Širenje dezinformacija, trgovina ljudima i igra sa psihičkim zdravljem adolescenata: Šta su sve otkrili „Fejsbukovi papiri"

Fejsbuk je u poslednjih nekoliko nedelja skoro svakodnevno punio medijske stupce. Kompanija se godinama unazad nalazila na meti kritika zbog uloge u širenju dezinformacija, naročito onih povezanih sa američkim izborima 2016, a poslednja dva meseca bila su posebno turbulentna nakon što su uzbunjivačica i visoki zvaničnici pozvani da svedoče pred Kongresom pošto su u javnost dospela interna istraživanja i dokumenti.

Ova saznanja, koja su dospela do Kongresa u redigovanom obliku koji je pripremila uzbunjivačica Frensis Hogen, bacila su novo svetlo na već ozloglašenu društvenu mrežu i na funkcionisanje ovog tehnološkog giganta.

Konzorcijum koji se sastoji od 17 američkih novinskih organizacija pregledao je redigovane verzije dokumenta koje su dospele u Kongres, dok je „Volstrit žurnal" objavio istragu u nekoliko delova kojom je utvrđeno da je Fejsbuk bio svestan problema na svojoj platformi.

Fejsbuk je odbacio tvrdnje Hogenove, a izvršni direktor Mark Zakerberg napisao je otvoreno pismo u kom se branio od optužbi, ističući da su određeni dokumenti izabrani kako bi se stvorila pogrešna slika o njegovoj kompaniji.

Širenje dezinformacija

U jednom otkriću Komisije za hartije od vrednosti i berzu Hogen navodi da je „Fejsbuk obmanuo investitore i javnost o svojoj ulozi u širenju dezinformacija i podsticanju nasilnog ekstremizma u vezi sa izborima 2020. i pobunom 6. januara“.

Frensis Hogen; AP Photo/Alex Brandon

Jedan od dokumenata opisuje studiju iz juna 2019. pod nazivom „Kerolino putovanje u QAnon“, osmišljenu da bi se videlo koje stranice i grupe će Fejsbuk algoritmi promovisati na nalogu osmišljenom da izgleda kao da ga vodi konzervativna mama po imenu Kerol Smit, stara 41 godinu. „Kerol” je pratila stranice koje prate konzervativci, kao što su „Foks njuz" i Donald Tramp i trebalo je samo dva dana da joj Fejsbuk algoritam preporuči da prati stranicu „QAnon".

- Iako je ovo bila studija hipotetičkog korisnika, to je savršen primer istraživanja kompanije sa ciljem da poboljša sisteme i pomoglo nam je da donesemo odluku da uklonimo „QAnon" sa platforme - rekao je portparol Fejsbuka.

Drugi dokument pod nazivom „Zaustavite krađu i patriotsku partiju: Rast i ublažavanje neprijateljskog pokreta krađe" predstavlja analizu koja je sprovedena posle 6. januara i koja sugeriše da je Fejsbuk mogao da učini više da zaustavi širenje pokreta „Zaustavite krađu", koji je imao ključnu ulogu u nemirima na Kapitolu.

Odgovarajući na sadržaj ovih dokumenata, portparol Fejsbuka rekao je da je „odgovornost za nasilje 6. januara na onima koji su napali Kapitol i na onima koji su ih ohrabrivali".

Nedostatak podrške

Interni Fejsbukovi dokumenti i istraživanja, objavljeni u okviru otkrića Hogenove, pokazali su nedostatke u pokušajima Fejsbuka da spreči širenje govora mržnje i dezinformacija u zemljama kao što su Mjanmar, Avganistan, Indija, Etiopija i veći deo Bliskog istoka, gde pokrivenost mnogih lokalnih jezika nije adekvatna.

AP photo

Iako Fejsbukove platforme podržavaju više od 100 različitih jezika širom sveta, portparol kompanije rekao je da se njeni globalni timovi za moderisanje sadržaja sastoje od „15.000 ljudi koji pregledaju sadržaj na više od 70 jezika na 20 lokacija“ širom sveta.

Na primer, u Indiji, u kojoj se nalazi najveća baza Fejsbukovih korisnika, kompanija već nekoliko godina nije imala klasofikatore govora mržnje za hindi i bengalski jezik, dva jezika kojima govori više od 600 miliona ljudi. U internoj prezentaciji o govoru mržnje protiv muslimana istraživači Fejsbuka napisali su „to što nemamo hindi i bengalske klasifikatore znači da se veći deo ovog sadržaja nikad ne označava ili ostaje bez adekvatne reakcije".

Portparol Fejsbuka rekao je da je kompanija dodala klasifikatore govora mržnje za „hindi 2018, za bengalski 2020, a nedavno i za tamilski i urdu". 

U saopštenju objavljenom 23. oktobra koje se odnosi na izveštaje o procurelim istraživanjima, Miranda Sisons, Fejsbukov direktor politike ljudskih prava, i Nikol Ajzak, Fejsbukov direktor za međunarodni strateški odgovor, napisali su: „Svakih šest meseci sprovodimo pregled i određivanje prioritetnih zemalja kad je reč o vanmrežnoj šteti i nasilju. Kada reagujemo na krizu, po potrebi raspoređujemo podršku za određenu zemlju".

Trgovina ljudima

Fejsbuk je znao za trgovce ljudima koji koriste usluge njegove platforme najmanje od 2018. godine, ali je imao problem da zaustavi sadržaj povezan sa ovim, pokazali su dokumenti. Prema jednom internom izveštaju iz septembra 2019, Fejsbukovo istraživanje pokazalo je da „platforma omogućava izvođenje sve tri faze eksploatacije ljudi putem društvenih mreža". Ove organizacije koristile su usluge Fejsbuka, Instagrama, Mesindžera i Vocapa.

Pixabay

Drugi dokumenti pokazali su kako su istraživači Fejsbuka označili i uklonili Instagram naloge koji navodno nude radnike za rad u kući, i naveli su niz koraka koje je kompanija preduzela da bi rešila problem, uključujući uklanjanje određenih heštegova. Međutim, CNN je prošle nedelje otkrio nekoliko sličnih Instagram naloga koji su i dalje aktivni u reklamiranju radnika za rad u kući. Nakon što je CNN pitao Fejsbuk za ove naloge, portparol je potvrdio da su prekršili politiku kompanije. Nalozi su tada uklonjeni, a postovi izbrisani.

- Mi, bez svake sumnje, zabranjujemo eksploataciju ljudi. Mi se borimo proitiv trgovine ljudima na svojoj platformi godinama i naš cilj ostaje da sprečimo svakog ko želi da eksploatiše druge preko naše platforme - rekao je portparol Fejsbuka Endi Stoun.

Podsticanje međunarodnog nasilja

Dokumenti su ukazali i na to da je Facebook znao da njegove postojeće strategije nisu dovoljne da obuzda širenje objava koje podstiču nasilje u zemljama koje su na ivici sukoba, poput Etiopije.

Fejsbuk identifikuje, pregleda i ocenjuje potencijalne dezinformacije na svojoj platformi koristeći internu alatku koja prikazuje sadržaje kao lažne ili obmanjujuće, na čemu osim veštačke inteligencije rade i ljudski moderatori.

Fejsbuk Etiopiju, u kojoj je poslednjih godinu dana besneo građanski rat, svrstava u prioritetne zemlje koje su u opasnosti od sukoba, ali interni izveštaj iz marta pod nazivom „Koordinisana društvena šteta“, kaže da naoružane grupe u Etiopiji koriste Fejsbuk da podstaknu nasilje protiv etničkih manjina u „kontekstu građanskog rata“. U izveštaju se upozorava i da „trenutne strategije ublažavanja nisu dovoljne“.

Pixabay

Ovo nije prvi put da se izražava zabrinutost zbog uloge Fejsbuka u promociji nasilja i govora mržnje. Nakon što su Ujedinjene nacije kritikovale ulogu Fejsbuka u krizi u Mjanmaru 2018. godine, kompanija je priznala da nije učinila dovoljno da spreči da se njena platforma koristi za podsticanje krvoprolića, a Zakerberg je obećao da će pojačati napore Fejsbuka u moderisanju.

Portparol Fejsbuka je rekao da je kompanija uložila „13 milijardi dolara i da ima 40.000 ljudi koji rade na bezbednosti na platformi, uključujući 15.000 ljudi koji pregledaju sadržaj na više od 70 jezika na više od 20 lokacija širom sveta". 

Uticaj na adolescente

Prema dokumentima, Fejsbuk je aktivno radio na proširenju broja korisnika koji su adolescenti bez obzira na to što interni izveštaji sugerišu da njegove platforme, posebno Instagram, mogu imati negativan uticaj na njihovo mentalno zdravlje.

Fejsbuk je ranije priznao da je angažman mladih na Fejsbuku „nizak i da i dalje nazaduje", a kompanija je preduzela korake da targetira tu publiku. Pored precizne strategije koja ima za cilj da mladi „izaberu Fejsbuk kao svoju omiljenu platformu za povezivanje sa ljudima i interesovanjima do kojih im je stalo“, kompanija se fokusirala na različite strategije kako bi „odjeknula i pobedila kod mladih“. Zbog toga je došlo i do „fundamentalnih promena dizajna i navigacije za promovisanje druženja u blizini i zabave“.

Jedno istraživanje Fejsbuka pokazalo je da njegove platforme utiču na „pogoršavanje problema sa izgledom kod jedne od tri tinejdžerke", dok je drugo ustanovilo da čak „13,5 odsto tinejdžerki na Instagramu kaže da platforma pojačava misli o 'samoubistvu i samopovređivanju'".

Pixabay

U saopštenju Karine Njuton, šefice javne politike Instagrama, objavljenom 14. septembra, navodi se da oni „stoje uz" interno istraživanje, ali i da se „Volstrit žurnal" „fokusirao na ograničeni skup nalaza koji platformu prikazuju u negativnom svetlu".

Algoritmi podstiču na podele

Fejsbuk je 2018. pokrenuo svoj algoritam „News feed" kako bi se fokusirao na „smislene društvene interakcije". Interni dokumenti kompanije otkrili su da je Fejsbuk ubrzo nakon toga utvrdio da je promena dovela da povećanja besa i podela na mreži.

Analiza 14 izdavača na društvenoj mreži, objavljena krajem 2018. godine i nazvana „Da li Fejsbuk nagrađuje bes“, pokazala je da što je više negativnih komentara podstaknuto objavom na Fejsbuku, veća je verovatnoća da će se kliknuti na link u objavi, dok je jedan zaposleni napisao da „mehanika platforme nije neutralna“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi