Ekvador bi da se izbori sa bandama kao Salvador, ali to možda nije moguće: Zbog nekoliko razlika taktika bi mogla da bude neuspešna

Talas napada koje su kriminalne organizacije izvele prošle nedelje u Ekvadoru, naročito upad naoružanih ljudi u zgradu televizijske stanice tokom programa uživo, skrenuo je međunarodnu pažnju na bezbednosnu krizu koja je godinama bila realnost ove zemlje.

Ekvador je postao jedna od najsmrtonosnijih zemalja u regionu koji već ima najveći broj ubistava na svetu. Stopa ubistava u toj južnoameričkoj zemlji porasla je sa pet mrtvih na 100.000 stanovnika u 2017. na 46 na 100.000 u 2023.

Nesvakidašnji potez

U Ekvadoru su poslednjih godina često proglašavana vanredna stanja, koja uspostavljaju policijski čas i dozvoljavaju vojne akcije u zatvorima. Njegov predsednik Danijel Noboa je prošle nedelje otišao korak dalje proglasivši dosad nepokretano stanje „unutrašnjeg oružanog sukoba“.

Kako je primenio ratne zakone na organizovane kriminalne grupe kao da su teroristi ili pobunjenici, taj potez bi mogao biti u suprotnosti sa međunarodnim pravom, rekao je za „Vašington post“ Huan Papijer, zamenik direktora Human Rights Watcha za Ameriku. Komentatori i kritičari primetili su nedostatak bilo kakve jasne strategije vlade kojom bi se sukob okončao.

 

 

Do sada je više od 1.100 ljudi uhapšeno tokom vanrednog stanja, a pet navodnih „terorista“ likvidirale su snage bezbednosti, prema vladinim podacima. Vlasti pokušavaju da ponovo preuzmu kontrolu nad zatvorima u zemlji, koji su dugo vremena uglavnom bili pod kontrolom kriminalnih organizacija.

U intervjuu koji je dao u petak, Noboa je rekao da je žestoki obračun jedini način da se spreči da Ekvador postane „narko-država“.

AP Photo/Javier Caivinahua

Noboa, koji je iznenadio pobedom na vanrednim izborima prošle godine, politički je autsajder kojem je preostalo samo 18 meseci da vlada do sledećih izbora 2025. On ima svaki podsticaj da napreduje sa brzim rešenjima, bez obzira na njihovu održivost.

Ekvadorce širom političkog spektra ujedinila je egzistencijalna pretnja organizovanih kriminalnih organizacija, pa se za sada čini da mnogi podržavaju njegovo obećanje da će povratiti kontrolu po svaku cenu.

Militarizovani obračun Ekvadora mogao bi da postavi novi presedan za region u kome se čini da bezbednosni problemi sve više zasenjuju posvećenost demokratskim principima. Politički sistemi Latinske Amerike su usred „demokratske recesije“, kako je NVO „Latinobarometro“ opisala, pošto glasači sve više osećaju ravnodušnost prema tipu režima koji njima vlada, sa manje podrške demokratiji i više stavova koji favorizuju autoritarizam.

 

 

Rastuća bezbednosna pitanja su značajan faktor u rastućem razočeranju Latinske Amerike demokratijom. Jednostavno rečeno, vlade u regionu nisu uspele da nađu efikasno rešenje za organizovani kriminal, koji je na kraju odgovoran za većinu ubistava u Latinskoj Americi.

Bukele kao uzor

Čini se da je Noboin pristup u Ekvadoru delimično inspirisan obračunom koji je sproveo predsednik Salvadora Najib Bukele protiv bandi u toj zemlji. Teško i naizgled uspešno suzbijanje uličnih bandi ovog izuzetno popularnog vođe učinilo ga je uticajnom osobom među latinoameričkim političarima koji se nadaju da će postići deo onoga što je on uradio tako što će doneti sopstvene kaznene mere. To je potvrdio i Noboa, koji je ranije ovog meseca pomenuo Bukeleov megazatvor i obećao da će izgraditi sopstveni.

AP Photo/Cesar Munoz

Sledeći Noboin potez mogao bi da ima duboke implikacije na bezbednosnu politiku širom Latinske Amerike. Do sada je Bukeleov pristup izazvao mnogo diskusija i interesovanja, ali nijedna zemlja nije počela da oponaša njegov metod.

Pristup gvozdene pesnice može biti primamljiv, ali čak i pored zabrinutosti oko sistematskih kršenja ljudskih prava, Bukeleov model se ne može izvoziti.

Kao prvo, relativno siromaštvo uličnih bandi u Salvadoru onemogućava ih da pokrenu militarizovani odgovor. Sa druge strane, ekvadorske kriminalne grupe imaju veze sa transnacionalnim kartelima, bogatije su zbog trgovine kokainom i daleko su bolje naoružane.

 

 

Pored toga, Bukeleova bezbednosna politika stvorila je „tropski gulag“, kaže Noa Bulok, direktor organizacije za ljudska prava Cristosal. Rizik od autoritarizma ne treba potcenjivati.

Bukeleova kampanja masovnog pritvaranja deo je većeg paketa koji uključuje tajne pregovore sa vođama bandi, kontrolu zakonodavne i sudske vlasti i prethodni obrazac proizvoljnih pritvora pod karantinom tokom kovida 19.

Salvadorov model je „represivni sistem u kom država može da radi šta hoće s kim god hoće“, piše Bulok, dodajući da se politika sve više pretvarala u suzbijanje neslaganja.

AP Photo/Javier Caivinahua

Iskustva nedavnih vanrednih stanja u samom Ekvadoru, kao i onih u Hondurasu pod Siomarom Kastrom, sugerišu da Bukeleov pristup ne uspeva da reši osnovne probleme, a posledice po demokratiju i društvo su očigledni.

Stručnjaci dalje naglašavaju da militarizovani pristupi nisu funkcionisali u prošlosti u Latinskoj Americi i da imaju tendenciju da pogoršaju nasilje. Ovonedeljni talas koordinisanog terora očigledno je bio odgovor na napore Noboe i državnog tužioca da razbiju bande i njihove saradnike u vladi.

Regionalna debata je da li „Bukeleova metoda” funkcioniše ili ne, a ne njena zavisnost od proizvoljnog pritvora i, kako se navodi u nekoliko izveštaja nevladinih organizacija, mučenja. Ljudska prava su na periferiji razgovora.

 

 

Razumljivo je da su ljudska prava nevažna za ljude pod opsadom kriminalnih grupa. Ako postoji verovatnoća da ćete biti ubijeni zalutalim metkom ili kidnapovani, postupanje prema krimilacima u zatvorima nije vam važno.

Ako Noboa uspe da obuzda nasilje u Ekvadoru militarizovanim odgovorom, čak i samo privremeno, to će uticati na njegovu kandidaturu za reizbor i doprineti dodatnom kršenju ljudskih prava. Bilo da pristup uspe ili ne, u svakom slučaju biće samo još nasilja.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi