evroobveznicama kojima se 2011. godine za 750 miliona evra zadužila Vlada Srbije, namiren je novim zaduživanjem ali pod mnogo boljim uslovima.
„Jugoslovenski“ dugovi još 20 godina
Ministar Siniša Mali je napomenuo da se još otplaćuju i zajmovi koji su od evropskih i svetskih finansijskih institucija i stranih vlada uzimani u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina po vrlo visokim kamatnim stopama, i koje će Srbija otplaćivati još dvadesetak godina.
Sada je Vlada iskoristila povoljan trenutak na svetskom finansijskom tržištu i bolji kreditni rejting zemlje i pre desetak dana emitovala je petnaestogodišnju evroobveznicu u istom iznosu.
Za razliku od 2011. godine sada je godišnja kuponska stopa 2,05 odsto.
Povoljnu situaciju iskoristila je i Hrvatska koja je izdala obveznicu od milijarde evra na 12 godina sa godišnjom kuponskom stopom od 1,13 odsto.
To pokazuje koliko se situacija na finansijskim tržištima promenila za desetak godina jer 2011. godine su i Nemci, vodeća ekonomija u Evropi, morali da plate dva odsto kamate na svoje desetogodišnje obveznice, koje se smatraju „zlatnim standardom“ vraćanja duga. Istovremeno, Pariz je morao da plaća gotovo 3,7 odsto a Rim gotovo sedam odsto.
Danas je situacija potpuno drugačija i zbog ogromnih razmera novačnog stimulisanja privreda celog sveta novac je "jeftin" i kamaten stope su pale i na međunaronodnim finansijkim tržištima ali i u lokalnim bankama.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari