Privreda povukla ručnu za dugove, banke zarađuju na građanima

Ekonomska kriza sada već predugo traje, i to su počele da osećaju i banke. Nakon nekoliko godina odličnih zarada banaka sada je klijentima inflacija povećala troškove života i rada a restriktivne monetarne politike centralnih banaka podigle kamatne stope, tako da su i krediti počeli da posustaju.

To pokazuju i podaci Evropske centralne banke za evrozonu, kao i oni Udruženja banaka Srbije (UBS), s tim da u Srbiji u sektoru privrede situacija izgleda malo ozbiljnije.

Vrednost kredita za privatni sektor u evrozoni je u avgustu porasla za samo 0,6 odsto, što je najniži međugodišnji rast od decembra 2015. godine. U julu je rast bio 2,2 odsto.

Screenshot: ECB

Prema podacima UBS, taj pad je u Srbiji još veći. Ovde je obim kredita na godišnjem nivou povećan, prema kalkulaciji 24sedam, samo 0,4 odsto. Kalkulaciju smo izveli na osnovu srednje vrednosti sume kredita poslednjeg dana avgusta i septembra prošle godine, jer su u UBS za ovu godinu podatke za jul, avgust i septembar „presekli“ na dan 15. septembra.

Na 15. septembar privreda je dugovala 1.915 milijardi dinara (16,3 milijarde evra), što je pad u odnosu na 1.929 milijardi dinara (16,5 milijardi evra) poslednjeg dana septembra prošle godine.

Pritom, kao što je i očekivano, preduzetnici koji su više pogođeni krizom su se i zadužili manje, pa je kod njih po našoj računici stopa pala za oko 2,5 odsto međugodišnje. Kod preduzeća obim duga je sada 0,3 odsto manji nego što je bio pre godinu dana.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Prema podacima USB, to je pad obima duga kompanija sa 1.857 milijardi dinara 30. septembra 2022. godine na 1.847 milijardi 15. septembra ove godine. Kod preduzetnika zaduženost je pala sa 72 milijarde na nešto više od 68 milijardi dinara.

Građani "čuvaju" profit bankama

Ovakvo kretanje obima duga ne znači i da su banke „u minusu“, jer građani se zadužuju po godišnjim stopama koje su više nego one u privredi.

Međutim, za razliku od privrede, gde su naše stope rasta zaduživanja manje nego u evrozoni, kod stanovništva je situacija drugačija.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

U evrozoni domaćinstva, tj, građani, sada duguju za jedan odsto više nego što su dugovali pre godinu dana. Ovako nizak međugodišnji rast zajmova za domaćinstva je poslednji put zabeležen u avgustu 2015. godine.

U Srbiji građani su se zadužili 2,9 odsto više, izračunao je 24sedam. U brojkama UBS to izgleda ovako: 30. septembra 2022. građani su dugovali 1.410,6 milijardi dinara (12 milijardi evra) a 15. septembra ove godine 1.493,4 milijarde dinara (12,7 milijardi evra).

Ovakav trend kretanja „popularnosti“ kredita ne treba da čudi kada se pogleda kako su se kretale kamatne stope u proteklih godinu dana.

Evropska centralna banka (ECB) podigla je 14. septembra referentnu kamatnu stopu deseti put zaredom, na 4,5 odsto. Troškovi zaduživanja su time postali najveći u poslednje 22 godine.

Euribor je, zbog zatezanja monetarne politike ECB, skočio za godinu dana sa 1,74 odsto (šestomesečni, 6M) na četiri odsto, a u Srbiji njegov pandan belibor, zbog mera Narodne banke Srbije sa 3,5 na 5,9 odsto.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi