Nekada izvozni brend Srbije, danas ugrožena vrsta: Zašto je važno očuvati „moravku“ (FOTO/VIDEO)

Na prelazu 19. u 20. vek svinja „moravka“ je bila izvozni brend Srbije da bi danas bila na nivou ugrožene vrste jer je izgubila utakmicu sa uvoznim rasama kojima je bilo potpuno otvoreno domaće tržište. Ali i ova pandemija, i njome izazvana svetska kriza na tržištima hrane, pokazala je da je proizvodnja mesa „kod kuće“ strateški važno za celu zemlju. Jer, džabe vam pare ako mesa nemate gde da kupite i nemate kako da ga uvezete.

Ne treba smetnuti s uma ni pitanje genetike, jer ako kriza, ova ili neka sledeća, eksplodira i neko odluči da odseče reproduktivne centre uvoznih rasa ili te rase pogodi neka bolest, uvek treba imati „plan B“.

Država Srbija je propoznala važnost očuvanja domaćih i autohtonih rasa i taj uzgoj podržava sada znatno većim subvencijama a, srećom, pojavili su se i odgajivači koji su baš u „moravki“ pronašli svoju (i našu) budućnost.

Meso „moravke“ nosi status zdrave hrane, pa je i sa te strane opravdaniji pokušaj i dalje malobrojnih proizvođača da omasove ovu rasu kod nas.

Toplica Cvejić na svojoj farmi „Mors“ ima pedesetak grla „moravke. Njegovu svinjarsku proizvodnju prati i ratarska, na desetak hektara na kojima se uzgaja. Tolika površina daje mu za pravo da planira da udvostruči svoj zapat.

- Odlučio sam da se vratim iz Jagodine na selo i farma svinja se nametala kao dobar posao. Moravke je imao još moj čukundeda, i to 200 grla, pa smo odlučili da to napravimo kao što je nekada bilo – kaže Cvejić.
 
Stefan Milošević, sa farme „S&D“, ima manje površine pod kulturama ali ima svoju mini-preradu po savremenim standardima. Svoju farmu podigao je na očevini s početkom korone, kada je izgubio posao na „Turskom toku“ a od početnih deset grla danas ima gotovo pedeset.

Za „moravku“ kaže da se razlikuje od svih ostali svinja.

- Ukus mesa im je poseban, mnogo bolji od belih svinja, masnoća je zdravija a za održavanje su zahvalne jer nisu podložne bolestima. Ne treba vam tu posebno ni veterinar, ni vakcine… ne smeta im ni leto ni zima. Naravno, pomaže i to što država daje subvencije – napominje Stefan.

Subvencije su 27.000 dinara (oko 230 evra) po krmači i 21.000 dinara (oko 180 evra) po nerastu.

- S tim novcem može da se proizvodi a samim tim je omogučen i opstanak ljudi, pogotovo mladih, na selu – kaže Milošević.

Na farmi „Mors“ se, kaže Cvejić, „proizvodi prirodno“.

- Nema tu koncentrata, premiksa… već kukuruz, ječam, suncokret i tritikale a jedu svega čega ima u izobilju a nije skupo, od kupusa do bostana. Sve radimo kao što se nekada radilo a one su toliko malo zahtevne da čovek ima posla oko njih ukupno dva sata u toku dana. A otporne su kao malo koje, jedna krmača mi se zimu oprasila u ispred štale, po minusu a prasićima ništa nije bilo – ističe Toplica.

Odgajivači „moravki“ kažu da se, uz subvencije države, njihova proizvodnja isplati.

- Ko ima svoju hranu dobro prolazi, onaj ko kupuje ide u minus – kaže Toplica dok Stefan dodaje da svako ko hoće ozbiljno da se bavi ovim poslom, imaće profit.

- Može da se zaradi za solidan život, da školuješ decu bez problema. Zbog toga i planiramo da godišnje imamo bar 200 tovljenika i da preradimo više mesa nego tih 600 do 700 kilograma nedeljno, od koliko napravimo pečenice, kulene ili čvarke sada – najavljuje Milošević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi