Investicioni rejting: Srbija, praktično, već u rangu zemalja CIE

Cena zaduživanja Srbije, preneseno u evrima, od 1,1 odsto niža je od one koju na međunarodnom tržištu postižu neke zemlje sa investicionim rejtingom i predstavlja priznanje uspešnosti ekonomske i monetarne politike naše zemlje, poručuje guverner Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković.

Znatno bolji od Rumuna

Pri poređenju kamata ne mogu se uzimati različiti periodi, jer i novac  je roba i cena mu varira. Tako su neprimerena poređenja zaduživanja Srbije iz 2011. godine i kamate 7,5 odsto i današnje od 2,2 odsto jer se i Nemačka tada zaduživala po 3,5 odsto a danas po minus 0,6 ali je dobar primer zemlje iz okruženja i članice EU, Rumunije, koji odslikava trenutni status Srbije. Rumunija ima rejting investicionog ranga (Mudiz Baa3 negative, Fič BBB negative i S&P BBB negative), a realizovala je poslednju prodaju evroobveznica u evrima ročnosti devet godina uz višu kamatnu stopu (stopa prinosa 1,468 odsto, kuponska stopa 1,375 odsto).

Jačanje domaće ekonomije, ali i odgovorno vođenje monetarne i fiskalne politike, kaže, doveli su do potpunog oporavka poverenja međunarodnih institucija, ali i investitora u dugoročnu održivost makroekonomske stabilnosti naše zemlje, zbog čega se danas nalazimo na korak od investicionog nivoa kreditnog rejtinga, a po rezultatima na međunarodnom tržištu već spadamo u grupu zemalja sa tim rejtingom.

“Međunarodni investitori su u prethodnom periodu nebrojeno puta Srbiju već svrstali u zemlje investicionog ranga, odnosno zemlje u koje je sigurno ulagati, time što su obveznice naše zemlje na sekundarnom tržištu vrednovali u najmanju ruku identično kao obveznice zemalja sa investicionim rejtingom, a često vrednujući srpske obveznice i na višem nivou”.

Srbija ima kreditni rejting koji je jednu do tri dve stepenice ispod najnižeg investicionog kod sve tri velike rejting agencije u svetu. Kod Standard end Pura to je granični „BB+ stabilan“ potvrđen u junu ove godine, zatim sličan Fičov „BB+ stabilan“ iz septembra 2019. dok najgore stojimo kod Mudija sa „Ba3 pozitiv“ potvrđen septembra 2020, a koji je treća stepenice ispod granice za ozbiljne institucionalne investitore.

Hrvatska se, recimo, kod Standard end Pura i Fiča kotira u investicionom razredu (BBB-), dok je kod Mudija sredinom ovog meseca uznapredovala na „odmah do investicioni Ba1“. Pomalo poražavajuće za zemlju koja treba da uđe u Evrozonu.

Hedžing nije mogao ranije

Postignuta cena finansiranja u stranoj valuti (evru) na period od deset godina (1,066%), kako ističe, predstavlja potvrdu svega što je u Srbiji urađeno sa ciljem pozitivne ekonomske transformacije u prethodnim godinama.

Ovakva kamatna stopa nije mogla da bude postignuta ranije, niti da se dolarske obveznice hedžuju (finansijski povežu radi smanjenja rizika) u evrima jer je kreditni rejting Srbije pre osam godina bio za dva nivoa slabiji nego danas, podsećaju iz NBS.

A bilo je tako zbog značajno lošije makroekonomske slike domaće ekonomije koja je nasleđena, a zbog čega je i sama zaštita od valutnog rizika bila značajno skuplja.

Sprovedene su ekonomske reforme a izvršeno i značajno usklađivanje regulatornog okvira sa najboljom praksom. Tu je, između ostalog, zaključen ISDA sporazuma sa finansijskim institucijama, kao pravni osnov za realizaciju hedžinga, odnosno zaštite od deviznog rizika.

Pročitajte još:

Rupa u budžetu: Hoće li od poreza na automobile boleti glava?

Crni petak: Ne dajte “popustu” da vas namami

 

– Unapređenje ekonomskih pokazatelja naše zemlje u periodu nakon emisije skupih dolarskih evroobveznica 2011. godine (emitovanih po stopi prinosa od 7,50 odsto i kuponskoj stopi od 7,25 odsto) uticalo je na kontinuirano povećanje cene ovih hartija na sekundarnom tržištu, što ih je činilo preskupim za realizaciju prevremenog otkupa, zbog čega se čekao optimalan trenutak kako bi se izvršio postepeni otkup ovih obveznica, a sa ciljem postizanja maksimalnih ušteda – istakla je guverner NBS.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi