STARI ZANATI Lazar vodi školu keramike, od gline pravi čuda, a svojim učenicima ponavlja dve rečenice

Učenicima ponavljam dve rečenice: “Ne možeš da pogrešiš” i “Nemoj da žuriš”. Zapravo, to je suština, ma šta god da radiš!

Ovako, za 24sedam, počinje priču Lazar Rančić, akademski keramičar, koji u svojoj školi umetničke keramike, smeštenoj u ateljeu u Masarikovoj ulici, pravi čuda od gline.

Objašnjava kako mu prija kada vidi kod ljudi da imaju strast prema nečemu što rade, jer je to nešto što se polako gubi.

– Pomalo se čini danas da više hobija nema. Ima ljudi koji dođu i kažu, hoću ovim da se bavim – kaže naš sagovornik, ali naglašava da to ne može – tek tako.

Pročitajte još: STARI ZANATI Kapadžija – Od dvorskog liferanta kralja Aleksandra Karađorđevića do tvorca šešira za Džonija Depa

STARI ZANATI Tatjana Živković: Čitav život s kišobranima

Ipak, ni sam Lazar nije krenuo uobičajenim koracima ka ovom zanatu.

Njegov prvi kontakt sa keramikom desio se sasvim slučajno. Počeo je da se bavi konzervacijom arheološke keramike u Narodnom muzeju. – Procenili su da sam vešt sa rukama i onda su mi rekli: “Pa, što ti ne bi upisao i završio fakultet za to” – objašnjava Lazar i dodaje da je 1999. godine upisao Fakultet primenjenih umetnosti, odsek umetničke keramike.

Onda je, spletom okolnosti, još na Fakultetu dobio svog prvog učenika – ženicu koja je, jednostavno, volela keramiku. Vremenom, završio je fakultet, otvorio školu i ljubav prema keramici, kako njegova, tako i njegovih učenika, počela je da se širi.

Pročitajte još:

STARI ZANATI Poslastičarnica “Pelivan” – O kadaifu, bozi i navici Bate Stojkovića i danas se priča

STARI ZANATI Slavko je pošao stričevim stopama i nastavio tradiciju tašnera

STARI ZANATI Parfimerija “Sava” – porodična radnja u kojoj se i danas ručno prave najfiniji mirisi

– Za ovih 17 godina, koliko se bavim ovim zanatom, prošlo je između 1.500 i 2.000 ljudi kroz ovu školu keramike – sa ponosom kaže Lazar i dodaje da je bilo ljudi sa različitim temperamentima, pa je tako prilagodio svoje časove.

– Shvatio sam da grupa mora da se svede na jednakost, jer imate onih radoznalijih, bržih i sa druge strane studioznijih, a sporijih. Morao sam da pronađem balans – objašnjava naš sagovornik i dodaje da su ljudi ponekad samokritični prema sebi, a nema potrebe, jer često je to što urade pravo malo remek delo.

Od tanjira do skulpture

Od gline se mogu napraviti najrazličitiji dekorativni i upotrebni predmeti, i zato su upravo neki od zadataka koji  se obrađuju u školi umetničke keramike: šolja, krigla, servis, tanjir, činija, svećnjak, rasvetno telo-lampa, posuda sa poklopcem, set posuda, nakit, unikatna pločica, pano – reljef, kreativna posuda, slobodan izbor tehnika, slobodna forma – skulptura.

Foto: 24sedam/ Katarina Mihajlović

Takođe, obrađuju se i teme iz sveta flore i faune – biomorfne i zoomorfne forme, tradicije i kulturnog nasleđa, a polaznici su u mogućnosti da biraju među desetak vrsta glina, od porcelana i bele gline, do crvene (terakot), i tamno braon (crne) kao i gline sa lokalnih nalazišta. Široka paleta boja za keramiku i najrazličitijih glazura u boji omogućava im da se u likovnom smislu izraze do kraja.

Prema rečima našeg sagovornika, keramika je uvek bila interesantna.

– Ljudi su 8o-ih godina pravili nakit od keramike, i mnogo zarađivali od toga. Jedan moj profesor je pravio postolje za lampe. Znao bi do plafona da napuni kamion tim postoljem, i ono je išlo direkt u Suboticu, i opet nova tura za 15 dana. To se tada sve prodavalo – priseća se on.

Međutim, naglašava da je danas keramički nakit potpuni hit:

– Ranije su se prodavale perle, broševi, sada to niko ne pravi. Sada se izrađuju minđuše, pločice kao privezak.

Brz način života, pa i sad aktuelna epidemija koronavirusa, na neki način izmenili su i tipove ljudi koji dolaze.

– Ne važi više ono da dolaze isključivo umetnici. Sada su tu ljudi iz različitih profesija: programeri, pravnici, ljudi iz različitih branši – navodi Lazar.

S druge strane, raspon godišta generacija koje doalze je veliki.

– Dolaze mlađi, mahom studenti, ali i starije generacije, penzioneri. Imam i one koji dolaze kod mene i po 13-14 godina. Časovi su takvi da mogu da se snađu i početnici, ali i oni malo veštiji i iskusniji u ovom zanatu – objašnjava naš sagovornik i zaključuje da više dolaze žene nego muškarci.

Prema njegovim rečima, ljudi imaju različit pristup, kao i razloge zašto dolaze i zašto prave to što prave.

– Jedna žena je, na primer, napravila svojim prijateljima lavabo. Neko pravi poklone, neko prodaje na bazarima, a neko, pak, uživa u tome da samo gomila – kaže naš sagovornik.

Za kraj, Lazar ima poruku za sve one koji sumnjaju da mogu da i oni prave čuda od gline, jer, kako često kažu, “nemaju talenat”.

– Talenat je ono što ti olakšava, predstavlja mogućnost da nešto jednostavnije radiš, ali rad je ono što te izdvoji od ostalih. Kad imaš želju, radićeš na tome i tako ćeš svaku prepreku savladati – kaže Lazar i dodaje da mu je najbitnije da ljudi ovde dolaze i izlaze sa osmehom.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi