Skromna i tiha, ali na delima velika i glasna: Ko je bila Draginja Petrović?

Skromna i tiha, ali na delima velika i glasna - takva je bila Draginja Petrović, koja je iza sebe ostavila značajne zadužbine, društva i ideje. 

Njeno ime danas je malo kome poznato iako je, zajedno sa svojim suprugom Stanojlom, sredinom i krajem 19. veka pomagala desetine duhovnih, radničkih, zanatlijskih, pevačkih i gimnastičkih društava.

Naime, Draginja je bila udata za Stanojla koji je bio savetnik kneza Miloša. Zajedno sa svojim mužem, a kasnije i sama, kao udovica, bila je poznata kao veliki zadužbinar i dobrotvor. Najveći deo života Draginja je posvetila Bogu. 

Rođena je 1831. godine u Mostaru. Poticala je iz ugledne trgovačke porodice Radovanović, što joj je omogućilo da ima ugodno detinjstvo i stekne bar neko obrazovanje. Njen život se drastično menja kada je u 19. godini udaju za gotovo dve decenije starijeg Stanojla Petrovića.

Vikipedija/Pinki

I pored velike razlike u godinama, brak je bio prisan i plodan, te uskoro dobijaju sina jedinca, Petra. Istovremeno, Stanojlo napreduje u karijeri te 1854. mala porodica prelazi u Kragujevac.

Kako su kasnije pisali njeni biografi, negde u to vreme Draginja počinje više da se interesuje za duhovni život, te posećuje manastir Ljubostinja, zadužbinu kneginje Milice, gde upija priče o životu kneževskog para i njihovom dobročinstvu.

Velika tragedija zadesila je 1855. bračni par Petrović, kada im umire sin Petar, koji je još uvek bio dete.

Dodatni udarac Draginji biće smrt muža 1893. godine. Pozamašno bogatstvo koje je dobila na uživanje usmeriće u potpunosti na zadužbinarstvo, a svoj životu hrišćanstvu i duhovnosti. Zbog svojih dela uživala je veliko poštovanje ondašnjeg Beograda od jadnih i ubogih kojima je svesrdno pomagala, preko sveštenstva i uglednih Beograđana do samih Obrenovića.

Crkva Svetog Nikole na Novom groblju

Smrt muža Stanojla bila je presudna u njenom životu, jer se tada sasvim povukla i okrenula veri. I pre toga je sa suprugom pomagala izgradnju crkava, osnivala mnoga duhovna i pevačka društva.

Vikipedija/Pinki

Njena najveća zadužbina je crkva Svetog Nikole na Novom groblju u Beogradu. Arhitekta ovog hrama je bio Svetozar Ivačković, koji ju je uradio onako kako je ktitorka htela - u vizantijskom stilu. Draginjina želja je bila da ovde bude njihova porodična grobnica.

Zadužbina Stanojla i Draginje Petrović

Sav novac kojim je raspolagala, velikodušno je poklanjala, za sebe čuvajući tek onoliko koliko joj je potrebno da preživi. Posle izgradnje hrama, ušteđevinu od 200.000 dinara je darovala Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kako bi se osnovao fond, sa ciljem da se stipendiraju siromašni studenti Bogoslovskog fakulteta.

Nazvan "Zadužbina Stanojla i Draginje Petrović", uspešno je radio sve do početka Drugog svetskog rata, kada je kao i mnoge druge zadužbine prvo privremeno, a zatim i trajno prestao sa radom

Prvi i doživotni predsednik fonda je bio beogradski mitropolit Mihailo, kojem je predala testament.

Ovo nije bio jedino, a ni konačno zaveštanje plemenite Srpkinje. Tokom godina pomagala je brojne crkve i manastire u zemlji i na Svetoj gori, darivala je zlatni krst skopskom mitropolitu Firmilijanu, kao i skupocene pirotske ćilime carigradskom patrijarhu Joanikiju.

Porodičnu kuću u Beogradu zaveštala je Srpskoj književnoj zadruzi, koja je kasnije srušena kako bi se sazidala palata u kojoj je danas knjižara.

Krst Cara Lazara

Ono što Draginja nikada nije krila bila je njena velika posvećenost Rusiji. Tako je na vest da je Rusija dobila novog cara, odlučila da mu u čast krunisanja pošalje poklon neprocenjive vrednosti.

Naime, tih godina kolala je priča da je na mestu Kosovskoj boja pronađen krst koji je po svom izgledu mogao da pripada samo nekom hrišćanskom velikašu, ako ne i samom knezu Lazaru.

Krst se generacijama nalazio u rukama jedne albanske porodice koja je sve potencijalne kupce obijala tražeći basnoslovnu cenu.

Vikipedija

Bez pogovora je platila cenu i krst je prenet u Beograd. Najpoznatije kujundžije izradile su okov od samog zlata, a Kosovski krst ili Krst Cara Lazara iznošen je pred vernike u beogradskim crkvama o svečanim prilikama.

Napokon, 1896. godine relikvija je spakovana i poslata u Sankt Petersburg sa pismom u kome je Draginja caru prenosi zahvalnost i ljubav od "jedne pravoslavne Srpkinje i u ime svih Srba koji osećaju odanost i ljubav prema Rusiji".

Plemenita ktitorka upokojila se novembra 1901, a vest o njenom odlasku objavljena je na naslovnim stranama svih dnevnih novina.

Sahranjena je u svojoj zadužbini, Crkvi sv. Nikole na Novom groblju, pored supruga i sina. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi