Da li da se nadamo jeftinijem benzinu: Nafta polako ponire, hoće li se trend održati?

Hoće li se pad cene nafte na svetskim berzama, kojem svedočimo poslednjih pet dana, održati, i da li nam to konačno stiže jeftinije gorivo na benzinske pumpe, i dalje je „pitanje od milion dolara“.

U dva poslednja usklađivanja od države, ograničena cena benzina je pala za dinar-dva, ali je dizel i sa jučerašnjim pojeftinjenjem čak dvadesetak dinara skuplji nego što je bio pre mesec dana. Hoće li se to sada promeniti?

Berze nafte nagoveštavaju da hoće. Junski ugovori za evropsku nafta brent na jučerašnjem berzanskom trgovanju pali su ispod 105 dolara za barel, što je nivo na kome, uz kratak izlet, nafta nije bila od kraja februara.

Imamo veći problem

A u vreme kada je u svetu nafta bila tih 100 dolara po barelu, u Srbiji je litar benzina na pumpama koštao 171 dinar, a dizela 179.

Međutim, to nije relevantan podatak, jer tada je na snazi bila prva uredba o ograničenju cene goriva, nakon koje je primenom druge cena skočila za pet dinara benzinu, a gotovo deset dizelu. I pored toga što su umanjene akcize i ukinuta carina na uvoz derivata.

- Navikli smo da pratimo svetske cene nafte i pokušamo da dokučimo koliko će nam koštati benzin, ali ne treba da zaboravimo da se sada po uredbi prate cene derivata u regionu Mediterana. A one ne prate direktno cenu nafte. Očekivano je da cena padne, ali ko zna šta donosi sutra – ističe za 24sedam Nebojša Atanacković, predsednik UO „AD Nafta“.

Atanacković kaže da bi cena nafte sada manje trebalo da nas brine, jer potencijalno imamo veći problem.

- Ukoliko nam stvarno sredinom maja ukinu dotok nafte Jadranskim naftovodom zbog sankcija NIS-u, gorivo će kod nas biti još skuplje nego što je sada, čak i ako cena nafte prilično padne – ističe Atanacković.

24sedam/Goran Sivački

Da je to svojevrsno uvođenje sankcija Srbiji, i da je veoma opasno, smatra i profesor Goran Radosavljević sa Fakulteta za ekonomiju i finansije (FEFA).

- Evropa kažnjava naftnu kompaniju u ruskom vlasništvu u trećoj zemlji, a izuzela je ruske firme koje posluju tamo, i na sve to uvozi rusku naftu i gas. Pritom u Bugarskoj radi ruski „Lukoil“ bez problema. Ovako se dozvoljava da zemlje iz regiona, kao Hrvatska sa JANAF-om, selektivno sprovode sankcije samo prema jednoj „trećoj zemlji“. A NIS ima ozbiljnu konkurenciju u regionu. Tu su MOL, OMV, „Lukoil“… i svi bi rado da propadne – ističe Radosavljević za 24sedam.

Što se tiče aktuelnog trenda nafte u svetu, Radosavljević ističe da je sve veoma nestabilno, što zbog neizvesne geopolitičke situacije, što zbog velikog novca koji su špekulanti uložili u naftu i sada bi da na tome zarade guranjem cene nadole ili nagore.

- Rusija proizvodi za svetsko tržište 10 ili 11 miliona barela dnevno, i stavi se pod sankcije, a onda Međunarodna agencija za energiju pusti 60 miliona barela iz rezervi. To je dosta samo za šest dana „zamene“ ruske nafte. Zbog toga ova inicijativa predsednika SAD Džozefa Bajdena pre liči na političku poruku nego na održivo rešenje za jeftiniju naftu. Jedino rešenje je da se nađe način da se normalno trguje ruskom naftom, ili na tržište puste kažnjeni Iran i Venecuela, uz povećanje proizvodnje Saudijske Arabije. Ali, zemljama OPEK-a ova visoka cena sasvim odgovara – ističe Radosavljević.

Zašto sada pada cena „crnog zlata“

Aktuelni pad je počeo  24. marta, ali se potvrđivanje trenda može pripisati aktuelnoj najavi iz SAD, gde je predsednik Džozef Bajden potpisao uredbu kojom se iz strateških rezervi zemlje na tržište izbacuje dosad nezabeležena količina „crnog zlata“.

Screenshot: Bloomberg

Tih 160 miliona barela nafte, odnosno milion barela dnevno u narednih šet meseci, deo je akcije Vašingtona u kojoj su se partneri SAD u Međunarodnoj agenciji za energiju obavezali da će svojim rezervama hladiti tržište.

Međutim, analitičari su oprezni u procenama koliko to zaista može da „pomogne“ tržištu, jer dnevna potrošnja samo u SAD je 20 miliona barela nafte, a svet proguta čitavih 100 miliona.

Milion barela, ili milion i po do dva zajedno sa saveznicima, teško da tu može mnogo toga da promeni, i to je više politička poruka akterima na tržištu.

Ova akcija nadovezala se na nešto relaksiranu situaciju u Ukrajini, odnosno pregovore Moskve i Kijeva o uslovima okončanja ruske vojne intervencije u toj zemlji, ali i na smanjenu tražnju za energentima Kine, gde je u delu zemlje oko Šangaja ponovo lokdaun zbog pojave pojedinačnih slučajeva kovida.

Kada se na sve doda i to da poslednjih dana nije bilo incidenata tipa napada Huta na skladišta i rafinerije u Saudijskoj Arabiji (20. marta) ili kvarova na naftovodima drugde u svetu, kao i da je OPEK+ rešio da minimalno poveća proizvodnju za 432.000 barela dnevno, cena nafta je opravdano krenula nizbrdo.

Kakva će biti 2022. – šta slute analitičari

Normalizacija tržišta, ako je to ovo što sada vidimo, delimično je već predviđena. Tako „Fič solušens“ (Fitch Solutions) navodi da će pritisak tražnje i ponude biti olakšan u drugoj polovini godine, mada „Benk of Amerika“ (BofA) i dalje predviđa da će u 2022. tržištu nedostajati 800.000 barela dnevno (bpd), a da će višak od 230.000 bpd biti postignut tek u 2023.

- Ukoliko ne bude više šokantnih događaja i konflikt u Ukrajini se ne pogorša, u idealnom slučaju bi nafta mogla da se kreće ove godine u rasponu 100 do 110 dolara – kaže Lukman Leong, glavni analitičar firme DCFX iz Džakarte za Capital.com

I „Benk of Amerika“ kao osnovu prognozu drži 110 dolara, mada optimistična scenario ide i na 95 dolara. Ali, ako se protok nafte ne vrati na vreme pre sankcija Rusiji, nafta bi mogla da se ustali i na 130 dolara.

Međutim, nemaju svi ovakve prognoze. Hulian de Kardenas Garsia, asistent i istraživač Pravnog centra Univerziteta Hjuston, veruje da će cena nastaviti da raste do kraja godine.

- Mnogi od razloga zbog kojih je cena bila pod pritiskom tokom dve godine kovida i sada, sa dodatkom ruske invazije i dalje su tu. Konflikt u Evropi izgleda da će se produžiti na srednji rok, a EU nema kratkoročno rešenje za zavisnost od ruskog gasa i nafte – kaže De Kardenas Garsija.

Samo trenutno olakšanje sa naftom iz strateških rezervi, koje ne rešava niti jedan strukturalni problem koje naftno tržište ima danas, vide i u „Goldman Saksu“. Cena bi mogla da padne zbog intervencije SAD i njenih saveznika za 15 dolara po barelu u drugoj polovini 2022, ali će i tada cena biti 120 dolara.

Ali intervencija bi takođe podigla i cenu nafte u 2023. godini sa ranije prognoziranih 100 dolara na 115 za barel. Sve u svemu, 60 dolara za barel, koliko je nafta godinama prosečno koštala do pre 2021. godine, trenutno izgleda svetlosnim godinama daleko.

Screenshot: Bloomberg

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi