Nena I Gregor Ferluga: Kapetan koji plovi vinogradima u Topoli

Ako želite da pobegnete iz grada, negde gde je mirno i sve zeleno, gde ćete sresti deo srpske istorije i gde će vas dočekati domaćini od kojih ćete čuti neobičnu životnu putešestviju, zaputite se u Topolu, u „Kapetanove vinograde“ odakle puca pogled na crkvu na Oplencu.

Tamo se „nasukao” jedan kapetan broda. Zapravo, kapetan Gregor i njegova supruga Nena su i sami pobegli iz grada:

-Gregor i ja smo rođeni u Beogradu i poznajemo se od ranog detinjstva. Gregor je kapetan duge plovidbe. Srednju školu je završio u Kotoru i dobio čin poručnika trgovačke mornarice.  Vojnu pomorsku akademiju završio je u Ekvadoru. Civilno je to „Capitan de altura” a u ekvadorijanskoj mornarici kapetan fregate. Interesantno je da je u našoj vojsci u rezervi bio običan mornar a u Francuskoj, jer je po majci i državljanin Francuske, kapetan korvete.

Tako počinje priču Gregorova supruga Nena i dodaje:

-Plovio je i radio 46 godina. Kad je otišao u penziju, pustio je da mu isteknu sva dokumenta i tada je rekao: „Dosta je bilo”. Obišao je mnogo puta celu zemaljsku kuglu, bio skoro na svim morima, okeanima i kontinentima.

Nena je po profesiji arhitekta:

-Studirala sam u Beogradu i specijalizirala urbanizam. Bila sam u generaciji Bogdana Bogdanovića koji mi je bio mentor i veliki prijatelj. Profesiju nisam birala sama. Zbog oca, arhitekte, sam morala da studiram arhitekturu ili slikarstvo – zbog porodične tradicije ikonopisaca, duborezaca i graditelja, stare skoro 900 godina.

Kad priroda oblikuje: Peščane piramide u okolini Foče

Nena kaže da nikada nije radila u struci iako je zidala svoje kuće po Srbiji i belom svetu:

-Plovila sam sa Gregorom i imala sreću da upoznam divna mora, predele, ljude i kulture. Plovidba je nešto vrlo specifično i nije za svakoga. Kad krenete preko Pacifika, po mesec dana ne vidite kopno. Nekome je to kao robija, a ja sam imala neverovatan osećaj slobode dok gledam more i nebo.

Jedno vreme su živeli i u Nemačkoj jer je Gregorov otac bio profesor univerziteta, vizantolog:

-Živeli smo i na Malti, u Južnoj Koreji, povremeno smo boravili u SAD. Skoro deset godina smo bili u Ekvadoru i tu mi je možda „malkice” bilo lepše od drugih mesta gde smo boravili.

Nena i Gregor su se venčali 1976.godine, kad se Gregor vratio iz Nemačke ali mu nikako nije odgovaralo da živi u velikom gradu, iako su imali lepu kuću u Profesorskoj koloniji:

-U Topolu se selimo 1984.godine i to je bio slučajan izbor. Više od godinu dana smo tražili nešto najdalje 100km od Beograda, da bude veće imanje ali i da je blizu škola, prodavnica, doma zdravlja, zbog dece. I kada smo skoro odustali jer nismo ništa tako našli, videli smo oglas u „Politici” i eto nas već 36 godina u Topoli. U međuvremenu smo živeli u Ekvadoru, Koreji… Za to vreme moji roditelji su brinuli o imanju.

Kad su kupili plac, na njemu nije bilo ničega osim korova i jedne loze tamjanike:

-Ta loza je još uvek živa, ima oko 100 godina. Celo imanje smo mi posadili ili je samo niklo. I sve smo mi izgradili, kaže Nena Ferluga.

Pored kuća za svoje lične potrebe, porodica Ferluga je izgradila i neku vrstu staklene bašte, tri bungalova i restoran. Na imanju se nalazi teren za odbojku, mala teretana, bazen i štala jer su nekada držali i konje.

U međuvremenu, deca su porasla i razišla se po celom svetu, a Nena i Gregor su ostali na imanju da ga održavaju:

-Još uvek držimo kokoške i patke, samo za jaja. One umiru od starosti mi ih ne ubijamo. Imamo i tri plastenika u kojima gajimo sezonsko povrće i začinsko bilje. Malo voća, taman dovoljno za džemove koje pravimo. Naravno, tu je i vinograd i naša vina.

Nena i Gregor sa ponosom ističu da imaju i devet pasa i šest mačaka. Nekada ih je bilo mnogo više, jedno vreme čak 20. Zato su kućni ljubimci dobrodošli u „Kapetanovim vinogradima”.

Svojim gostima, Gregor i Nena nude i jedan poseban „velnes”, nešto što su davno videli u Japanu:

-Kod nas možete upražnjavati „šumski velnes”: šetnju po šumi, koristiti „sunčani hamam” – kupanje u suncu koje rasipa zrake kroz krošnje drveća, grliti drveće, čak i izabrati svoje drvo, hodati bosi po travi, oslobađati se nagomilanog statičkog elektriciteta i upijati negativne jone iz zemlje.

Nena kaže da su njihovi gosti izuzetni ljudi i stekla je utisak da ovo mesto privlači specijalne ljude:

-Za više od 10 godina sam imala samo dve, tri neprijatne situacije nezadovoljnih gostiju. Skoro svi se opet vraćaju i šalju nam svoje prijatelje. Imam utisak da im se sve dopada, smeštaj, hrana, domaćini, vino.

Gregor i Nena kažu da im nije lako da održavaju imanje jer su troškovi ogromni i nisu sigurni koliko će dugo izdržati. Tokom leta su imali dosta gostiju, nažalost mnoge su morali i da odbiju jer nije bilo mesta.

Najveće selo u severnom Banatu

Sezonu su zatvorili 1. novembra i kod njih neće biti proslave Nove godine. Ali na proleće, kad sve ozeleni, „Kapetanovi vinogradi” će otvoriti svoja vrata za sve one željne mira i poneke lepe priča sa mora i okeana.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi