Galebovi "okupirali" Beograd: Nećete verovati koliko ih ima (VIDEO)
Kako je za 24sedam objasnio biolog Kristijan Ovari, u urbanom ekosistemu uvek postoje fluktuacije, a to znači da grad raste, a kako raste, tako se i menja
Posle svinja, konja i teladi, prestonicu su "okupirali" novi posetioci - galebovi. Naime, već danima unazad jata ovih ptica mogu se videti u centralnom delu grada, ali i na Novom Beogradu, kod "Beogradske arene".
Iako galebovi najčešće zadivljuju Beograđane lepršajući iznad Save i Dunava, u poslednje vreme se mogu videti širom prestonice.
Kako je za 24sedam objasnio biolog Kristijan Ovari, u urbanom ekosistemu uvek postoje fluktuacije, a to znači da grad raste, a kako raste, tako se i menja.
Pročitajte još:
- Urbani ekosistem koji smo mi stvorili je modeliran prema našim potrebama, ali u njemu mesta nalaze i životinje. Iz godine u godinu se javlja sve veći broj korisnika našeg staništa - ističe Ovari.
Naš sagovornik kaže da je u jednom trenutku u Beogradu bilo puno golubova u centru grada, pa su se onda namnožile vrane, što je kulminiralo time da smo dobili prave napasti.
- Često smo čitali u medijima kako vrane napadaju prolaznike. One su razjurile ostale ptice iz centralnog dela grada, a onda je došla Zapadnonilska groznica. Ona je odradila jednu poprilično oštru selekciju. Imali smo prilike svi da vidimo u proteklom vremenskom periodu one nesrećne vrane koje se koprcaju po podu, totalno dezorijantisane, što znači da su bolovale od groznice. To je poprilično desetkovalo populaciju vrana, što je je otvorilo vrata u ekosistemu našim novim stanovnicima, galebovima - objašnjava Ovari.
Profimedia
Kako kaže, galebovi, budući da su dosta krupni i da su oportunisti, ne biraju hranu.
- Pravi su strvinari. Mi smo poprilično neodgovorni po pitanju odlaganja otpada. Kad prošetate centrom grada, možete da vidite jako puno otpadaka - kokice, okrajci, dosta tu svega ima. Onda naravno tu hranu koriste životinje, pa tako i galebovi - kaže naš sagovornik.
Ovari ističe da galebovi koriste priliku i postepeno ulaze u napuštene ekološke niše, tj. staništa i sve su vidljiviji.
Profimedia
- Oni su zanimljivi jer imaju tendenciju da se gnezde u kolonijama. Oni vole uzvišenja, pošto tu nisu dostupni predatorima, poput pacova, mačaka i pasa. Na visini su zaštićeniji, te ih zbog toga sve češće možemo videti na krovovima visokih zgrada - zaključio je Ovari za 24sedam.
Vrlo su inteligentni
U zavisnosti od vrste, ove ptice se kreću u rasponu od srednjih do velikih ptica, mase od oko 120 g i dužine 29 cm (patuljasti galeb) do mase od oko 1,75 kg i dužine 76 cm (lučki galeb).
Obično su beli ili sivi, i imaju crne mrlje na glavi ili krilima.
Njihov kljun je relativno dug i tanak, povijen naniže. Na nogama imaju po tri kandže okrenute ka napred, a četvrta je zakržljala i okrenuta ka nazad, skoro neprimetna. Između kandži se nalazi kožica za plivanje.
Pixabay
Većina galebova, posebno vrste iz roda Larus, su mesožderi, ali povremeno mogu da se upuste i u strvinarenje. Obično jedu rakove i sitnu ribu. Uglavnom žive na obali ili dublje na kopnu, retko se upuštajući u let daleko na pučinu.
Galebovi, naročito krupnije vrste, su vrlo inteligentne ptice koje koriste složenu komunikaciju i imaju vrlo razvijenu socijalnu strukturu, primera radi, mnogi galebovi se udružuju u grupe da se odbrane od predatora.
Galebovi se gnezde na kopnu, a pojedine vrste su se specijalizovale i za gnežđenje na liticama.
Najčešće se gnezde u kolonijama, a po pravilu legu dva do četiri jajeta koja agresivno brane.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari