Livnica koja je pisala istoriju države: Poznati "Konji vrani" ispred Skupštine Srbije bili su samo početak (FOTO/VIDEO)
Posetili smo mesto gde rade majstori sa umetničkom dušom
Iz ove beogradske radionice su izašli spomenici najznačajnim ličnostima srpske istorije, a ova livnica je i svojevrsni sinonim za spomenike i mesto gde rade majstori sa umetničkom dušom.
Priča o umetničkoj livnici "Jeremić" datira još iz prošlog veka, odnosno iz 1927. godine, kada je čika Miodrag Mića Jeremić ušao u istoriju moderne Srbije kao čovek koji je prvi izradio monumentalno delo i postavio ga ispred skupštinskog zdanja - čuvene "Konje vrane" Tome Rosandića. Na čelu livnice sada je četvrta generacija Jeremića. Prvobitno su bili na Voždovcu, a potom je Vrčin posle šest decenija postao njihova oaza.
24sedam/Goran Sivački
Sin i naslednik Miće Jeremića je Slobodan (78), kome je već 63 godine livnica "glavna stanica" u koju, kako počinje priču za 24sedam, i dan-danas odlazi sa istim žarom da radi i uživa u stvaranju istorije.
- Dok su se deca igrala u pesku napolju, ja sam to radio uz moje, u radionici. Ovo je specifičan zanat, ovo je umetnička livnica, posao koji mora da se voli - objašnjava on.
Pročitajte još:
Njihova porodična livnica piše već decenijama istoriju sa spomenika po čitavoj Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i svetu.
- Radili smo u Engleskoj, Italiji, Africi, Americi... Posle oca Miće, nastavili smo moj brat Pavle i ja, a potom moj sin. Nažalost, on je preminuo pre 10 godina, te je sve nasledio njegov sin, a moj unuk i imenjak Slobodan - priča naš sagovornik.
24sedam/Goran Sivački
Na pitanje koji bi spomenik izdvojio, naš sagovornik kaže da je za njega najmarkantniji onaj čiji je tvorac njegov otac i osnivač livnice, koji se nalazi ispred Narodne Skupštine - "Igrali se konji vrani" Tome Rosandića, dok mu je najdraži spomenik srpskom ratniku na Novom groblju, sa aždajom.
Kaže kako su na vrata livnice "Jeremić" tokom prethodnih decenija zakucali neki od najeminentnijih vajara.
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
24sedam/Goran Sivački
Pogledaj galeriju
Iako njegova porodica nastoji da održi ovaj stari zanat, on polako izumire, jer nema škola u kojima bi se učio.
- Ja sam poslednja generacija škole učenika u privredi, odakle su izlazili znalci svih zanata. Škole više ne postoje, a to bi trebalo da se uvede, jer one okupljaju zanate i majstore. Voleo bih da dođu mlađi, da ih učim, da im pokazujem osnovne stvari i da livarstvo opet živne - objašnjava on.
Ispeku zanat, ali diplome nema
Slobodan se prisetio jednog, kako sam kaže, boljeg doba za ovaj zanat.
- Radili smo spomenik Vasi Čarapiću u jednoj školi na Avali. Sećam se da me je tada jedan bibliotekar, koji je mnogo voleo umetnost, pitao zašto nema mladih zanatlija. Rekao sam mu da su izgubili interesovanje, a onda se on dosetio i podelio plakate po podavalskom kraju. I stvarno, tada je došlo njih 10-15 da uče zanat. Iako su ispekli zanat, oni, a i njihovi roditelji, shvatili su da nema te škole koja može da im da diplomu za to, te su odlučili da se otisnu u neke druge vode - priča naš sagovornik
Ipak, najsrećniji je što je, kako kaže, njegov unuk nastavio tradiciju i uplovio u vode ovog umetničkog stvaralaštva.
- S uspehom radi i zato mu ja pomažem i pomagaću mu dok mogu - zaključio je najstariji u ovom zanatu Slobodan Jeremić.
Četvrta generacija
Slobodanov unuk i naslednik, ali i imenjak, za naš portal objašnjava da je poslednjih nekoliko godina zanat ipak malo "procvetao", prvenstveno zahvaljujući Gradu Beogradu i nadležnima.
24sedam/Goran Sivački
- Od malih nogu sam ovde i uvek sam imao želju da nastavim porodičnu tradiciju. Drago mi je što možemo da učestvujemo u ovekovečavanju znamenitnih ličnosti, nečemu što ostaje iza nas vekovima - ističe Slobodan.
Iako smatra da su sva dela na svoj način posebna, za njega se izdvajaju tri.
- To su spomenik Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu, rad Zorana Ivanovića, zatim spomenik Petru Nikolajeviću Moleru, rad Ranka Đankovića i Ivana Markovića, i spomenik despotu Stefanu Lazareviću, rad Svetomira Arsića Basare - naveo je on.
Brojke govore
Prema podacima od pre 10 godina, u livnici je urađeno 150 monumentalnih spomenika, 10.000 bista i poli figura, 30.000 bareljefa i oko milion plaketa i odličja.
Dela kao svedoci
Da ova livnica piše istoriju, najbolje svedoče dela koja u njoj nastaju i iz nje odlaze na parkove i trgove širom Beograda, Srbije i sveta. Tako se na spisku mnogobrojnih spomenika koja su izašla iz njihove livnice nalazi se i "Pobednik" na Kalemegdanu, spomenik Nikoli Pašiču, kako u Beogradu tako i u Njujorku, skulptura Majke Tereze u Vatikanu....
- U poslednje vreme postavljeni su spomenici Borislavu Pekiću, despotu Stefanu Lazareviću, Milutinu Milankoviću, Rajku Mitiću, Petru Nikolajeviću Moleru, a ovih dana bi trebalo da bude otkriven i spomenik Matiji Banu - priča unuk Slobodan, i najavljuje planove za spomenike Branku Pešiću, Milošu Crnjanskom...
24sedam/Goran Sivački
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari