Kako da opet ne ostanemo bez mleka: Šta ne vole krave (FOTO/VIDEO)

Evidentna promena klime na Zemlji ne pogađa nas samo kroz to da nam je leti vruće i da imamo sušu ili poplave, a da zimi imamo velike snegove i oluje. Pogađa nas, a još će više, i kroz nestašice i poskupljenja hrane a toga smo bili svesni, doduše u malom obimu,  i nedavno kada je poljoprivredna zemlja kao što je Srbija ostala bez dovoljno mleka. Ili pre desetak godina, kada je to isto mleko bilo otrovano aflatoksinom.

Zašto se to događa i kako da pomognemo našim kravama sa klimatskim promenama za AgroTV govore stručnjaci, koji ukazuju da je potrebno multidisciplinarno znanje da bi imali više mleka a manje troškova.

- Stvar je ozbiljna. U našoj zemlji, od 15 najtoplijih godina otkako se vrše merenja, 12 je bilo u poslednje dve decenije. Godine 2014. smo imali milenijumsku poplavu a 2019. je bila jedna od najtoplijih i najsušnijih – nabraja alarmantne podatke docent Dragan Stanojević sa Instituta za zootehniku Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ljudi su odgovorni za znatno povećanje gasova staklene bašte – metana, ugljendioksida i vodene pare – pa oni moraju i da taj problem reše. Ali dok se on ne reši globalno, poljoprivrednici moraju da na svom imanju dođu do održivih rešenja u aktuelnim uslovima.

- Moramo misliti na klimatske promene ali se baviti mikroklimatskim jer svaka životinja koju gajimo ima svoj temperaturni optimum, kad joj je sve potaman. Tada nam ona daje najviše, jer sve što pojede koristi za sopstvenu proizvodnju. Ako je van optimuma, ona je pod stresom i energija se rasipa za održavanje fizioloških funkcija a to za nas samo znači trošak – objašnjava Stanojević.

Dovoljna je samo jedna tropska nedelja

Toplotni stres, na primer, ima veoma direktan uticaj na stočarsku proizvodnju, pre svega na proizvodnju mleka.

- Dovoljno je samo nedelju dana sa tropskim temperaturama da na farmi mlečnih krava izgubimo trećinu mleka. A troškovi ostaju isti – ističe ovaj poljoprivredni stručnjak.

Poljoprivredni stručnjaci koriste toplotno-humidni (TH) indeks da izmere kombinaciju toplote i vlažnosti vazduha koja opterećuje životinje i povećava im stres.

- I mi ljudi imamo znamo da nam je subjektivni osećaj toplote često viši nego što to meteorološka prognoza kaže. Za životinje stres se javlja već kod TH faktora iznad 72 a kod 92 imamo gubitak proizvodnje, štetu za zdravlje životinja čak mogućnost uginuća. A tih 72 imamo na 25 stepeni celzijusa po meteorološkom merenju i vlažnosti od 50 procenata. Za to niko ne bi rekao da je visoka temperatura – objašnjava Stanojević.

Stručnjaci Instituta su pomoću postavljene merne opreme izmerili da se toplotni stres ne javlja samo u juli i avgustu, već nepovoljne dane ili delove dana imamo od kraja aprila do početka oktobra.

- U letnjim mesecima zbog toga imamo pad proizvodnje od 0,8 do 1,5 kilograma mleka po životinji. To je gubitak od  pet do 10 miliona evra za mlekarski sektor u Srbiji – ističe sagovornik AgroTV.

Nažalost, neće na bolje

Dragan Stanojević ističe da situacija sa klimatskim promenama neće ići na bolje, jer će se na našim prostorima južne Evrope povećavati prosečne dnevne temperature, smanjiti količina padavina u toku vegetativnog perioda biljaka a povećati oblast življenja određenih „vektora“ -  prenosilaca bolesti životinja koji se šire sa juga.

Screenshot:AgroTV  

Prema proračunima stručnjaka za meteorologiju sa Instituta za zootehniku, prosečan TH indeks će do kraja veka porasti 10 osto, odnosno biće blizu 80 u letnjim mesecima i donosiće mnogo veće troškove i gubitke nego što je to danas.

Šta činiti kako bi se u datim uslovima prošlo sa što manje štete? Krenuti od selekcije životinja, gajiti one otporne na klimatske promene a istovremeno im obezbediti zdrave štale, kaže Stanojević.

- Otpornost na toplotni stres je definisana genetska osobina, i ka njoj se može usmeriti gajenje i selekcija uz pomoć molekularne genetske analize. Drugo, u govedarstvu danas praviti objekat sa četiri zida i malim otvorima, kakve su mahom naše štale, je potpuni promašaj i koštaće nas mnogo više u smislu gubitaka u proizvodnji nego što će nam dobra odneti. Pa, onda voditi računa o okrenutosti objekta suncu, prirodnim zasenčivanjem objekta drvoredima sve do upotrebe aparata za stvaranje bolje mikroklime, od ventilatora do rasprskavača  – napominje Stanojević.

Za to postoje i domaći primeri kako treba i kako ne treba raditi. A oni koji urade kako struka nalaže, pokazalo se, vrlo brzo isplate svoje ulaganje.

Sam Institut je 2019. napravio nov objekat po savremenih standardima za mlečne krave. Čim su krave, koje su dotad bile u klasičnom objektu „sa četiri zida“, prebačene u novi video se napredak.

Ulaganje u objekat se, kroz veći (odnosno neumanjeni) prinos mleka i manje troškove za lečenje, isplatilo već za tri godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi