"Draga" iz "Stemine": Kako do vrhunskog srpskog vina

28.12.2020

07:55 >> 10:59

0

Autor: G. M. Š.

Iako mnogi srpski vinari insistiraju na tome da svetu treba ponuditi srpske sorte kao nešto novo, iz Trsteničkog vinogorja svetu nude provereni internacionaln

"Draga" iz "Stemine": Kako do vrhunskog srpskog vina
Čuveno vino "Draga" porodice Panić; Foto: Agro TV

Da i iz Srbije u svet može da ode vrhunsko vino napravljeno od svetskih sorti, videli smo u serijalu “Umetnost u čaši“ Agro TV. Doduše, za tako nešto je možda potrebno “neoprezno” krenuti u nepoznato, pokazuje primer Ljubivoja Pante Pantića iz vinarije “Stemina“ iz Trsteničkog vinogorja.

Ovo vinogorje je po imenu možda prepoznatljivo tek nekoliko decenija, ali je mnogo duža slava sadnica klonova koje su širom Evrope i Rusije dolazile iz ovdašnjih rasadnika.

Vinarija, poznata u Srbiji po čistom kaberne sovinjon bariku pod imenom “draga“, osnovana je 2005. godine, kada je uspostavljena proizvodnja s kontrolisanom fermentacijom, na vinogradu od 50 ari kaberne sovinjona i uz dokupljivanje ostalog potrebnog grožđa.

Pročitajte još

Potom se vinograd širio zasadima šardonea, kalifornijskog i južnoafričkog klona, pa merloa, da bi se prošle godine njima pridružile i sorte kaberne frank i kaberne sovinjon.

“Internacionalci” od starta

Oni su se fokusirali na svetski poznate i rasprostranjene sorte, iako potiču iz kraja u kome dominiraju domaće, prokupac i tamjanika.

– U startu smo se, na preporuku tehnologa, odlučili za internacionalne sorte, a to opredeljenje su nam potvrdili i naši kupci, koji vina izvoze za Šangaj i Nemačku ili Švajcarsku, gde svi traže ono poznato. Kinezi belo vino nisu želeli ni da probaju, kao ni roze, a i Rusi piju samo crvena vina – kaže Ljubivoje Pantić.

Podmladak porodice Pantić, Mina i Stefan, u svom podrumu vina; Foto: Agro TV

U ovom kraju on svakako nije jedini koji se “okrenuo svetu“ jer, kaže, trstenička opština danas ima najviše hektara vinograda pod vrhunskim svetskim sortama u celoj Srbiji, više nego Župa aleksandrovačka ili Vojvodina.

Ljubivoje je, inače, urolog po zanimanju, i bavio se tim poslom 40 godina u Vrnjačkoj Banji. Onda je 2005. digao kredit od 100.000 evra od Fonda za razvoj, nabavio opremu i počeo da se bavi nečim sasvim drugim.

Pročitajte još

– Imali smo mali vinograd u kome se dotad vino proizvodilo na starinski način, spontanom fermentacijom. U posao smo krenuli na nagovor prijatelja, tehnologa. Tek kada smo kupili opremu i počeli da radimo, shvatili smo u šta smo se zapravo upustili, pa smo se i uplašili – iskren je Pantić.

Porodični biznis

Ali trud se isplatio. Dobra vina su brzo vratila kredit, a zarada im omogućava i lagano širenje poseda. Kćerka Mina se u Beogradu bavi prodajom, gde drži magacin i snabdeva restorane i vinoteke, a Ljubivoje, uz pomoć sina Stefana, studenta tehnologije vina na Poljoprivrednom fakultetu, pravi vino.

– Biće ovo dobra priča za njih, a možda i za moje unuke – kaže Pantelić o porodičnoj firmi, čije ime je spoj imena dece, a vina nose nazive koji asociraju na članove porodice.

Porodica Pantić na okupu; Foto: Agro TV

Od belih vina rade isključivo šardone, a roze prave po tehnologiji belih vina i samo od pino noara. Kako nemaju svoje posede pod ovom sortom, sve grožđe je iz otkupa.

– Roze je obično mlado i lako vino, ali naši kupci kažu za naš roze da je “muški“ po ukusu i količini alkohola – ističe Stefan Pantić.

U proizvodnji crvenih vina “Stamina“ se razlikuje od dobrog dela srpskih vinarija, jer koristi tehniku delastaž, odnosno višestruko vraćanje vinskog soka kroz kominu. Kod crvenih vina koriste i barik hrastovu burad, dok bela “leže” u izotankovima od inoksa.

Čuveno vino “draga“, nazvano po Pantinoj supruzi Dragici, potiče iz 2008. godine i poznato je kao “prvi srpski amarone“ (vino od prosušenih bobica s koncentrovanim šećerima).

Nastalo je prirodnim sušenjem grožđa obranim tek u novembru, a odležalo u bariku čitave tri godine, šest puta duže nego što vina inače stoje pre flaširanja. Zatim je odstojalo jednu godinu u cisterni, i još pet u flašama pre nego što je krenulo ka nepcima platežnih kupaca.

– Ovo vino dobilo je Dekanterovu srebrnu medalju za 2020, a jedinstveno je i po tome što posle toga više nisu mogli da se postignu ta punoća i bogatstvo ukusa – priznaje Ljubivoje Pantić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti