Da li je prehrambeni sektor u Srbiji skroz otporan na krizu

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u celoj Centralnoistočnoj Evropi karakteriše se kao sektor srednjeg rizika s obzirom na nekoliko faktora, pa je tako i u Srbiji. Relativna otpornost na posledice krize koju je prouzrokovao kovid-19, budući da potrebe za hranom nisu mnogo kompresibilne, doživljava se kao glavna prednost poslovanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru. Zbog toga se za tržište hrane u Srbiji očekuje se rast za 6,13% godišnje.

Ali, s druge strane, postoje i nedostaci, upozorava kompanija za osiguranje kredita i naplatu potraživanja Kofas (Coface) u svojoj analizi. Brojni su rizici koji prete agraru, od ranjivosti zbog promene cena energije i inputa (posledice rata u Ukrajini) kao najvećeg, do generale promenljivost cena poljoprivrednih proizvoda i na kraju ali veoma dugoročno - sektor je jako izložen klimatskim i biološkim opasnostima, pogoršanih povećanom učestalošću ekstremnih događaja (toplotni talasi, poplave, požari, itd.).

Na to treba dodati ono što muči sve kompanije, bez obzira u kojoj grani posluju – infalciju. Uticaj inflacije jedan je od najvećih problema koji su kompanije istakle u analizama koje je sproveo Kofas, kao i uticaj rata u Ukrajini koji je izazvao rast cena energenata, što se odrazilo na značajno povećanje troškova poslovanja.

U Kofasu procenjuju da postoje znaci stabilizacije na tržištu koje je potrebno pratiti u narednom periodu. Primetne su fluktuacije u cenama inputa – pošto su ove cene sirovina značajno porasle nakon pandemije i nisu se vratile na nivo na kojem su bile u periodu pre pandemije.

Posle pandemije, dodatne poteškoće za kompanije su nastale tokom sukoba u Ukrajini. Primetili smo da su kompanije više nego ranije oprezne kada je reč o postavljanju dugoročnih planova poslovanja, što je rezultat nepredvidive, ali i donekle napete situacije na tržištu.

Ono što se može zaključiti jeste da se ponuda na tržištu stabilizovala, a kompanije, iako opreznije kada je reč o pravljenju dugoročnih planova, naučile su da brže upravljaju i postale su agilnije, imajući u vidu da su bile prinuđene da se ova sposobnost razvije kroz krize koje su počele pandemijom i nastavljene rusko-ukrajinskim sukobom.

Statistički pregled

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do kraja oktobra 2023. izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 3,8 milijardi evra, dok je istovremeno uvezla hrane u vrednosti od 2,7 milijardi evra.

Srbija je u prvih deset meseci prošle godine ostvarila suficit u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda od 1,1 milijardu evra.

Kvantitativno gledano, izvezeno je 3,8 milijardi tona robe, a uvezeno 1,4 milijarde tona različite robe iz kategorije poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Posmatrano po kategorijama, Srbija je u navedenom periodu uvezla preko 3.600 tona živih životinja, a izvezla 15.000 tona. S druge strane, uvezeno je čak 68.000 tona mesa i mesnih prerađevina, dok je iz Srbije na svetsko tržište izvezeno 23.000 tona.

Kada su u pitanju žitarice i proizvodi od žitarica, izvoz je bio 1,5 miliona tona, dok je uvoz iznosio svega 104.000 tona.

Od poljoprivrednih proizvoda Srbija uvozi najviše voća i povrća, 467.000 tona. Ako posmatramo vrednost izvezene poljoprivredne proizvodnje, najznačajniji proizvodi su povrće i voće, čija je vrednost izvoza bila preko 870 miliona evra, zatim žitarice sa 562 miliona evra, duvan i duvanski proizvodi 450 miliona evra, a najmanji je izvoz životinjskih proizvoda, ulja i masti, 4,12 miliona evra.

Takođe, najveća vrednost uvezene robe bila je na strani povrća i voća preko 526 miliona evra, slede kafa, čaj, kakao, zatim začini i proizvodi od začina, koji su uvezeni za 305 miliona evra, a tu su i razni prehrambeni proizvodi i prerađevine sa uvozom od 253 miliona evra.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi