Nisu hteli da rade za drugog: Gradska deca gaje krave i rekorderi su u proizvodnji mleka

Mladi stočari Vitomir i Igor Vitomir su od onih danas retkih ljudi koji su posle gimnazije odlučili da preuzmu porodični posao. A braća Vitomir, iako nisu seoska deca jer su odrasli u gradu, to rade odlično – prošle godine su imali rekordnu proizvodnju mleka.

U poznatom trgovačkom mestu još iz XV veka, Rogatici, stočarstvo je značajna grana poljoprivrede. Ovdašnji proizvođači, njih 90, prošle godine su lokalnoj mlekari “Pađeni“ isporučili milion litara mleka. A rekord su prošle godine oborila upravo braća Vitomir, koja, kako su rekli za Agro TV, na porodičnom imanju u ovom delu BiH danas drže tridesetak grla. A sve je počelo “sa ledine“, na imanju sa jednom starom štalom i 60 stabala šljive.

Dobra mlekara i kupac i garant

Sa otkupom nemaju nikakvih problema jer mlekara “Pađeni“ iz Bileće ne samo da je redovan i dobar platiša, već je i u neku ruku garant kredita koje uzima gazdinstvo. A uz to ove godine se preko mlekare moglo nabaviti i kvalitetnih junica po veoma povoljnim uslovima i plaćanjem u mleku. Cena mleka je 14 feninga (7,15 evrocenti) po jedinici mlečne masti, što na litar izađe od 62 do 64 feninga (32-33 evrocenta), i podsticaj države je 25 pfeninga (13 evrocenta) po litru.

– Prema ceni koncentrovane i kabaste hrane cena mleka je niska. I stoji već godinama ista, a sve drugo je otišlo gore. Samo koncentrovana hrana je sad skuplja 70 odsto nego pre godinu dana – ističe Vitomir.

– Posle gimnazije, otac, koji je bio inženjer poljoprivrede i upravnik farmi u onoj velikoj državi, prvo nas je pitao da li ćemo da radimo ili da se dalje školujemo, a onda da li ćemo da radimo za sebe ili za drugoga. I tako smo krenuli sa ovcama 2004. godine, a posle 2014. sa kravama – kaže za Agro TV Vitomir Vitomir.

Stočarski preokret

Ovce su držali da 2014. godine, podvukli računicu i sračunali da im se to ne isplati jer zarada je bila 20 maraka po grlu. Novac od prodatih ovaca je uložen u rekonstrukciju farme i krajem te godine nabavili su prva grla krava.

– Ovde su, na ovim visinama, ljudi skeptični prema holštajn rasi, ali s obzirom na to koliko mleka ona donosi, nama je bila jedina opcija. Odlučili smo da s tim istrajemo i pokažemo da ta krava može da bude dobra ovde kao i sve druge rase – objašnjava Vitomir.

Ovo porodično gazdinstvo danas ima savremeni zatvoreni sistem muže, u kome je trenutno 11 muznih krava koje daju 250 litara mleka dnevno.

Kabastu hranu na 30 hektara zemlje proizvode sami, a stoku često izvode i na pašu.

– Najbitnija je ishrana, šta, koliko i u koje vreme dati kravama da jedu. Kvalitetna hrana, na vreme pripremljena, garantuje uspeh – ističe Vitomir, uz napomenu da daju pet kilograma hrane dnevno po grlu, a da količina koncentrata ide po tablicama prinosa mleka za svaku kravu pojedinačno.

Vitomir priznaje da bi bolje bilo da su krave na „puštenom“ sistemu, ali to njihov objekat nije mogao da zadovoljni pa su one sada „na vezu“.

– Ono što je najbitnije jeste to da je sistem mehanizovan, odnosno polumehanizovan, da budemo precizniji, ali muža je automatska, sistemom krava-mlekovod-laktofriz, i sa mlekom nemamo dodira – rekao je domaćin.

I krave imaju topli pod

Kod Vitomira je u štali i “topli pod“, u sistemu 30 centimetara kamena, 60 centimetara šljunka i na vrhu cigla na kant.

Pročitajte još

Naopaka ekonomika: Zašto su “jabuke sad skuplje od banana“

Zakon pred izmenom: Ko će štititi potrošače?

– Time se lakše održava higijena, pod je uvek suv, a kravama je toplo jer cigla prima toplotu. Bilo bi idealno da dole bude guma, radi zaštite vimena krava od nagnječenja, ali svakako je dobro da nije beton – objašnjava ovaj uspešni stočar.

Ali i sa ovako “nesavršenim“ uslovima Vitomiri su prošle godine bili rekorderi u proizvodnji u svom kraju, sa 74.936 litara mleka.

– Mi jesmo veliki za ove naše uslove, ali to je, realno, neki srednji nivo proizvodnje. Potrebna ulaganja za tehničko osavremenjavanje proizvodnje su ogromna, i mi to sa ovim brojem krava sebi ne možemo da priuštimo. Zbog toga moramo da radimo više – skroman je Vitomir.

Radni dan počinje u pet ujutro, a završava se u devet uveče, a kad su radovi u polju desi se da traje i 24 sata. Nađe se, kažu, vremena i za porodicu i prijatelje.

I pored svega, Vitomir “zadužen za polje“ i Igor čija su odgovornost krave su zadovoljni.

– Svima nama je ostalo samo to, šuma, voda i zdrava sredina – zaključuje Vitomir.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi