Mlekarstvo u Srbiji teška rabota: Popovićima na kravama više niko ne zavidi

Zavideli nekad Popovićima iz Gorobilja što imaju mnogo krava, kako uspevaju da postignu oko tolike stoke i unovče svoj rad. S pravom. I danas im je štala puna goveda oko kojih krvnički rade, i dalje ih hvale, ali više im ne zavide. Makar oni koji znaju računicu bavljenja mlekarstvom, kaže reportaža „Plodne zemlje“.

Gorobilje je selo kod Požege čiji živalj je orijentisan na ratarstvo i voćarstvo. Nekad je bio i na govedarstvo, svaka kuća imala je najmanje po tri, četiri krave, milina bilo proći ovim krajem i videti goveda na ispaši. Sad manje ljudi, pa manje i stoke. Izuzimajući tu i tamo poneku farmu koja je opstala, zamuče tek poneka šarulja iz onih malobrojnih domaćinstava u kojima još uvek ima kadrih da gledaju stoku. I koji veruju u bolje dane po mlekare.

Ni 18 grla sada nije dovoljno za zaradu

Jedna od tih većih farmi pripada Biljani i Mihailu Popoviću, koji drže 18 grla rase crni holštajn. Koliko je ova sorta krave zahvalna za mlekarstvo, kažu supružnici, toliko prilike za bavljenje ovom granom stočarstva nisu.

- Dnevno proizvedeno od 250 do 450 litara mleka koje nam otkupljuje mlekara iz našeg sela. Simentalka čije meso je kvalitetnije da maksimalno 30 litara mleka dnevno, a crni holštajn 40-60 litara. Od naše najbolje krave dnevno ponekad imamo i 62 litra. Kako smo se bazirali samo na proizvodnju mleka, tako smo se i odlučili za ovu sortu - priča za „Plodnu zemlju“ Biljana Popović.

Uzgoj ovoliko goveda zahteva minimum 10 sati rada dnevno, ne računajući vreme provedeno u štali, često i noću, kad se čeka da se krava oteli. Na to treba dodati setvu, oranje, kosidbu, baliranje i sve što ide da bi se imalo šta kravama staviti u jasle.

Pixabay

- U pet ujutro ulazim u štalu. Prvo položim seno, posle toga silažu i koncentrat, zatim sledi čišćenje i muža. Sve ovo potraje oko četiri sata. Oko podne kravama polažem koncentrat i lucerku, a u pet popodne sledi isti proces kao i ujutro - objašnjava Biljana.

A u njenoj štali kao u apoteci. Oko dobrih i sitih goveda sve pedantno i uredno kao da u ovoj prostoriji borave ljudi. I u ćoškovima pod krovom štale gde nema paučine primećuje se posvećenost svakom detalju.

Jeste da se mnogo radi, ali bi još više dala sebe samo kad bi mleko donosilo plus u kućni budžet. Popovići su ugledna porodica, šest decenija na njihovom gazdinstvu proizvodi se mleko, ono im je bilo glavni izvor prihoda – dok ne dođoše crni dani po mlekarstvo. A sad su, tvrdi Biljana, najcrnji.

Skuplji koncentrat od mleka

Kilogram koncentrata, priča poljoprivrednica iz Gorobilja, sada je skuplji od otkupne cene mleka, a ona je 40 dinara, zajedno sa premijom koju daje država. Zbog boljeg kvaliteta Popovići sami prave koncentrat, ali su cene njegovih sastojaka mnogo poskupele. Soja je koštala 50, a sada 105-107 dinara. Kukuruz je sa 17-20 otišao na 32-33 dinara, a suncokreta sa 30  na 50 dinara. Poskupeli i nafta i đubrivo.

- Premija za mleko je sa sedam podignuta na 10 dinara, i mlekari su spremni da otkupnu cenu povećaju za tri dinara, ali to je beznačajno u poređenju sa troškovima. Da bi proizvodnja mleka bila isplativa cena mora biti najmanje 60 dinara. Potrebno je hektar zemlje da bi se obezbedilo seno i silaža za jednu kravu. Nama od države pripada 4.000 dinara po hektaru zemlje, a proizvodnja kukuruza na toj površini košta 80-90 hiljada dinara pod uslovom da imaš svoje mašine zbog čega se svi ježe na pomen prolećne setve. Država nudi subvencionisanu nabavku traktora i poljoprivrednih mašina, ali je procedura toliko komplikovana da mnogi odustaju od nje - predstavlja sliku i priliku mlekarstva danas Biljana Popović.

Otuda i objašnjenje što su u Gorobilju i širom naokolo mnoge farme krava zatvorene u poslednje vreme i zašto narod stoku prodaje klaničarima.

Na istoj strani medalje je i cena stoke. Junica crnog holštajna košta od 1.800 do 2.500 evra, a kada krava ostari i dođe na rashod ne može da se proda za više od 400 – 500 evra. Mušku telad Popovići prodaju za klanje a cena im je 370 dinara po kilogramu. Dalje, priča naša sagovornica, crni holštajn je mnogo osetljivija i zahtevnija rasa od drugih krava i traži češći nadzor veterinara kome Popovići mesečno plate oko 20.000 dinara.

„Sada krenuti – ni u ludilu“

Da je mlekarstvo isplativa delatnost sin Mihaila i Biljane ne bi napustio selo i porodični posao i otišao u Nemačku gde radi već dve godine. Imaju dve ćerke – jedna je udata u Požegi, druga je srednjoškolka.

- Ko isključivo živi od mlekarstva – taj je u minusu. Imali smo u planu da pravimo mlekaru u kojoj bi od naše sirovine proizvodili sir i kajmak i tako više zaradili, ali je to u ovim uslovima nemoguće. Em su potrebna velika ulaganja, em treba mnogo više raditi, a neizvesno je šta će doneti sutra - pričaju Popovići.

Kad bi od njih neko u ovom trenutku tražio savet da li da se upusti u proizvodnju mleka rekli bi mu – ni u ludilu.

- Zvuči tužno i porazno jer smo zemlja Bogom dana za poljoprivredu, ali ako država i otkupljivači ne učine nešto da cena mleka poraste, govedarstva u Srbiji više neće biti. Svo mleko koje se nađe u rafovima naših prodavnica biće uvozno. Nismo daleko od tog scenarija - upozorava Biljana.

Nekad su velike proizvođače mleka, dodaje ona, u požeškom kraju opravdano nazivali gazdama. I tanas ih tako zovu, ali više iz poštovanja jer pokrića za tu „titulu“ jednostavno nema.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi