Kupci vole „bol plaćanja“: Imamo sve više aplikacija, ali sve „deblje“ novčanike
Kada je ECB pre dvadeset godina pustio evro, Nemci su gunđali, zaljubljeni u svoju marku, a danas grčevito brane novčanice evra kako bi se oduprli potpunoj d
Ovih dana su obeležene dve decenije otkako je bivši šef Evropske centralne banke Vim Duizenberg predstavio javnosti sedam novih novčanica. Bilo je to 30. avgusta 2001, a Duizenbergu je ostao nadimak Mister Evro. Otada se štošta promenilo, a i pored sveopšte digitalizacije, mnogi Evropljani odupiru se „onlajn“ novcu i žele da im novac ipak „prolazi kroz prste“.
I pored toga što se već dve godine ne štampaju najveće banknote evra, novčanice od 500 evra koje su omiljene među kriminalcima i teroristima – uporno se uvećava ukupna masa novca koji cirkuliše u štampanim i kovanim evrima.
„Polovina današnje vrednosti novčanica u opticaju potiče iz trezora nemačke centralne banke“, navodi se u jednom saopštenju koje pominje državni informativni servis „Dojče vele“ (DW).
Kupci vole „bol plaćanja“
Prema navodima nemačke Bundesbanke, ta masa se uvećava za šest odsto godišnje. Danas je u opticaju 26 milijardi novčanica ukupne vrednosti 1.400 milijadi evra. A najveći fanovi evra su – Nemci, narod koji je najviše gunđao kada se ta valuta uvodila, jer su obožavali svoju dojčmarku.
– Ljudima je važna kontrola sopstvenih izdataka. Takozvani bol plaćanja utiče na kupca. Jer čovek neposredno vidi kad jedna novčanica napusti novčanik – kaže Jirgen Morman, profesor bankarskog menadžmenta u Frankfurtskoj školi finansija.
Kako je ranije pisao DW, novčanice nude i jednu vrstu slobode. Sve ostale transakcije ostaju negde zapisane, što ljude zabrinute za gubitak privatnosti sve više nervira.
Ipak, plaćanje karticama i aplikacijama uzima maha. U evrozoni se svaka druga onlajn-kupovina obavlja karticom. Od deset uplatnica i računa, samo se još četiri u proseku plaćaju gotovinom.
U decembru prošle godine anketa Evropske centralne banke pokazala je da oko 40 odsto ljudi kaže kako koristi manje keša od početka pandemije.
Slamarice nadohvat ruke
Pa otkuda onda da masa novčanica i kovanica stalno raste?
– Keš nije samo omiljeno platežno sredstvo, već siguran način da se sačuva vrednost – kaže Johanes Berman iz uprave Savezne banke.
On dodaje da posebno u kriznim vremenima raste količina novčanica. U prevodu, ljudi ponekad više veruju svojoj slamarici nego banci.
Onlajn plaćanje raste, ali uz određen otpor, Foto: Profimedia
To se, dodaje Morman, može posmatrati i u Hrvatskoj ili Turskoj. Sve po devizi – „samo keš je pravi novac“.
Pročitajte još:
Morman ipak dodaje da razvoj svakako ide u pravcu digitalnog plaćanja pomoću aplikacija na telefonu. Tu je najveća prepreka ogroman broj ponuđača koji ne prepoznaju sisteme drugih. Tako se može desiti da način plaćanja koji volite ne bude prepoznat, recimo, u pekari u koju idete.
Iako će se i to dovesti u red, i digitalna plaćanja možda i udvostručiti do 2025. godine, stručnjaci kažu da za keš nema zime.
– Gotovinom se lako rukuje, to je sigurno platežno sredstvo, ne trebaju mu tehnička pomagala i olakšava kontrolu troškova. Takođe, keš je za potrošača najpovoljnije sredstvo plaćanja, jer u principu tako plaća nešto manje -zaključuje Berman.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari