Totalitarizam: Kako su Rusija i Kina uspele da se odupru pritiscima transnacionalnih kompanija (III deo)

Totalitaristički sistem vladavine, koji je duboko ukorenjen u Sjedinjenim Američkim Državama i u velikom broju zemalja Evrope i EU, sa globalnim kompanijama koje se mešaju u rad vlada pojedinih država, nije uspeo da zaživi svuda. Iako su izuzeci malobrojni, dve svetske sile uspevaju da se odupru globalizmu – jedna tako što ograničava transnacionalne kompanije i tehnološke gigante zakonima svoje zemlje, a druga proterujući ih sa svoje teritorije i radeći na razvoju nacionalnih kompanija.

Reč je o Kini i Rusiji, azijskim silama koje drže do svog suvereniteta i ne dozvoljavaju da se nedržavni faktori mešaju u funkcionisanje njihovih zemalja.

Prošle godine na udaru Rusije bili su Tviter i Fejsbuk, koji nisu poštovali zakon koji zahteva da se podaci ruskih korisnika čuvaju na nacionalnoj teritoriji, zbog čega su u februaru 2020. kažnjeni sa po četiri miliona rubalja (oko 58.000 evra). Rusija već nekoliko godina radi na pravljenju unutrašnjeg interneta koji može da funkcioniše nezavisno u slučaju da se zemlja odseče od velikih svetskih servera, a u decembru je Donji dom parlamenta Rusije usvojio nacrt zakona prema kom bi vlasti mogle da targetiraju Fejsbuk i Jutjub ukoliko se utvrdi da ograničavaju informacije na osnovu nacionalnosti i jezika, kao i da bi mogle da ih sankcionišu „u slučaju diskriminacije sadržaja ruskih medija“.

Isto tako, ni Kina nije dozvolila pokušaje transnacionalnih, pa i domaćih kompanija da postanu dominantni na njenoj teritoriji i promovišu stavove koji nisu u skladu sa državnim suverenitetom i zvaničnim stavom vlade.

Kineski regulator tržišta kaznio je prošle srede 22 kompanije zbog kršenja antimonopolskih pravila u 22 sporazuma o spajanju i preuzimanju, koje su zaključile bez prethodnog traženja regulatornog odobrenja. Sada sve one moraju da plate novčanu kaznu od 500.000 juana (oko 65.370 evra), a među kažnjenima su se našli kompanija „Alibaba” zbog kupovine fudbalskog kluba Guangdžou, „Tensent”, koji je preuzeo kontrolni udeo u „Singin International”, kao „iSuning” i „Bank of Nanjing” zbog pokretanja zajedničkog ulaganja. Osim toga, nedavno su pokrenute istrage protiv internet kompanije za ljudske resurse „Džipin.com” i protiv firmi za naručivanje kamionskog transporta putem mobilnih aplikacija, „Huočebang” i „Junmanman”.

Veliko iznenađenje bilo je kada je Kina, posle nekoliko upozorenja, u februaru ove godine zabranila emitovanje programa “BBC World News” na teritoriji zemlje, prema odluci regulatorne državne agencije. Peking smatra da su sadržaji međunarodnog informativnog kanala ozbiljno prekršili smernice koje su na snazi u toj zemlji, dok je nadležno telo saopštilo da je “BBC World News” prekršio načelo po kojem „informacije moraju biti tačne i poštene i ne smeju dovoditi u pitanje nacionalne interese Kine”. Sa druge strane, London je ovaj potez nazvao „neprihvatljivim napadom na slobodu medija”.

Suverenitet na prvom mestu

O načinu na koji se Kina i Rusija odupiru uticaju multinacionalnih kompanija koje su pokorile Evropu i Ameriku za 24sedam pričao je profesor geopolitike i međunarodnih odnosa Srđan Perišić, koji kaže da su velike korporacije tek pre pedesetak godina preuzele primat u odnosu na vlade velikog broja država.

– Dugo vremena u svetu, u međunarodnim odnosima i politici, država je bila glavni subjekat politike. Međutim, od sedamdesetih godina prošlog veka nacionalna država dobija konkurenciju u transnacionalnim, globalnim kompanijama, bez obzira na to čime se one bave. Osnovna karakteristika tih kompanija, u koje spadaju i društvene mreže i medijske kuće, jeste da su one transnacionalne, to jest da su izvan države i da nisu pod njenom kontrolom. Dakle, od 1970-ih nacionalne kompanije u Americi, Britaniji, Francuskoj, Japanu, Australiji počinju međusobno da mešaju kapital i izlaze iz sfere kontrole politike i prava nacionalne države u kojoj su nastale. Od tih godina ne možemo da vidimo nijednu američku, britansku, japansku nacionalnu kompaniju, već samo gledamo izrastanje multinacionalnih korporacija. Elite tih država dozvolile su da kompanije postanu subjekat politike, koji praktično zamenjuje državu – priča Perišić, koji izuzima Kinu i Rusiju iz grupacije „pokorenih” zemalja:

– Rusija i Kina ne dozvoljavaju to i suprotstavljaju se raznim pokušajima. Nekad imaju uspeha, a nekad nemaju, ali se u svakom slučaju vodi jedan rat, to jest sučeljavanje između tih globalnih kompanija sa preostalim velikim silama koje ne prihvataju da one budu glavni subjekat međunarodne politike u svetu. I Rusija i Kina učestvuju na svetskom tržištu i deluju i one globalno, ali sve njihove kompanije su u direktnoj vezi i kontaktima, bilo da su privatne ili državne, sa vladom u Moskvi i u Pekingu. Na taj način ove dve zemlje sprečavaju suštinu globalizacije, a to je da se potčine globalnim kompanijama.

Naš sagovornik je istakao i da su upravo Sjedinjene Američke Države prva zemlja koju su porazile velike korporacije i da je Donald Tramp pokušao to da promeni, ali da ga je upravo to koštalo drugog mandata.

– Postavlja se pitanje zašto su zapadne elite dozvolile da transnacionalne kompanije budu iznad njihovih država. Upravo tih 1970-ih godina taj krupni kapital je naterao Ričarda Niksona da podnese ostavku 1974. On je jedan od poslednjih koji se suprotstavljao primatu ovih kompanija koje su tada počele da deluju. Praktično prva zemlja koja je stradala od globalnih kompanija i koja je potčinjena tom ogromnom kapitalu, koja je doživela poraz, jesu Sjedinjene Američke Države. Pojava Trampa 2016. i njegova pobeda te godine u stvari je pokušaj u Americi da država ponovo bude iznad i da ne bude više potčinjena tim kompanijama. Tramp je na toj agendi i na toj politici pobedio 2016. godine, ali je na njoj i izgubio 2020. godine. Tramp je bio osvešćenje jednog dela ljudi u Americi, koji je za sada još nemoćan – objašnjava on.

Perišić je pokušaje odupiranja uočio i u okviru Evropske unije, u kojoj premijer Mađarske Viktor Orban znatno odskače od opšteprihvaćenih stavova koje diktira Brisel, dok nadu vidi i u Francuskoj, u kojoj je Marin le Pen takvih shvatanja.

– Transnacionalnim ili globalnim kompanijama ne odgovaraju nacionalne države, ne odgovaraju im barijere po pitanju prava, zakonodavstva, poreza. Te barijere podižu upravo Rusija i Kina. Male države po Evropi sve su pod uticajem kompanija. I Evropska unija, organizacija koja je u jednom trenutku htela da postane i nekakva federalna država, i te kako je pod kontrolom tog krupnog kapitala i ona ne može nikako da se udalji od njega. Ko su pojedinci koji se vezuju za krupni kapital – to su Bil Gejts, Soroš i svi oni protiv kojih Viktor Orban deluje u svojoj državi. EU je nezadovoljna što u njihovom taboru postoji država koja ne dela u skladu sa njima, to jest to što se Viktor Orban suprotstavlja ovom sistemu nameravajući da nacionalno zakonodavstvo i nacionalnu politiku postavi iznad njihovog delovanja, to jest da se one potčine mađarskoj vladi. I zato je on na udaru svih drugih vlada, pogotovo holandske, koja je najglasnija u napadanju Orbana – kaže on i dodaje:

– Mi gledamo to sučeljavanje u svetu između dva koncepta – globalnog, koji predvode globalne transnacionalne kompanije i transnacionalna elita i, s druge strane, nacionalnog suverenističkog koncepta, koji predvode samo Rusija i Kina. U Evropi postoje nagoveštaji pobune, Orbanove, a i Marin le Pen je takvog stava, a da li će suverenističke elite pobediti u svojim državama na zapadu ili će biti pokošene to je sad veliko pitanje.

Džozef Bajden ovih dana ponovo je upozorio američke kompanije na rizike poslovanja u Kini, u čemu profesor Perišić vidi još jedan dokaz da je predsednik SAD samo politički PR velikih korporacija.

– To je saopšteno kao da je on upozorio američke kompanije, a američke kompanije ne postoje, jer su sve postale uglavnom transnacionalne, svu proizvodnju su iselile iz Amerike. Bajden može samo da opomene te kompanije, jer je on njihov izdanak i ne može ništa da im naredi. Oni njemu praktično diktiraju agendu i on tom rečenicom ne opominje, nego samo daje glas političke podrške izolacije Kine, jer je Peking dopustio rad globalnih kompanija na svojoj teritoriji u poslednjih 40 godina. On im je dozvolio da deluju, koristeći na jedan mudar način njihovo poslovanje, ali nikad nije dozvolio da se potčini tim kompanijama kao Zapad. To je trn u oku svim globalnim kompanijama i politikama koje su njima potčinjene, kao što je Bajdenova politika. Iza njegovih „upozorenja” nema nikakve politike, nego zahteva transnacionalnog krupnog kapitala – kaže Perišić i razjašnjava na koji način su se Kina i Rusija oduprle:

„Američka liberalna demokratija pretvara se u totalitaristički režim” 

Nekadašnji kandidat za američki senat Mark Dankof istakao je krajem prošlog meseca da se američka liberalna demokratija pretvara u totalitarni sistem.

– „Press TV” (iranska državna televizija) posebno je efikasan u pružanju informacija i analiza publici i čitaocima koji govore engleski, a koje inače nisu dostupne u američkim i zapadnim medijima. Američko carstvo to smatra nepodnošljivim, bilo zbog razotkrivanja laži u vezi sa Iranom, Palestinom, Sirijom, Ukrajinom, Putinovom Rusijom, Venecuelom i Kolumbijom i Kinom, ili zbog podela koje se u američkom društvu razdvajaju na spoljnu politiku carstva, upravljanje ekonomijom i rastuću polarizaciju javnosti o kulturnim i socijalnim pitanjima koja se više ne mogu sakriti. Video sam priču koju je „Russia Today” objavio 24. juna, a u kojoj je citiran Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije, koji je rekao da se SAD predstavljaju kao zemlja sa „modelom liberalne demokratije” koji se brzo pretvara u totalitarni režim koji podseća na Sovjetski Savez. Apsolutno se slažem sa tim. Nariškin je govorio o monopolu medija, razvoju domaće policijske države i „nesmenljivosti oligarhijskih elita“. Te elite žele svetsku vladu koju kontrolišu u celini, sa globalnim nadzorom, vojnom prisilom, ekonomskom ucenom, kontrolom dekretnog novca, kontrolom medija i podrivanjem nacionalnih država i kultura uz pomoć oružja – rekao je Dankof 29. juna u intervjuu za „Tehran Times”.

– Kina je globalnim kompanijama dozvolila da deluju na njihovom prostoru samo uz poštovanje njihovih zakona. Da nisu poštovale poreze i zakonske okvire, Kina nikad ne bi izrasla u veliku silu. Ona je i te kako imala korist od tih kompanija, što nije slučaj sa ostalim zemljama u svetu. Gde god ovakve kompanije dolaze one tu postavljaju svoje uslove, bilo kojoj vladi. Kina ih je čak i kažnjavala. Na primer, pre nekoliko godina kaznila je farmaceutsku kompaniju GSK (Glaxo Smith Kline) sa sedištem u Londonu sa 500 miliona dolara nakon što je pokušala da zaobiđe njene zakone. S druge strane, Rusi su proterali mnoge globalne kompanije sa svog terena, pogotovo one koje su ušle u energetski sektor i stvorili su svoje kompanije, kao što je „Gasprom”. Zato sada i postoji sukob u Evropi zbog ruskog gasovoda, jer na njemu rade ruske kompanije, a ne transnacionalne. Vašington se kao tome protivi, ali to nije tačno – protive se kompanije koje traže od Vašingtona da ih politički zaštiti.

„Evropsku uniju će uništiti totalitarističke ambicije”

Predsednik Narodne skupštine Mađarske Laslo Kever izjavio je pre nekoliko dana za nacionalnu mađarsku radio-stanicu „Košut radio” da će Evropsku uniju uništiti upravo oni ljudi koji je danas „brane” od Mađarske.

Komentarišući trenutno stanje u EU, Kever je rekao da će „posle nacista i komunista nova totalitarna ambicija uništiti Evropu, koja se ponekad naziva liberalizmom, posthumanizmom i svakako drugačije… Zelenom glupošću“.

Osvrćući se na tvrdnje da nam „arogantni političari trljaju na nos da nas danas ne bi primili u EU zbog takozvanih pitanja vladavine prava, vrednosti i stavova“, Kever je rekao da bi verovatno glasao protiv pridruživanja Mađarske bloku ako bi danas bio održan referendum.

Istakao je i da je 2003. za ulazak u Evropsku uniju glasao iz uverenja da će pristupivši joj Mađarska dobiti povoljan, demokratski i civilizovani okvir, kao i finansijska sredstva, dok danas smatra da bi Mađarska prošla isto i da je van EU.

Pročitajte još

Totalitarizam: Dominacija tehnoloških giganata ili kako je Velika petorka postala nova svetska vlada (I deo)

Totalitarizam: Kako su velike korporacije preuzele upravu nad svetom i zašto im niko ne može ništa (II deo)

– Podvrgnuti smo određenom stepenu agresije i govori nam se da iza sebe ostavimo normalnost na način koji budi otpor ne samo kod Mađara, već i kod većine Evropljana – izjavio je on, napominjući da „predstavnici evropske levice, koji su podjednako prisutni i u Evropskoj narodnoj stranci i u krajnjoj levici, namerno razaraju moralne okvire Evropske unije”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi