U Srbiji je iznajmiti stan jeftino - za Parižane: Cene rente na Balkanu i u EU

Srbija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska su na dnu liste evropskih zemalja po ceni rentiranja stanova, pokazala je analiza "Dilojta" u njihovom godišnjem izdanju "Indeksa imovine 2022".

Na lestvici od 29 zemlja koje je rangirala ova kuća za finansijsko i poresko savetovanje, iz našeg regiona najskuplja je Bugarska, gde se rentiranje plaća od 2,9 evra po kvadratnom metru u Burgasu do 4,6 evra u prestonici Sofiji.

To je daleko od prosečnih dvanaestak evra, koliko je u Rimu, Milanu, Pragu ili Bratislavi, da ne govorimo o vrhu liste gde je basnoslovno skup Pariz 29 evra za svaki kvadrat iznajmljenog stana mesečno, a odmah tu negde i Oslo (27 evra), London (25) Amsterdam (22), Minhen (19)...

Kao i u Srbiji, širom Evrope je u ovom segmentu tržišta nekretnina došlo do velikih pomeranja od februara ove godine, kada je kriza u Ukrajini eskalirala u rat sa Rusijom. Evropska solidarnost sa

Ukrajinom značila je i da veliki broj izbeglica mora da se negde smesti. A nedostatak kapaciteta slobodnih nekretnina podiglo je cene iznajmljivanja gotovo svuda u Evropi a posebno u okolnim zemljama - Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj.

U Varšavi je primećen rast cene od 18 odsto u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isto vreme prethodne godine, a u mađarskom Đeru čak 27 odsto.

Toga smo svesni i u Srbiji, gde je zbog rata u Ukrajini povećan broj stranaca iz tog regiona, pre svega Rusa, na domaćem tržištu nekretnina. Analiza "Dilojta" kaže da su cene rente u Beograda sada veće u proseku pet do 10 odsto u odnosu na drugu polovinu 2021. godine ali kada se pogleda detaljnije, iz srpskih agencija za nekretnine kažu da su cene podignute od 20 odsto do čak 100 odsto na nekim lokacijama u Beogradu.

U Beogradu cene i 100 odsto više

Cene iznajmljivanja su za evropske prilike veoma niske, ali za domaći standard polako postaju neprihvatljive. Razlog visokim cenama je svakako cene nekretnina u kupoprodaji. "Dilojt" beleži da čak ni pandemija kovida nije imala negativan uticaj na ovdašnje tržište, koje je u 2021. zabeležilo promet od 6,1 milijardu evra. To je godišnji rast od 47 odsto.

U Beogradu to znači da je prosečna cena, prema podacima specijalizovanog sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.rs, u poslednja tri kvartala od 400 do 600 evra za dvosoban stan. To je daleko iznad onoga prosečnog nivoa koji beleži "Dilojt", i sa tih sedam do 10 evra po kvadratu mesečno svrstava srpski glavni grad u rang Bukurešta, Budimpešte i Beča.

Beogradskih desetak evra tri puta je manje nego što plaća prosečan Parižanin.

Tek nešto je niža cena u Novom Sadu, oko 350 evra, i Nišu 250 do 270 evra.

Naravno, nominalno poređenje cena može lako da zavara i u lokalu a kamoli na evropskom preseku. Odnos prosečnih plata i prosečnih cena nekretnina približan je i u segmentu kupoprodaje i u segmentu izdavanja.

A tu je situacija po one koji bi da kupe ili iznajme stan u Srbiji, a nisu platežno dobrostojeći stranci, veoma loša. Prema istoj toj analizi "Dilojta", sa prosečnom godišnjom bruto platom (za jun 102.523 dinara ili oko 875 evra ) kupcu u Srbiji je potrebno 11,5 zarada da bi kupio stan od 70 kvadrata.

Cena pomenutog repernog stana mnogo je veća u Danskoj, gde kvadrat košta u proseku 3.436 evra a u Srbiji više nego upola manje (1.520 evra), ali jednom Dancu je potrebno samo 5,7 prosečnih godišnjih bruto plata da bi taj stan kupio.

Gore od nas je samo Česima (13,3 plata) i Slovacima (12,8), dok je bolje već komšijama Mađarima (10,6), Hrvatima (8,3) i Rumunima (6,3).

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi