Hoćemo li imati „zdraviju“ cenu maslinovog ulja u 2024?

Maslinovo ulje je vekovima osnova mediteranske kuhinje i „tajna“ boljeg zdravlja stanovnika Sredozemnog mora od ostatka Evrope i sveta. Ali, pravog ulja je danas sve manje, a cenu mu je najveća u poslednjih četvrt veka. Mnogi se plaše da i sledeće godine sitaucija neće biti bolja, piše poslovni mesečnik „Biznis i finansije“ (B&F).

Zbog loših rezultata vodećih svetskih proizvođača, nestašice i poskupljenja nastaviće se i naredne godine, a nesigurnost kod potrošača donose i prevare, pa i pljačke, koje sve više prate tržište maslinovog ulja.

U italijanskom udruženju proizvođača maslinovog ulja tvrde da ono neće mnogo pojeftiniti ni kada se tržište stabilizuje, jer je vrednost ove namirnice godinama bila potcenjena. Stručnjaci holandske Rabo banke takođe predviđaju da je doba pristupačnog maslinovog ulja zauvek prošlo, zbog posledica klimatskih promena koje će biti sve razornije.

Svetski dan masline, 26. novembar, ove godine nije bio za slavlje, kao ni jesenja berba. Ogromne letnje suše u Evropi imale su razarajuće posledice na prinos maslina, a usevi u Tunisu i Maroku su takođe pretrpeli veliku štetu. Iako su neke zemlje imale bolji rod, poput Turske, nadležni su zabranili izvoz maslinovog ulja kako bi obezbedili snabdevanje sopstvenog tržišta.

Međunarodno udruženje za masline (IOC) objavilo je prognozu da će sedam zemalja, koje su najveći svetski proizvođači masline, u sezoni 2023/24. proizvesti samo 1,97 miliona tona maslinovog ulja. To je pad od sedam odsto u poređenju sa prošlom, ionako lošom sezonom, i skoro za četvrtinu ispod proseka u prethodne četiri poljoprivredne godine.

Španija, Italija, Tunis, Grčka, Turska, Maroko i Portugal smanjili su svoj udeo u svetskoj proizvodnji maslinovog ulja za desetinu, na 72 odsto, a zbog loših rezultata najvećih proizvođača, predviđa se da će globalna proizvodnja maslinovog ulja naredne godine pasti na 2,4 miliona tona. Ova količina je gotovo za petinu manja u odnosu na prethodnu sezonu i najniža je u poslednjih šest godina.

Evropa bez zaliha

Kada je reč o tržištu Evropske unije, proizvodnja će iznositi oko 1,5 miliona tona. To je nešto bolji rezultat u poređenju s proteklom sezonom, ali nedovoljan da bi se značajnije ublažile nestašice i dalji rast cena.

Osim smanjene proizvodnje, EU se suočava i s malim zalihama maslinovog ulja. Evropska komisija izveštava da je nova poljoprivredna godina počela sa samo 307.000 tona zaliha, što je više nego dvostruko manje u poređenju sa prethodnom.

Pixabay

 

Izvoz maslinovog ulja iz EU je tokom deset meseci ove godine bio niži čak za 40 odsto u poređenju sa istim periodom lane. Zbog manje proizvodnje i izrazitog rasta cene maslinovog ulja, koja je na nivou Unije povećana u proseku za 75 odsto u poslednje dve godine, potrošnja ove namirnice je pala sa 290.000 tona na 280.000 tona, a predviđa se da će naredne godine biti manja za oko šest odsto.  

Prema oceni Evropske centralne banke, skorija stabilizacija na ovom tržištu se ne očekuje i zbog toga što je osiguranjem pokrivena samo četvrtina gubitaka koje su proizvođači maslina pretrpeli usled izrazito loših vremenskih uslova. Primera radi, u Španiji je osigurano svega 4,5 odsto ukupne površine pod maslinjacima, a tamošnji poljoprivrednici tvrde da je ključni razlog za tako minornu pokrivenost osiguranjem u tome što su cene polisa nerealno visoke.

Evropska centralna banka u svom izveštaju navodi da polise osiguranja za ovu delatnost rastu u proseku od 2,8 do 3,7 odsto godišnje, „što je značajan rast za industriju koja posluje sa niskim maržama“.

Maslinasti Crni petak u Španiji

U Španiji, koja čini približno 40 odsto svetske ponude maslinovog ulja, očekuju da će proizvodnja u narednoj godini premašiti 765.000 tona. To je godišnji rast od 15 odsto, ali je ova količina i dalje za trećinu ispod proseka u prethodne četiri poljoprivredne sezone. Nadležni, zato, predviđaju da će cene ovog proizvoda nastaviti da rastu na španskom tržištu barem do maja, iako su već oborile sve rekorde.

Cena ekstra devičanskog maslinovog ulja dostigla je 820 evra za 100 kilograma krajem avgusta, gotovo tri puta više od proseka u poslednjih pet godina. Litra maslinovog ulja koštala je prošle godine četiri evra, u januaru 2023. je porasla na šest evra, a sada košta devet evra.

Rekordno visoke cene ovog proizvoda promenile su i navike u ishrani stanovništva. Maslinovo ulje, koje je donedavno dočekivalo goste na stolovima u svim španskim restoranima i kafićima, mušterije sada mogu da dobiju isključivo ako ga zatraže i plate po posebno istaknutim cenama.

Domaćinstva sve više kupuju manje kvalitetno maslinovo ulje, a poslednji Crni petak u španskim prodavnicama će se pamtiti po tome što je ono, zbog sniženih cena, doslovno razgrabljeno, ponegde čak i uz tuče među mušterijama.

Printscreen Twitter/Europol

 

Krađe maslinovog ulja u trgovinama u Španiji su toliko učestale da prodavci, kako bi ih sprečili, stavljaju na flaše električne etikete koje su donedavno lepili samo na najskuplja alkoholna pića. Pljačke i prevare potresaju i samu industriju. Španska policija je proletos uhapsila više od 20 osoba zbog krađe 17,5 tona maslina sa imanja u blizini Madrida, a krajem avgusta lopovi su iz uljare u Kordobi ukrali maslinovo ulje vredno više od pola miliona dolara.

Sličnih primera je mnogo, pa poljoprivrednici u Španiji, ali i u drugim zemljama, čipuju stabla maslina kako bi sprečili krađe. S druge strane, inspektori imaju pune ruke posla zbog prevara koje vrše sami proizvođači, bilo da nekvalitetne mešavine predstavljaju kao vrhunsko maslinovo ulje ili da deo proizvedenih količina prodaju „ispod tezge“.

Španski i italijanski policajci su ovog meseca zaplenili 260.000 litara lažnog maslinovog ulja, koje se širom Evrope prodavalo kao „ekstra devičansko maslinovo ulje“.   

Veliko prepakivanje u Italiji

Slično kao i u Španiji, cene ekstra devičanskog ulja u Grčkoj su, sa manje od četiri evra za litar prošle godine, ove godine porasle na osam evra, a u maloprodajnim objektima dostižu i 13 evra za litar. Rifuzna pakovanja u popularnim limenim posudama od 17 litara sada se prodaju po ceni od 120 evra, u poređenju sa 70 evra koliko su koštala pre nekoliko godina, dok su cene u maloprodaji povećane za 51 odsto u poslednje dve godine.

Grčki zavod za statistiku saopštava da je ovo najveće poskupljenje maslinovog ulja u poslednjih 26 godina, pa ne čudi da je potrošnja opala za trećinu. Cene će i dalje rasti, imajući u vidu prognoze da će proizvodnja u Grčkoj naredne godine opasti za 40 odsto, na 200.000 tona, što je 28 odsto ispod proseka u prethodne četiri sezone.  

Proizvodnja maslinovog ulja u Italiji, koja vredi 1,4 milijardu evra, prošle godine je zbog suše smanjena za 37 odsto, na 120.000 tona, dok se za narednu sezonu predviđa rast proizvodnje za 20 odsto.

To i dalje neće biti dovoljno da se podmiri domaće tržište, kažu u nacionalnom udruženju proizvođača maslina. Predstavnici udruženja navode da domaći proizvođači obezbeđuju svega trećinu ukupne ponude maslinovog ulja na tržištu, dok se preostale količine uvoze. U Italiji posluju neke od najvećih kompanija za prepakivanje maslinovog ulja, koje, prema tvrdnjama proizvođača, ubiru i najveću zaradu.

Nikad više, milo moje

Cene maslinovog ulja na italijanskom tržištu rastu brže od inflacije i od septembra prošle do septembra ove godine skočile su za 90 odsto, a za najkvalitetnija ulja i do 130 odsto. Prema mišljenju proizvođača, maslinovo ulje neće mnogo pojeftiniti ni kada se tržište stabilizuje, jer je vrednost ove namirnice godinama bila potcenjena.

Slične prognoze stižu i od stručnjaka iz holandske Rabo banke. U njihovom izveštaju se navodi da ovakvi poremećaji na tržištu maslinovog ulja nisu viđeni u poslednjih četvrt veka, usled preklapanja više negativnih faktora. Rast inflacije i proizvodnih troškova prate ekstremni vremenski poremećaji već dve godine zaredom, posebno u Evropi, ali problem je u tome što će klimatske promene i ubuduće sve razornije uticati na proizvodnju maslina.

Procenjuje se da će zbog sve učestalijih suša petina zemljišta pod maslinjacima u Španiji, Italiji i Grčkoj postati neplodna. Zbog promene klime, poljoprivrednici će morati da primenjuju znatno skuplje agrotehničke mere kako bi zaštitili useve, što će neminovno uticati i na rast cena. Ukratko rečeno, doba pristupačnog maslinovog ulja je zauvek prošlo, tvrde stručnjaci holandske banke.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi