Ameriku je obrlatio, ali ga problemi tek čekaju: Zbog čega se Fejsbuk više plaši Evrope

Fejsbuk je u Americi imao neslavan mesec kada su se desetine medija obrušile na njega objavivši interne dokumente koji su razotkrili tehnološkog giganta, ustanovivši da je bio svestan štete koju nanosi svojim korisnicima i da je zatvarao oči na širenje dezinformacija. Ipak, Evropa je mnogo problematičnije tle kada se radi o budućnosti kompanije.

Frensis Hogen, uzbunjivačica čiji su dokumenti podstakli medije da se okrenu protiv Fejsbuka, prošle nedelje se našla pred britanskim zakonodavcima u Londonu, gde je ponudila plan za ograničavanje moći ove kompanije.

Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo tek prva evropska zemlja koju je posetila. Njen sledeći razgovor biće sa zakonodavcima Evropske unije u Briselu, a onda i sa zvaničnicima u Parizu. Za razliku od Amerike, gde se Kongres i regultaori bore da zauzdaju tehnološke gigante, Fejsbuk je pod sve većim pritiskom zbog niza pravila o onlajn sadržaju koje nameću evropske države.

Za tehnološke kompanije poput Fejsbuka, Evropa, čijih 450 miliona ljudi donosi otprilike četvrtinu ili 20 milijardi dolara godišnjeg profita ove društvene mreže, jeste predvodnica po donošenju novih agresivnih zakona koji imaju za cilj da obuzdaju ekscese digitalnog sveta. Njeni regulatori imaju više od decenije iskustva u kažnjavanju nekih od najvećih imena Silicijumske doline zbog zloupotrebe i monopola.

Zvaničnici u Briselu završavaju set pravila koja od Fejsbuka zahtevaju sprovođenje redovnih nezavisnih revizija o tome kako postupaju sa potencijalno štetnim sadržajem. Osim toga, kompanija će biti primorana da regulatorima otvori svoje strogo čuvane algoritme koji se koriste za promociju materijala. Ako se kompanija ne pridržava pravila, mogla bi da bude kažnjena cifrom u visini do šest odsto godišnjeg prihoda, to jest da plati nekoliko desetina miliona dolara.

Tanjug/AP /Armando Franca

 

U Berlinu i Londonu slični predlozi su ili prihvaćeni ili čekaju na odobrenje nacionalnih parlamenata nakon nekoliko godina traženja detalja o tome kako najveći svetski tehnološki gigant treba da se postavi odgovornije u odnosu na ono što se objavljuje na društvenim mrežama koje poseduje.

Pripremanje zakona o sadržaju

Za razliku od stalne partijske podele u Vašingtonu kada je reč o regulisanju društvenih medija, političari u Evropskoj uniji i Ujedinjenom Kraljevstvu slično razmišljaju i spremaju se da nateraju Fejsbuk na nešto što je dugo pokušavao da izbegne: preuzimanje pravne odgovornosti za sadržaj.

Prema predlozima koji bi mogli da budu završeni do sledeće godine, EU želi da revidira svoj stav prema Fejsbuku i drugima putem takozvanog Zakona o digitalnim uslugama. Ta pravila će obavezati tehnološke kompanije da odmah uklone sadržaj koji nije u skladu sa zakonom, kao što je govor mržnje, ili da se u suprotnom suoče sa velikim kaznama. Kada je reč o materijalima koji prave političke podele ili drugim štetnim pravnim materijala, kao što su objave koje podstiču nepoverenje u izbore u zemlji, društvene mreže takođe moraju pokazati revizorima i regulatorima načine na koje sprečavaju da se taj sadržaj širi.

Britanski poslanici žele da odu korak dalje. Prema pravilima koja su poznata kao Zakon o bezbednosti na mreži, o kojima će se glasati do kraja 2021. godine, Fejsbuk će imati obavezu da zaštiti korisnike i od nelegalnog i od legalnog štetnog sadržaja. Kazne za nereagovanje uključuju novčane kazne u ukupnom iznosu od 10 odsto godišnjeg prihoda kompanije i potencijalne zatvorske kazne za rukovodioce društvenih medija.

Pixabay

Hogen se ne zaustavlja na kritici

Kada je bivša službenica Fejsbuka u oktobru svedočila pred potkomitetom Senata SAD, ceo svet je bio u šoku zbog načina na koji tehnološki gigant potencijalno dovodi decu u opasnost na Instagramu i njegovim neuspehom da zaustavi širenje političkih podela na svojim platformama. Sa druge strane, kompanije negira da je počinila ove prekršaje.

Pošto Hogen sada prenosi istu poruku evropskim zakonodavcima, njena uloga u podsticanju novih zakona za zaustavljanje takve zloupotrebe suštinski je drugačija. 

Ona je 25. oktobra svedočila pred britanskim zakonodavcima koji su pažljivo razmotrili predloge o regulaciji onlajn sadržaja. Dok su je propitivali kako Fejsbuk nije uspeo da zaštiti ljude na mrežama, razmatrali su i o detaljima koji bi formulisali dobar zakon.

To je uključilo i konkretna pitanja o tome da li predlozi Velike Britanije treba da se prošire i na sve političke onlajn reklame i koji je najbolji način na se spoljnim istraživačima obezbedi pristup podacima kako bi se utvrdilo da rade po pravilima.

Slično se očekuje i kada Hogen bude posetila Brisel uoči svog svedočenja u Evropskom parlamentu 8. novembra, a zatim i u Parizu 10. novembra.

AP Photo/Susan Walsh, File

Evropski političari i dalje raspravljaju o tome koliko daleko treba da idu pravila bloka od 27 zemalja, uključujući i to da li bi ciljanje ljudi na mreži reklamama trebalo da bude potpuno zabranjeno. Ali uprkos ovim neslaganjima oko detalja tačaka zakona, zvaničnici i dalje očekuju da će zakon EU biti donesen do sledećeg leta.

Tanjug/AP Photo/Matt Dunham

 

Zašto je Evropa tvrđi orah od Amerike?

Amerika je daleko iza Evrope kada je reč o ograničavanju digitalnog sveta, bez obzira na to što se onlajn sadržaj ne razlikuje.

Od standarda privatnosti u EU, koji su postali globalna norma, do niza antimonopolskih istraga u vezi sa Guglom, koje datiraju više od jedne decenije, blok od 27 zemalja je vodio borbu protiv tehnoloških giganata pre nego što je to pokrenuto u Vašingtonu.

Zbog toga je svedočenje Hogen malo drugačije u Evropi nego što je bilo u Kapitol hilu.

Američki zakonodavci znaju da je malo verovatno da će u skorije vreme moći da unesu značajne promene u pravila o onlajn sadržaju u zemlji, poznatim kao Odeljak 230. U Evropi su diskusije o tome najmanje pet godina ispred Amerike. 

Kada je Hogen predložila evropskim zakonodavcima šta da urade da bi obuzdali Fejsbuk, oni na to nisu reagovali tako blago kao američki zvaničnici.

Nakon što je u oktobru svedočila u Senatu, obavestila je predstavnike Evropske komisije, ali su tri zvaničnika izjavila za „Politiko" da nisu bila oduševljena njenim predlozima jer za njih njene ideje „nisu bile revolucionarne". 

Uprkos problemima koje je Hogen napravila Zakerbergu, ima onih u Evropi koji je vide kao previše umerenu prema svom nekadašnjem poslodavcu.

Tokom svedočenja u Londonu prošlog meseca britanski zakonodavac ju je nekoliko puta pitao da li smatra da je Fejsbuk „zao“, nadajući se da će čuti nešto konkretno protiv kompanije. Hogen je odbila da razgovara na taj način, rekavši da „njene bivše kolege iz Fejsbuka rade težak posao sa nedostatkom resursa da bi ga uradili kako treba".

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi