Poljoprivreda na klik: Šta je sve Agrolife pružio ratarima i opštinama

Sa upravo završenim trogodišnjim pilot programom u kome je više od 3.400 ljudi iz Srbije, Crne gore i Bosne i Hercegovine, koristilo platformu i aplikaciju "Agrolajf“ (Agrolife) i lokalne meteorološke i agrotehničke podatke, svi su zadovoljni, uz male zamerke.

Projekat je u velikoj meri pokazao šta sve može da se dobije uz relativno skromno ulaganje u digitalizaciju poljoprivrede, što se tiče proizvodnje ali i boljeg gazdovanja (državnim) poljoprivrednim zemljištem.

Mere prevencije

Povezivanjem opreme na terenu, prevashodno 73 novopostavljene meteorološke stanice, sa analitičkim softverom i veb i mobilnom aplikacijom za krajnje korisnike, dobilo se čak 620.500 preporuka za efikasnije radove na njivi i mere prevencije od pojave 117 bolesti i štetočina.

Proizvođači koji su besplatno koristili aplikacije u koje su unosili poljoprivredne podatke o svojim oranicama i voćnjacima, od lokacije parcela do odabranih sorti i primenjene agrotehnike, zauzvrat su dobili podatke na osnovu kojih su imali manje štete a više prinose.

Registrovano je 3.411 korisnika aplikacije, od kojih je bilo oko 1.300 zakupaca državnog zemljišta, a oni su u sistem uneli 14.000 podataka o radnim operacijama i utrošenim materijalima u radu.

Promo: NALED

Uz aplikaciju, išle su i obuke o digitalnoj poljoprivredi, koje je prošlo više od 800 poljoprivrednika u tri zemlje regiona. U Srbiji, od toga, na 47 obuka bilo je 482 proizvođača, istaknuto je na završnom sastanku projekta „Digitalizacija opštinskog upravljanja zemljištem“.

Ali dobitak, iako očigledan, nije bio samo na strani proizvođača, već i lokalnih samouprava na čijoj se teritoriji oni nalaze, a koje imaju državnu zemlju da daju u zakup.

Opštine i gradovi su dobili nešto kompjutera i opreme, uz meteo-stanice, i time znatno unapredili tehnički kapacitet za kontrolu poljoprivrede na svojoj teritoriji.

Promo: NALED

Takođe, dobili su i „kontrolnu tablu“ u kojoj su u realnom vremenu imali sve potrebne podatke o proizvodnji, od toga gde se koja parcela nalazi, koja je na njoj kultura, koje su trenutne aktivnosti na polju, kakav je plodored.

Na osnovu svega ovoga mogu, konačno, da se donesu na realnosti zasnovane odluke o tome šta da se eventualno dodatno finansira ili subvencioniše, da li da se prave staklenici, navodnjava…

Međutim, da bi ovaj projekat, odnosno njegovi benefiti, postao nešto od čega će imati koristi celokupna poljoprivreda, potrebno je ne samo da se proširi i izvan granica pilot projekta, nego i podrži izmenom zakonskih propisa vezanih za poljoprivredu.

- Mora se uvesti zakonska obaveza poljoprivrednika, a posebno zakupaca državnog zemljišta kao veoma vrednog i ograničenog resursa, da daju digitalne izveštaje o zemljištu i onome što se sa njime radi. Takođe, trebalo bi dati veću autonomiju lokalnoj samoupravi u vezi sa državnim zemljištem ali i omogućiti da ona ima administrativne i finansijske kapacitete da tim sistemom upravlja – istakao je Stefanos Jokić, koordinator projekta iz NALED-a.

Aplikacija koja se prilagođava paorima

Dok su male meteo stanice i poljoprivredne aplikacije na telefonima i kompjuterima u svetu već uveliko deo svakodnevnog života farmera, na našim poljima su i dalje novina. Zbog toga su NALED i kompanija „Telegrup“ (Telegroup), uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, pokrenuli trogodišnje pilotiranje sistema za koji je nastala aplikacija „Agrolajf“.

Ali i sama aplikacija se menjala tokom trogodišnjeg projekta u 10 samouprava u tri zemlje.

- Kroz saradnju sa velikim brojem poljoprivrednika i odgovornih lica za poljoprivredu iz lokalnih samouprava, značajno smo unapredili naše softversko rešenje. Kao i mnogo puta do sada, ispostavilo se da su za razvoj tehnoloških alata najvažnije povratne informacije koje dobijate od korisnika. Kroz plan održivosti i sugestije koje smo dobili od korisnika i partnera, sa velikom dozom optimizma ulazimo u narednu fazu digitalizacije u poljoprivredi– rekao je Stefan Đurović, menadžer za razvoj poslovanja u „Telegrupu“.

Uz sugestije poljoprivrednika prilagođeni su tehnički prikazi podataka tako da umesto šarenih grafikona podataka sa meteo-stanica i njihovih senzora, ratari lako mogu da preko prostijih slika vide šta se događa i šta im je raditi.

Uz to, omogućeno im je da generišu sopstvene izveštaje koje mogu da imaju „crno na belo“ ako žele, a olakšan im je i unos podataka o materijalima, prinosima, sortama, hibridima, đubrivima...

Naravno, posla još ima i sistem treba dograditi, ukazuju iz opština u kojima je pilot projekat sproveden.

Promo: NALED

Opštinari priželjkuju da bude povezan sa drugim bazama podataka države, pre svega novog sistema e-Agrar i Savetodavnih stručnih poljoprivrednih službi.

Treba voditi računa i o opremi, pre svega povećanju preciznosti nekih važnih parametara meteo-stanica, poput količine padavina i vlažnosti, kažu iz gradske uprave Sombora.

Takođe, oprema se mora brže servisirati kada se pokvari ali treba misliti i na njeno obnavljanje, jer „već za pet godina se promeni tehnologija i teško se nabavljaju delovi“, ističu iz gradske uprave Subotice.

I na kraju, odnosno pre svega, nastaviti rad na edukaciji poljoprivrednika, jer pokazalo se da kada jednom usvoje ideju o digitalnoj poljoprivredi i vide šta sve može da im pomogne, brzo se uklope, pokazao je i ovaj projekat.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi