Njihove krave štalu vide samo u posebnim prilikama: Ovo je dobitna kombinacija, kaže Adam iz Ečke (FOTO/VIDEO)

Tovno govedarstvo nije toliko zastupljeno u Srbiji kao mlečno ali je jednako važno kao podgrana stočarstva. Za tov se odluče ljudi koji žele da imaju krupnu stoku ali ne žele da stalno budu izloženi kolebanjima u potražnji i ceni na tržištu mleka i mlečnih proizvoda. Kada se za tako nešto odluče, onda je dobar izbor tovna rasta hereford. A još ako to rade kao Adam Bugar iz Ečke kod Zrenjanina - onda je to „prava priča“, kaže reportaža AgroTV.

Adam za potrebe svoje farme koristi 500 hektara pašnjaka u Lukinoselskom ritu pored Begeja, kako bi odgajao 260 goveda rase hereford. Njegove krave žive na pašnjaku i takvu udobnost i prirodnost vraćaju na najbolji mogući način – i finansijski i zdravljem vlasnika.

- Od 2017. godine porodica drži ovo stado samostalno, porasli smo od 19 krava na 260. Plan je da i ja, sa suprugom, i dva sina sa svojim budućim porodicama imamo po 100 krava. To je broj krava koji će nam omogućiti da lepo živimo  – kaže Adam.

Ovaj domaćin ima toliko zahvalnost prema svojim životinjama da njegove stare krave ne idu u klanicu, već uživaju na imaju „u penziji“ dok prirodno ne skončaju.

- Ja sam već zadovoljan time što živim zdravo pored njih u prirodi i što je moja porodica zdrava. OD 2009. godine, veći deo i vremena sam ovde napolju sa njima i mislim da sam zbog toga zdrav – objašnjava Adam.

Hereford nije tu slučajno

Adam kaže da je hereforda već bilo u Srbiji, u Ruskom Krsturu, i kod par privatnih farmi koje su

pokušavale da uzgoje ovu rasu.
- Znao sam za tu rasu, to mi je struka, ali smo se ipak pre uzimanja dobro raspitali jer želeo sam najekstenzivnije moguće stočarstvo. Danas mi je drago što sam uzeo hereforda – objašnjava sagovornik AgroTV.

On kaže da je hereford izrazito otporna krava, nešto najbliže divljim životinjama i ponašaju se kao divlji bizoni ili bivoli.

- Kod nas su 365 dana godišnje na pašnjaku, na otvorenom a ne oboljevaju od klasičnih bolesti od kojih pate druge rase. Nema mastitisa, pneumonija je veoma retka. Problemi počinju tek kada se iz nekog razloga krava uvede u štalu – napominje Adam.

Kako hereford „troši“  mnogo kabaste hrane od na otvoreno praktično „počisti“ divlji predeo koji je zakorovljen ili pod divljom šumom.

Iako hereford mnogo dobija ispašom, porodica Bura svoja grla dohranjuje zimi, za koju spremaju pet do šest tona kabaste hrane po svakom grlu. Ovas i raž dobijaju sa 100 hektara oranica koje su kupili od države po pravu preče kupovine, dok kukuruz i tritikal daju samo mlađim kategorijama.  

Krave hereforda su veoma dobre majke, i čuvaju telad kako od divljih životinja tako i od ljudi, čak mogu da napadnu i one koji su svaki dan sa njima ako se nađu između majke i teleta.

- Prirast je slabiji nego kod simentalca, koji može da dobije i 1.300  do 1.400 grama dnevno, hereford može da dobije maksimalno 1.100.  Ali, tome je proporcionalan i utrošak hrane a pritom on jede i mnogo lošiju, kabastu hranu koja je jeftinija od koncentrata – otkriva „tajnu“ Adam.

Pored planova da brojem uvećaju svoje krdo, porodica Bugarin ima san da u Srbiji uveze goveda hereford iz Irske.

- To je trenutno skupa želja, zbog transporta i logistike više nego zbog samih grla, ali radimo na tome – kaže ovaj domaćin.

Svoju telad prodaju, kaže Adam , relativno skupo za 750 do 800 evra za muško tele od 220-250 kilograma ali zarada nije samo na otme.

- Do 2013. godine su počeli da nam isplaćuju i subvencije po grlu. Očekivali smo da ove godine budu povećana ali ni tih 40.000 po grlu nije malo i zadovoljni smo. Ko se opredeli za ovu proizvodnju, ne držanje u štali nego ovako na otvorenom,  onda je to prava priča i dobitna kombinacija – naglašava Adam Bugarin.

Srbija dušu dala za govedarstvo

Ono što je nesumnjivo je da u Srbiji postoji veliki potencijal kod nas za uzgoj tovnih goveda zbog velike količine pašnjaka koji nisu dovoljno kvalitetni za ratarsku proizvodnju ali mogu da se koriste u sistemu krava-tele, kaže doktor veterine Igor Prka iz Centra za veštačku oplodnju „Toplek“ iz Topole.

- U Srbiji u čistoj rasi ima svega 10.000 grla, od čega tovni simentalac zauzima 3.000, aberdin – angus 4.000 – 5.000  a ostatak ide na hereford, šarole, limuzin i neke druge rase. Bitno je da se farmeri informišu o karakteristikama svake rase i da izaberu onu pravu za svoje potrebe i mogućnosti. A hereford je upravo takva. Krava boravi na pašnjaku sa teletom šest ili sedam meseci, ali one su ranostasne i dobro prilagodljive. Imaju dobar materinski instinkt, lako se tele… A za ostalo smo mi iz Centra tu, da pomognemo i oko genetike – kaže Igor Prka za portal AgroTV.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi