Za bolji život u Srbiji dodatnih 205 miliona evra: Rebalans povećava plate, penzije, podsticaje...
Veće plate i penzije, više para za investicije, nastavak pomoći za građane ali i novac za lečenje od retkih bolesti i u inostranstvu, stavke su zbog kojih mora da se radi rebalans ovogodišnjeg budžeta
Veće plate za 5,5 odsto od ovog meseca za zaposlene u obrazovanju i zdravstvu, a isto toliko povećanje penzija od oktobra, samo su neke stavke zbog koji su narodni poslanici danas morali da promene postavke budžeta za 2023. godinu.
Rebalansom budžeta Vlada Srbije namerava da u ovoj godini za razvoj, investicije i poboljšanje životnog standarda građana potroši 2.132 milijarde dinara (trenutno 18,2 milijarde evra). To je povećanje od 24 milijarde dinara (oko 205 miliona evra), u odnosu na originalni budžet.
Novac je namenjen za povećane plata i penzija, direktnu pomoć građanima kroz programe novčanih davanja (majkama za decu do 16 godina koji tek sledi, kao i isplaćenog programa za mlade), zatim kapitalne investicije kao što su nastavak izgradnje putne infrastrukture (Autoput Miloš Veliki, Fruškogorski koridor, Šumadijski koridor…) ali i početak velikog projekta EXPO 2027 i Beogradskog metroa.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Nisu zapostavljeni ni poljoprivrednici, koji dobijaju najveći agrarni budžet u bližoj istoriji iz koga će biti isplaćivane uvećane subvencije i podsticaji.
Pročitajte još:
Veća davanja predviđena su i za lečenje retkih bolesti ali i za lečenje u inostranstvu svega onoga što ne možemo u zemlji.
Za sve to potrebno je prikupiti 1.904 milijardi dinara (16,2 milijarde evra), poreza, akciza, taksi i doprinosa, odnosno 61 milijardu dinara više nego što je bilo predviđeno u decembru 2022. kada se izglasao ovogodišnji budžet.
Nedostajući novac, tzv. fiskalni deficit od 228 milijardi (oko dve milijarde evra) ili 2,8 odsto BDP-a, pokriće se iz kredita.
Koliko su porasle plate a koliko penzije
Na osnovu očekivanog rebalansa već su ovog meseca povećane plate delu javnog sektora. Plate nastavnika u septembru su povećane 5,5 odsto, koliko iznosi i povećanje za deo zaposlenih u zdravstvu.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Već je najavljeno i sledeće povećanje za javni sektor, u januaru 2024. godine ali ono formalno ulazi u budžet za sledeću godinu.
Minimalac od 400 evra
Povećanje minimalne zarade generalno se ne tiče budžeta, osim što time i država povećava najmanje plate svojih zaposlenih u javnom sektoru. U tom smislu nije ni deo rebalansa, jer Vlada nije pristala da vanredno poveća minimalac za 2024. kao što su tražili sindikati.
Ostaje da se poveća minimalna zarada za 2024. godinu, a predlog Vlade je da rast bude 17,8 odsto, što je najveće procentualno povećanje dosad. Ove godine je to bilo 14,3 odsto. Sa njime bi minimalac bio 47.154 dinara (oko 400 evra).
Ali, zaposlenima u prosveti i obrazovanju sledi povećanje i pored toga, i to od 10 odsto u decembru. Sa ovim povećanjima, "letnja“ plata profesora u srednjim školama će biti uvećana do kraja godine sa prosečnih 75.000 dinara na 87.000 dinara. Oni koji se bave decom u vrtićima, a koji u proseku zarađuju oko 60.000 dinara, ovu godinu će završiti sa platom od gotovo 70.000 dinara.
U zdravstvu, u ovoj turi su povećane plate medicinskim sestrama, tehničarima i negovateljima. Medicinske sestre u domovima zdravlja će za decembar, sa dva povećanja, dobiti oko 74.000 dinara, ili za 10.000 više nego što su imale u avgustu. One sa intenzivne nege, iz operacionih sala, Hitne pomoći, psihijatrije i slično dobiće u proseku 11.000 više nego „letnjih“ 69.000 dinara. Negovateljima sa 53.800 dinara plata ide na 62.300 dinara...
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Lekari, ali i ceo ostali javni sektor (vojska, policija, administracija...), za povećanje čeka januar. Procenat se ne zna, a prošlog 1. januara plate u javnoj upravi povećane su 12,5 odsto i tada su bile prosečno između 715 i 720 evra.
I dok deo zaposlenih u javnom sektoru već zarađuje veću septembarsku platu, penzioneri za veća primanje treba da se strpe samo još mesec dana. Od 1.oktobra penzije će biti veće za 5,5 odsto. Kao i kod javnog sektora generalno, i njima je sledeće povećanja „zakazano“ za januar, i to za 14,6 odsto.
Više para i za socijalu: decu, majke, mlade...
Ministar Mali je, pored plata i penzija, rekao i da će biti više novca za lečenje retkih bolesti i lečenje u inostranstvu, i to dodatnih 3,9 milijardi dinara (33 miliona evra).
Ali to nije jedina stavka iz oblasti „socijale“, koju je rebalans pokrio. Iz uvećanog budžeta biće isplaćena i jednokratna pomoć države od 10.000 dinara za decu do 16 godina u septembru. Pravo ima 1.190.000 dece, i za tu meru država je izdvojila oko 100 miliona evra.
Iz budžeta, generalno, isplaćuju se i državna pomoć za majke za kupovinu stana ili gradnju i kupovinu kuće. Država je predvidela subvenciju do 20.000 evra, a pravo na prijavu imaju žene koje su državljani Srbije sa prijavljenim boravištem u zemlji i sa mesečnim primanjima manjim od prosečne plate u Republici.
Tako se nastavlja rast penzija, koje su početkom prošle godine povećane prvo 5,5 odsto, potom još devet odsto u novembru i 12,1 odsto u januaru ove godine. Sledi, kako je rekao ministar, vanredno povećanje od 5,5 odsto u oktobru i još jedno u januaru. Ministar Siniša Mali je najavio prosečnu penziju u 2024. godini od 390 evra.
Prosečna penzija u 2023. godini iznosi oko 37.800 dinara, od oktobra će dostići 39.900 dinara a u januaru više od 45.700 dinara. Za onu najbrojniju grupu penzionera, kojima je penzija od 20.000 do 30.000 dinara, to je kumulativno povećanje od 4.200 do 6.300 dinara.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je pred rebalans budžeta da će prosečna plata u Srbiji u decembru ove godine dostići 840 evra.
- Na putu smo da ostvarimo planove iz programa "Srbija 2025" i da prosečna plata bude 1.000 evra, a penzija 450 - rekao je Mali na RTS-u.
Kapitalne investicije više od 7 odsto BDP-a
Ministar Mali je najavio i da Srbija ne staje sa razvojnim projektima, i da će ukupno izdvajanje za ove namene ići do 7,2 osto BDP-a. To je oko 4,8 milijardi evra, ukoliko se ostvari prognoza ministra da bi BDP u 2023. mogao da iznosi i 68 milijardi evra.
- Od Dunavske magistrale, EXPO-a, Beogradskog metroa, škola, bolnica, sve radimo što je neophodno kako bi se kvalitet života podigao i kako bismo održali ekonomski rast - rekao je Mali.
U Srbiji se, inače, trenutno gradi devet auto-puteva i brzih saobraćajnica, samo u drumskom saobraćaju.
Poljoprivreda veliki dobitnik
Osim plata u javnom sektoru, penzija i socijalnih programa, rebalansom su povećana davanja poljoprivrednicima. I to ozbiljno jer, na primer, subvencije po hektaru se povećavaju sa 9.000 na 18.000 dinara, ali i premije za mleko s 15 na 19 dinara po litru i podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu. Sve to je povećalo budžetske subvencije za poljoprivredu u 2023. godini za oko 250 miliona evra, a preneće se kao obaveza i na sledeće godine.
Agrarni budžet iznosi, prema rečima ministra, sedam odsto ukupnog budžeta, što bi bilo 149 milijardi dinara (1,3 milijarde evra).
Možda i najteži posao obavlja se na Fruškogorskom koridoru, koji će povezati četiri regiona i napraviti najkraću vezu između BiH i Rumunije i na kome se nalazi budući najduži tunel u Srbiji od 3,5 kilometara. Samo vrednost tog projekata je 606 miliona evra.
Na gradnju i otvaranje puteva smo proteklih godina već navikli, a nešto potpuno drugačije sprema se za 2027. godinu. Dobijanjem organizacije prestižne međunarodne izložbe EXPO 2027. Beograd će postati još veće gradilište.
- Imamo priliku da pokažemo svoje potencijale, da izgradimo nacionalni stadion, novi Beogradski sajam, razne hotelske sadržaje. EXPO će da bude još jedna pokretačka snaga svega - zaključio je Mali.
Pored Nacionalnog stadiona i novog Beogradskog sajma, koji će nići u Surčinu, biće izgrađena nova komunalna i putna infrastruktura, podizani mostovi, ali i obnovljene fasade. Beograd će železnicom biti povezan sa aerodromom, sajmom i stadionom, dok će grad dobiti novi izgled železničkih i autobuske stanice. I sve to trebalo bi da se uradi da bude urađeno za nešto duže od tri godine. Ovaj novi izgled Beograda, prema prvim procenama, koštaće između 12 i 14 milijardi evra i biće finansiran kako iz budžeta, tako i zaduživanjem.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari