"Da ume da govori, ko zna šta bi ispričao": Ovo drvo u Beogradu krije tajnu staru više od dva veka (FOTO)

Za najstarije drvo u prestonici, koje više od dva veka krasi Cvetni trg, Beograđani često znaju da kažu: "Da ume da govori, ko zna šta bi ispričao."

Dok za ljubitelje prirode i poznavaoce prestoničkih znamenitosti hrast na Cvetnom trgu nije nikakva novina, ipak postoje i oni građani koji prolaze pored njega svaki dan a ne znaju kakvu tajnu on krije. 

U pitanju je stablo staro oko 220 godina, koje ima izuzetan značaj kao spomenik prirode i predstavlja hortikulturnu baštinu glavnog grada Srbije.

24sedam/Goran Sivački

Kako su iz JKP "Zelenilo Beograd" rekli za 24sedam, njegova vrednost je u tome što je najstarije zaštićeno stablo. 

- Star je oko 220 godina, a ostatak je nekadašnje hrastovo-jasenove šume koja se prostirala od Cvetnog trga do Manježa. Stablo je impesivnih dimenzija, visine 21,75 metara, a obim debla mu je oko četiri metra. Raspon krošnje ovog stabla je 27 metara - navode u "Zelenilu Beograd".

U ovom komunalnom preduzeću ističu da je Grad Beograd 2001. hrast stavio pod zaštitu i proglasio ga spomenikom prirode botaničkog karaktera.

24sedam/Goran Sivački

Kada je reč o svakodnevnoj brizi o njemu, oni kažu da se na stablu sprovode sve biološke mere zaštite i nege koje su neophodne za vitalnost nekog zaštićenog stabla, a u skladu sa Rešenjem o zaštiti.

- Pored redovnog monitoringa, praćenja stanja stabla, tu su i mere uklanjanja suvih i prelomljenih grana, sanacija promena na deblu i debljim primarnim granama, prihrana preko korena mineralnim đubrivom... Velike primarne grane su pre više od 15 godina povezane i stabilizovane metalnim sajlama kako bi se zaštitile od preloma, a funkcija sajli se redovno kontroliše - dodaju u ovom preduzeću.

Otporan na ratove i ustanke

24sedam/Goran Sivački

Uprkos velikoj starosti i činjenici da je pregrmeo ratove, ustanke i druge nedaće, hrast je dobrog zdravstvenog stanja. 

Takođe, pored stabla, održava se i površina oko stabla, pa je tako ovaj hrast propisno označen tablom za obeležavanje prirodnog dobra, kao i odgovarajućom dvojezičnom informativnom tablom, u cilju edukacije i promocije samog stabla.

24sedam/Goran Sivački

- Interesantan istorijski podatak je da je u prvoj polovini 19. veka na ovom delu Vračara na kome se nalazi stablo napravljena pijaca, a 1958. i prva samoposluga na Balkanu. Stablo hrasta lužnjaka je više od dva veka uspelo da opstane u tom prostoru, između samoposluge i izuzetno frekventne saobraćajnice, i da svojim impresivnim dimenzijama ulepšava ovaj deo urbanog jezgra starog Beogradu - rekli su za 24sedam u "Zelenilu Beograd".

Drugo najstarije drvo u Beogradu

Za ljubitelje drveća i prirode, zanimljiv je i podatak da je drugo najstarije drvo u prestonici platan na Vračaru, koji se nalazi u bašti restorana "Trandafilović". 

Ovaj platan opstaje više od 165 godina na izuzetno frekventnoj lokaciji, na uglu između Makenzijeve i Mutapove ulice na Vračaru.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi