Ako ne želimo da jedemo GMO ozbiljno moramo da pomognemo svinjarstvo (FOTO/VIDEO)

Posledice afričke kuge svinja su ozbiljne u Srbiji ali i u okruženju i Evropi, tako da je saniranje posledica i minimizacija štete posao kojim se veoma ozbiljno moramo baviti, kaže za AgroTV profesor Ivan Radović, sa Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Ako mi ne budemo imali svinja, nećemo moći ni da uvozimo jer i u okruženju je bila afrička kuga. Možemo da uvozimo iz Evropske Unije ali onda nema domaće primarne proizvodnje a ono što imamo bilo bi pod navodnicima „određenog kvaliteta“. Ne zaboravimo, tako se životinje hrane genetski modifikovanom sojom  – upozorava Radović.

Trenutna situacija u Srbiji je da prodaja priplodnog materijala ide svojim tokom, broj grla koja ulaze za testiranje je bez pada.

- To znači da na komercijalnim farmama i nukleus farmama, ipak nije bilo problema. Imamo pojavu afričke kuge samo kod jedne veće farme kod Vršca a ostalo su mali proizvođači – objašnjava Radović.

Profesor Radović kaže da je, i pored neizvesne situacije, došlo vreme da i svinjar zaradi.

- Ko sad sačuva svinje njegove svinje će vredeti suvo zlato. Sada je cena 260 do 280 dinara a u januaru je bila 180 dinar , što je bilo ispod proizvođačke cene. Pedeset godina smo imali uslovljavanje i nepartnerski odnos proizvođača i klanica, sada se situacija promenila jer nema dovoljno svinja na tržištu – napominje Radović.  

Svinjarstvo je pitanje nacionalne bezbednosti

Ugroženost svinjarske proizvodnje u nas je ozbiljan problem i za nacionalnu bezbednost.

- Možemo da imamo autoputeve, i da otvaramo fabrike za proizvodnju za izvoz ali ako ostanemo bez jeftinog proteina koji možete brzo da proizvedete u velikim količinama, onda je to domen nacionalne bezbednosti – ističe profesor.

Radović podseća na istorijsku priču da su proizvodnju svinja osnovali bankari, jer svinja jedina velika domaća životinja koja daje veliki broj potomaka.

- Žensko prase za dve godine može da ima 115 direktnih i indirektnih potomaka a amo za jednu godinu krmača može da da 2.800 kilograma žive mere tovlejnika, 2.200 kilograma polutki ili 1.900 kilograma čistog mesa. Ako neka zemlja želi jeftino meso i protein, okrenutost svinjarstvu je neminovna- ističe profesor.

A Srbija je bogom dana za ovu vrstu proizvodnje, jer ima najveći broj obradivih površina po broju stanovnika, što je osnova za zaokruženi ciklus proizvodnje u stočarstvu, ima tradiciju proizvodnje i naviku ljudi da jedu meso i polutrajne i trajne mesne prerađevine.

- Iz te perspektive svinjarstvo je spasonosno rešenje za naše potrebe i sreća je da i pored afričke kuge svinja i oscilacija u proizvodnji koje smo imali u prethodno vreme,  lošim cenama tovljenika i slično, imamo 110 priplodnih, čistorasnih svinja u Vojvodini. To je srž iz koje možemo sutra da proizvodimo buduće roditelje a da ne zavisimo od uvoza. Već u Hrvatskoj ne postoje veliki zapati sa čistom rasom, pa moraju da uvoze – objašnjava Radović.

Ugledati se na Špance

Profesor Ivan Radović kaže da bi trebalo, bar delom proizvodnje, da se ugledamo na Špance.

- U Španiji postoji tri miliona svinja autohtonih rasa koje se gaje u preriji i ogroman broj proizvođača. Hrane se manjom količinom koncerata, jeftina je proizvodnja i kad se tu zavrti ciklus onda je dobro jer to meso ide na štandove kao brendirano meso proizvedeno na prirodan način – zaključuje profesor Radović za AgroTV.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi