Toplo vreme je tek počelo, a zmije su se već pojavile! Evo šta da radite ako se nađete oči u oči sa ovim gmizavcem!
Sa rastom spoljne temperature postaju aktivnije
Toplo i sunčano prolećno vreme izmamilo je zmije u prestonici iz njihovih jazbina, a žitelji Borče su u prethodnih nekoliko dana viđali ove gmizavce na nekoliko lokacija. S obzirom na to da nam lepo vreme tek predstoji, u narednim nedeljama očekuje se prava najezda zmija.
Zmijama, koje su hladnokrvne životinje, neophodna je pogodna spoljna temperatura za njihov metabolizam i obavljanje redovnih aktivnosti, pa s rastom spoljne temperature one postaju aktivnije.
Stanovnike palilulskog naselja je tako pre nekoliko dana uplašila zmija dugačka više od jednog metra, a iako u Beogradu ne žive opasne zmije, već bezopasne belouške, njihova pojava ipak izaziva strah kod ljudi.
Pixabay
Šta ako vam se put ukrsti sa zmijom?
Preporuka JKP "Veterine Beograd" je da građani ne rade ništa na svoju ruku ukoliko naiđu na zmiju, već da pozovu Službu komunalne zoohigijene kako bi ova životinja bila bezbedno premeštena u svoje prirodno stanište.
Pročitajte još:
Kontakt telefon službe "Zoohigijene" je 011/329-3099. Ovaj broj možete pozvati svakog radnog dana od sedam do 22 časa.
Dežurni telefoni su 062/809-0334 i 063/549-161.
Beograd nije prirodno stanište za otrovnice
Beograd nije prirodno stanište otrovnica, međutim, na Bulevaru despota Stefana krajem oktobra prošle godine ipak se pojavila otrovna zmija.
Reč je o odrasloj ženki poskoka, dugačkoj oko pola metra, koju je ekipa "Zoohigijene" odnela u Zoološki vrt, gde je bila privremeno smeštena, pre nego što je vraćena u prirodno stanište.
AP Photo/Seth Wenig
Poskok je veoma otrovna zmija, a stručnjaci su sumnjali da je ili nekome pobegla ili da je stigla u prestonicu u motoru nečijeg automobila, gde je potražila toplo skrovište. Moguće je da je došla sa Divčibara, gde joj je prirodno stanište.
Zmije zaštićene zakonom
Ove vrste gmizavaca je zabranjeno ubijati jer su zaštićene Zakonom o zaštiti prirode i Zakonom o dobrobiti životinja.
Pored vrsta koje su zaštićene nacionalnim propisima, postoji i određen broj vrsta koje su zaštićene međunarodnim ugovorima, kao što je, na primer, Konvencija o biološkoj raznovrsnosti.
Kada je reč o otrovnicama, sve tri vrste su zaštićene zakonom. Za ubijanje, mučenje ili povređivanje većeg broja ovih životinja predviđena je kazna zatvora od jedne godine.
U slučaju ubijanja zaštićene vrste, na osnovu Zakona o zaštiti prirode kazna za prekršaj za pravno lice može biti od 500.000 do 2.000.000 dinara, za fizičko lice od 25.000 do 150.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.
RINA
Po Zakonu o dobrobiti životinja kazna za pravno lice je od 100.000 do 1.000.000 dinara, a za fizičko lice od 5.000 do 50.000 dinara.
Šta ako vas ujede zmija?
Osoba koju je ujela zmija otrovnica hitno treba da zatraži pomoć u najbližoj bolnici koja raspolaže protivotrovom za navedene vrste. Takođe, otrov nikako ne treba isisavati ustima, jer može da dođe do dodatnog unošenja u organizam preko posekotina ili rana u ustima.
Ranu ne treba seći ili stavljati podvez radi imobilizacije ekstremiteta ukoliko lice koje to radi nije prošlo posebnu obuku. Lice koje je ujedeno treba da smirenije reaguje kako bi se usporilo širenje otrova kroz krvotok.
Takođe, prilikom kontakta sa ovim životinjama najvažnije je da građani ostanu smireni i da ne paniče.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari