Hoćemo li uštedeti struju ove zime i da li mora biti restrikcija
Mere koje je zbog uštede struje donela država su poželjne, ali energetski stručnjaci nisu ubeđeni da će doneti velike rezultate, bar ne ove zime
Svaka stavka u setu mera štednje struje koje je nadležno Ministarstvo energetike donelo, doduše kao neobavezujuću preporuku, za građane, privredu i državna preduzeća i institucije je na mestu ali te mere teško da će nadoknaditi veliki uvoz preskupe električne energije koji se očekuje ove zime, smatraju energetski stručnjaci.
Čak i davanje popusta na račun za električnu energiju, onima koji ostvare manju potrošnju u odnosnu na isti mesec prošle godine, neće doneti velike uštede jer oni koji mogu i hoće da uštede već su to učinili a oni koji ne žele nisu stimulisani da to ipak urade, istaknuto je na stručnoj konferenciji "Kako da se predstojeće zime potroši manje struje u Srbiji" u organizaciji portala Energija Balkana.
- Moramo da budemo svesni situacije oko nas. Nama je gas poskupeo za građane 10 odsto, struja takođe, ali to je sve manje od inflacije i to nismo ni osetili. U Evropi je struja poskupela šest ili sedam puta. Zbog toga kod nas niko nije ni zainteresovan za štednju i grejaće se koliko može na struju koja nema ekonomsku cenu, a na benzinskoj pumpi će platiti gorivo koliko mora – rekao je prof. Miloš Banjac, sa Mašinskog fakulteta Beogradskog univerziteta.
Svi će uključiti grejalice
Mere štednje, od zamene led sijalica do spuštanja preko toplovoda temperature u stanovima za jedan stepen (sedam odsto uštede), teorijski su ispravne ali u praksu mogu da dovedu samo do toga, pribojavaju se stručnjaci, da se i oni građani koji imaju daljinsko grejanje dogrevaju na struju. A to će samo dovesti do preopterećenja sistema Elektroprivrede Srbije (EPS).
Pročitajte još:
- U Srbiji se ionako 56 odsto građana koji se greju na ugalj i drva, dogreva na struju. To radi i polovina onih koji imaju daljinsko grejanje, a čak 100 odsto onih koji se greju na gas. Apel na štednju struje kada je izgledno da je neće biti je u redu, ljudi na to mogu da reaguju i pozitivno i negativno, ali sistem mora da reaguje samo na jedan način. Svaki put kada preti preopterećenje mreže, a tada realni troškovi EPS-u rastu za 33 do 46 odsto, treba bez razmišljanja uvesti restrikcije isporuke struje – smatra Aleksandar Kovačević, ekspert Radne grupe Energetika Nacionalnog konventa o Evropskoj Uniji.
Zabraniti „obične“ sijalice a ukinuti PDV na efikasne kućne uređaje
Među predlozima koje za povećanje energetske efikasnosti daje prof. Miloš Banjac su i da se i u Srbiji zabrani prodaja klasičnih sijalica sa užarenim vlaknom, koje više greju nego što svetle. Uz te sijalice iz prodaje bi trebalo povući i sve energetski neefikasne uređaje a dela PDV-a osloboditi, na primer, kućnu belu tehniku koja je po efikasnosti u visokom razredu.
Lider za energetiku i resurse u „Dilojt Srbija“, svojevremeno i direktor u EPS-u, Željko Marković, kaže da u kratkom roku koji imamo do početka ove zime ni građani, ni kompanije, ni EPS ne mogu da urade mnogo kako bi lakše prebrodili ovu sezonu.
- U kratkom roku, a to važi i za sledeću zimu, možemo samo da pojačamo izgradnju malih solarnih elektrana. Trenutno imamo samo 3,9 MWh instalisane snage, a prozjumeri iz privrede mogu da donesu veliko rasterećenje energetskom sistemu a sebi velike uštede. Sa ovom cenom struje i mrežarinom to je 125 evra za svaki megavatčas. Pritom, na to firme treba da gledaju ne samo kao na uštedu već kao na investiciju i hedžovanje troška struje koja im treba u narednih 20 godina – objašnjava Marković.
Popusti na račun vs tarifni sistem
Davanje popusta na račun građanima koji uštede od pet pa do preko 30 odsto struje, u odnosu na prošlu godinu, mera je države koja je izazvala najviše interesovanja u javnosti ovih dana.
Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstva energetike kaže da su mere osmišljene tako da ne donose trošak za one koji ih primenjuju.
Tarifni sistem može i odmah
Promena tarifnog sistema nije komplikovano rešenje za koje je potrebno vreme, kao što se to povremeno ističe u javnosti kao argument toga da „ne može sada“ da se uvede, kaže Ljiljana Hadžibabić, stručnjak koji je dugo godina radila i u EPS-u, Ministarstvu energetike i Agenciji za energetiku.
- Da postoji odluka to može da se uradi odmah. Agencija za energetiku ima i sve podatke o potrošačima i alate da parametre sistema odredi vrlo brzo. A za promenu tarifnog sistema sada postoje svi razlozi, i tehnički i ekonomski, jer postojeći je pravljen kada smo bili izvoznici struje a sada je uvozimo po visokoj ceni – ističe Hadžibabić.
- Neke investicije bi bile svakako efikasnije, ali njima se već bavimo kroz programe Ministarstva o energetskoj efikasnosti, od izgradnje elektrana na bio masu, zamene kotlova na ugalj i mazut, do subvencionisanja zamene stolarije i postavljanje termički boljih fasada – ističe Lakićević.
Popust na štedljivu potrošnju, međutim, nije naišao na oduševljenje kod stručnjaka, i oni smatraju da bi pravi efekat mogla da da samo promena postojećeg tarifnog sistema.
- Treba uvesti još jednu, četvrtu, tarifnu zonu a povećati količine struje u najjeftinijim zonama, zelenoj i plavoj. Potrošnja od 1.600 KWh mesečno je velika i treba je penalizovati. Ali, to se ne treba uraditi preko noći, iako bi tehnički moglo, već najaviti građanima da imaju vremena da se prilagode i da vide kako će se grejati i trošiti struju narednih godina – kaže profesor Banjac.
Ne možemo "utegnuti" sistem kao Austrijanci
Marković i Banjac su se osvrnuli i na primedbe da bi srpska elektroprivreda morala prvo da se pozabavi svojim gubicima. Miloš Banjac ukazuje da je gubitak u našoj distributivnoj mreži oko 12 odsto, što je izgubljena energija koju proizvedu sve naše hidroelektrane u Drinsko-limskom sistemu: Istovremeno, kolege u Sloveniji imaju gubitak od 4,2 odsto a u Austriji 2,9 odsto.
Profimedia
- Naši gubici na mreži jesu veliki ali treba imati u vidu da nikada ne mogu biti tako niski, već najviše možemo da spustimo na sedam ili osam odsto. U Zapadnoj Evropi je 60 do 70 odsto potrošnje na visokom i srednjem naponu (industrija) a kod nas je obrnuto, dominiraju domaćinstva. Na tako razuđenoj mreži i niskom naponu ne može se postići takva ušteda – objašnjava Željko Marković.
Kako god bilo, u EPS-u su svesni problema u kojem se to preduzeće našlo nebrigom i lošim potezima, ali i ograničenja koje imaju predložene mere i ne vide se kao „žrtva“ štednje koju nalaže država.
- I pored svih nedostataka popusti na račun imaju svoj smisao i za one koji će potrošiti manje, i za nas koji ćemo uvoziti manje skupe struje. Ne slažem se ni sa tim da su tako „kažnjeni“, odnosno da nisu nagrađeni, oni koji su ranije povećali energetsku efikasnost. Ti ljudi su već uštedeli jer imaju manje troškove za struju a oni koji će sada, na primer, zameniti sijalice imaće to kao trajnu uštedu – zaključuje Radovan Stanić.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari