Kako do kvalitetne šnicle: Šta sve boli srpsko govedarstvo videlo se na Sajmu poljoprivrede
Da li ćemo u Srbiji imati kvalitetnog mesa zavisi pre svega od nas samih, odnosno od kvaliteta krava koje gaje domaći stočari, ističu stručnjaci
Jeftinog mesa imamo (i previše) iz uvoza ali za kvalitet se moramo, pre svega, osloniti sami na sebe, kaže za 24sedam Denis Kučević, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Na upravo završenom 88. Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, profesor Kučević je predsedavao komisijom koja je ocenjivala goveda na izložbi na kojoj su, prvi put, bile zastupljene i sve četiri rase tovnih goveda koje se sreću na srpskim farmama. I tamo se najbolje videlo dokle je Srbija na ovom polju stigla.
Nije simentalac baš toliko dobar
- Potencijal Srbije u govedarstvu bi trebalo da je mnogo veći. Malo kuburimo sa tovnim rasama specijalizovanim za proizvodnju mesa. Mnogo se oslanjamo na simentalsku rasu, koja jeste dobra za dvojni uzgoj, i za meso i za mleko, međutim nedostaje nam uzgoj tovnih rasa specijalizovanih baš za meso – napominje Kučević.
24sedam/Danilo Krša
I tu se ne radi samo o govedima sa brzim prirastom i dobrim konverzijama hrana – meso, već rasama i genetskim potencijalom goveda čije će meso na tržištu biti stepenicu kvaliteta iznad onog koje je danas na tržištu.
Pročitajte još:
Nije sve ni u mišićima
Na izložbi goveda 88. Sajma poljoprivrede uzgajivači su prikazali četiri rase goveda koje se koriste na farmama u Srbiji. Pored "ol raund“ rase kao što je simentalska, mogla su se videti goveda rase angus i hereford ali i ne tako česta vrsta kod nas – francuski limuzin.
24sedam/Danilo Krša
Glavna ideja uzgoja specijalizovane tovne rase je, naravno, dobiti više mišića, tj. mesa u ukupnoj masi. Međutim, to ne znači da je sva masnoća višak jer upravo je “prošarano belinom“ ono što se traži. Najbolji primer je japanska "kobe“ govedina, koja potiče od krava koje se masiraju, a čiji kilogram mesa košta i do 600 evra.
- Jer i u Srbiji, posebno u gradovima, ima ljudi koji su spremni da plate kvalitet. A i to bismo mogli da plasiramo dobro na stranim tržištima – ističe Kučević.
Što se samog sajma tiče, profesor naglašava da je to bila prilika da se istakne širok značaj stočarstva, ne samo iz stručnog ili ugla odgajivača, već generalno za Srbiju.
- To je važno i iz ugla svih nas potrošača, jer ako želimo da imamo naše domaće meso, moramo da se potrudimo da to i zadržimo. A sada nismo na nivou na kome očekujemo da budemo i možemo da budemo. A da bismo to postigli, taj viši nivo, put je dobro poznat. Samo ga treba slediti – kaže Kučević.
Ako ostane na starima...
Da bi se nadalje podigao potencijal srpskih goveda i poboljšao kvalitet domaćeg mesa, potrebno je "podržati“ dobar genetski potencijal koji već postoji, od ishrane i smeštaja do primene novih znanja i tehnologija.
- Ali da okrenemo stvari i postavimo pitanje da li naša seoska gazdinstva, koje vode ljudi u proseku stari 50 ili 55 godina i koji su informatički ograničeno pismeni, mogu da budu robna gazdinstva i nosioci takve jedne teške proizvodnje. Resorno ministarstvo bi moralo da možda i osnuje Uprava za stočarstvo i skenira svako domaćinstvo i da se na osnovu zatečenog predloži program mera koji bi oživeo i ta sela i tu proizvodnju. Značaj stočarstva je mnogo širi nego što se misli, jer i agroturizam i etnoturizam su neraskidivo vezani za njega – naglašava ovaj naučnik.
Kučević "priznaje“ da su domaći proizvođači u Srbiji malo "teži“ za inovacije ali to nije nesavladiva prepreka.
- Kada vide da nešto funkcioniše kod komšije ili na 500 kilometara odavde u Austriji, lako je prihvati novinu i reći "ako tamo radi zašto ne bi i ovde“ – zaključuje Kučević.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari