Gazdinstvo Slobodana Šukunde: Počeo kao dečak, a sada brine o 20 bikova i obrađuje 12 hektara zemlje

Kada se porodica Šukunda sredinom devedesetih godina pod ratnim vihorom doselila u Srbiju sa Banije, nije pristala na dug izbeglički status. Za mesto novog života njeni članovi su odabrali Crepaju, zasukali rukave i postepeno razvijali svoje domaćinstvo.

Slobodan Šukunda stigao je u ovo južnobanatsko selo sa 13 godina, pa kako je stasavao on, tako je stasavalo i njegovo gazdinstvo, gde se sada sa svojom porodicom brine o dvadesetak tovnih bikova, 12 hektara zemlje koja je pod ratarskim kulturama i nešto svinja, za lične potrebe, dok u selu vode poljoprivrednu apoteku i diskont pića.

Sedište Agrarne komore

Crepaja je i sedište Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, asocijacije zemljoradnika koju vodi meštanin Nenad Manić.

– Cilj nam je da pomognemo mladima da počnu sa intenzivnijom proizvodnjom voća i povrća, gde se radom na manjoj jedinici površine zarađuje mnogo više novca, a to sve mogu da obavljaju u krugu porodice. Još jedan od ciljeva je da im približimo Ministarstvo poljoprivrede, upravo uz agrarna plaćanja. Konrektno, da im pomognemo da dođu do sredstava, podsticaja, do onoga što država daje i nudi – navodi Manić.

– Bavimo se stočarstvom, svinjarstvom, poljoprivredom i zemljoradnjom. Sve je počelo pre 15 godina. U početku smo imali nekoliko grla junadi, a sada smo došli na skoro 20 komada. Moj otac je, dok smo živeli u Hrvatskoj, držao i po 50 grla, a ovde u Banatu smo nastavili porodični posao. Gajimo simentalsku rasu goveda, zato što je bolji prirast i brže se utove – priča, za Agro TV, Slobodan Šukundra, koji u Crepaji održava domaćinstvo sa roditeljima, suprugom Vesnom i tri ćerke, Milicom, Katarinom i Kristinom.

U kraju nije zastupljeno govedarstvo

Mladi domaćin kaže da njegovo domaćinstvo ima 12 hektara zemlje pod žitom, ječmom, kukuruzom, sojom, detelinom i lucerkom. Ističe da sa tih površina bude dovoljno hrane za junad, a ponekad ostane i viška namirnica, koje se prodaju. Što se tiče veterinarskih poslova, sve radi sam, pošto je dosta toga naučio od tasta koji je veterinar.

– Ovde, u južnom Banatu, ima malo simentalske rase, ali nađe se po koje grlo u okolnim selima, poput Belog Blata, Tomaševca i Sakule. U Crepaji se ljudi slabo bave govedarstvom, možda četiri-pet kuća. Uglavnom uzimamo telad starosti od tri do četiri nedelje. Dohranjujemo ih veštačkim mlekom mesec i po, a potom, kad imaju od dva i po do tri meseca, ukidamo im mleko i počinjemo da im dajemo suvu hranu – kaže Slobodan.

Ipak, on se žali da je epidemija koronavirusa sve zakočila.

Plasman je najveći problem

Pročitajte još

Javni poziv: Za mlade parove 150.000 praznih seoskih kuća

Na koju robu se najčešće žale kupci u Srbiji: Kakva su prava građana, a za šta su odgovorni prodavci?

– Klanični kapaciteti su neka vrsta uskog grla, a to je sada posebno izraženo, pošto su sve klanice popunjene. Trenutno su nam tovljenici teški više od 600 kilograma, jer nema ko da ih otkupi. Plasman robe je najveći problem. Država bi trebalo da interveniše, da ih otkupi, kao što je to uradila u aprilu prošle godine, kada je otkupila i do 3.000 bikova – navodi Slobodan.

Njegova porodica sama održava gazdinstvo i ne plaća radnike. Kažu da imaju vrlo malo slobodnog vremena, uglavnom samo uveče.

– Budućnost u stočarstvu je gotovo nikakva, a u preduzetništvu sve zavisi od sezone do sezone. Lokalna samouprava nam je dala državnu zemlju na ime bikova i imamo njenu podršku kad god nam je potrebna – zaključuje Slobodan.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi