Posao decenije: Može li Srbija da izveze milion tona pšenice u Egipat?

Izvoz pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je veliki ali i probirljiv kupac hlebnog žita, ponovo je ovog meseca tema u domaćem agraru. Taj izvoz najavljuje se već tri godine, ali sada o tome ima i nekih naznaka iz samog Egipta ali i sveta.

Blumberg je nedavno objavio izjavu ministra za nabavku Egipta, Alija El-Moselhija, da se sa kolegama iz Srbije razgovara o uvozu milion tona pšenice. Naime, tom tržištu, koje godišnje proguta 11 miliona tona, potrebna je diversifikacija izvora zbog poznatih problema prouzrokovanih ratom u Ukrajini.

Brojne prepreke

Da su to lepe vesti i da bi to bio odličan posao, slažu se domaći poznavaoci našeg i svetskog tržišta ali dodaju da očekivanja ne bi trebalo da nam budu velika, jer je broj prepreka za ostvarenje prvog srpskog izvoza u Egipat velik.

- Ne znam kako država pregovara kada ona nema robu. Pšenicu imaju privatne firme koje su je kupile, a Robne rezerve se ne bave izvozom. Pitanje je koliko i naše privatne kompanije mogu da izvezu pšenice u Egipat jer oni tenderom traže velike količine po relativno niskoj ceni. A transportovati rasutu robu kakva je pšenica u Egipat po ovim sadašnjim cenama prevoza je ogroman trošak – ističe za 24sedam samo neke od problema Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS.

Ono što je do države, ona je uradila, ističe Bogunović, jer fito-sanitarni propisi koji su bili poslednja prepreka za izvoz usklađeni su još pre nekoliko godina.

- Tih prepreka više nema, a problem nije ni količina pšenice jer je posejano rekordnih 700.000 hektara, a imamo i velike prelazne zalihe zbog zabrana izvoza prošle godine a potom i niskog vodostaja Dunava. Problem je logistika a time i cena – kaže Bogunović.

Da je Egipat za Srbiju i dalje preveliki zalogaj smatra i Žarko Galetin, egroekonomski savetnik i nekadašnji dugogodišnji direktor Produktne berze u Novom Sadu.

- Prosečan kapacitet barže koja srpsko žito vozi do Konstance na Crnom moru je 800 do 1.200 tona, pa vi vidite koliko bi barži trebalo da mi to prevezemo. Drugo, cena na srpskom tržištu je trenutno oko 30 dinara za kilogram, i to za 'utovareno u vozilo kupca'. U okruženju je cena niža, pa na Novosadskoj berzi nema velike trgovine, tako da je pitanje da li smo konkurentni cenom za Egipat. Zbog toga nismo od pre tri godine, kada je tadašnji ministar poljoprivrede najavljivao da 'idemo u Egipat', do danas tamo izvezli ni tonu žita  – napominje Galetin.

Cena pšenice zavisi od Rusa

Ali, napominje Galetin, to ne znači da je cela ova priča o izvozu bez osnova, jer pšenica i hrana bi ponovo ove godine mogli da budu traženi i geostrateški veoma važni kao prošle. To trenutno ne izgleda tako, jer Egipat na primer sada tonu žita plaća oko 325 dolara, a prošle godine je kupovao i po 150 dolara više, ali to bi naprasno moglo da se promeni.

Screenshot: Bloomberg

- Sve zavisi od Rusije i rata u Ukrajini. Oni su veliki izvoznici žita, pokrivaju više od četvrtine svetskog tržišta viškova, a ko zna šta će se tamo još događati. Što se tiče same cene pšenice, ona je sada prilično niska prema onim pikovima iz 2022. kada je i kod nas kilogram koštao 44 dinara u martu. Ima izgleda da cena na proleće ponovo krene naviše, ali trenutno niko ne može da prognozira koliko – zaključuje Galetin.

Rusija je četvrta zemlja u svetu po proizvodnji pšenice ali sa 75,5 miliona tona godišnje prva po izvozu. Ukrajina je peti proizvođač a šesti izvoznik, sa 35 miliona tona. Zajedno daju oko 29 odsto svetskog izvoza.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Srbija je u nekoliko prošlih godina izvozila, prema podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, između pola miliona i nešto više od milion tona, tako da bi milion tona samo jednom kupcu bio posao decenije.

Prošlogodišnji izvoz od 788.645 tona bio bi veći da na proleće nije izvoz bio zabranjen zbog strateškog očuvanja državnih rezervi posle napada Rusije na Ukrajinu, pa dozvoljen prema kvotama. Kada je bio ponovo slobodan, transport je bio otežan zbog suše i niskog vodostaja Dunava.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Zbog toga što je prošle godine postizana odlična cena, ove godine je u Srbiji zasejano više od 700.000 hektara pod pšenicom, prema podacima poslovne zajednice Žita Srbije, odnosno 665.718 hektar prema podacima RZS. Jednako za oba "merenja“ je da se radi o povećanju od najmanje 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Zbog toga, za žito i hleb ne treba da brinemo da ga u Srbiji neće biti, jer 1,7 miliona tona domaće potrošnje ćemo svakako dobrano nadmašiti. A izvoznici, oni će se već nekako snaći kao i dosad, sa ili bez tržišta Egipta.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi