„Đavolja kometa“ veličine grada trebalo bi da „eksplodira“ sutra! Stena juri ka Zemlji i eruptira svakih 15 dana

Komete su oduvek bile predmet fascinacije i istraživanja, a nedavno otkriće jedne komete veličine grada je posebno iznenadilo astronome. Kometu 12P, poznatu kao "Đavolja kometa", karakteriše neobičan obrazac erupcija koji je naučnike ostavio zapanjenim.

Izgleda da je ova kometa, nazvana "Đavoljom" zbog svojih eruptionskih rogova, prošla kroz desetine erupcija ove godine, a naučnici su primetili šablon u ovim izlivima. Sudeći po analizama, erupcije se dešavaju svakih 15 dana, uz poslednji događaj koji se odigrao 14. decembra, dok se sledeći očekuje 29. ili 30. decembra.

Astronomi su identifikovali da se kometa 12P rotira svake dve nedelje, što dovodi do usmeravanja kriovulkanskog otvora prema suncu nakon lokalnog izlaska sunca na njenoj putanji. Ričard Majls iz Britanske astronomske asocijacije uporedio je ovaj fenomen sa gejzirima poput 'Old Faithful' iz Yellowstone Nacionalnog parka, nazivajući ga super kriogejzerom.

 

 

Ova kometa, je poznata kao kriovulkanska – ili hladna vulkanska – kometa, koja pokazuje vulkansku aktivnost. Ali umesto da izbaci rastopljenu stenu i vulkan nalik lavi na Zemlji, kriovulkanska kometa oslobađa mešavinu gasova i leda.

Kada se kriovulkanska kometa približi suncu – kao što to radi "Đavolja kometa" – ona se zagreva i stvara pritisak u jezgru.

Pritisak se povećava sve dok azot i ugljen monoksid ne eksplodiraju i izbace ledene ostatke kroz velike pukotine u ljusci jezgra. Ove gasovite struje mogu da formiraju karakteristične oblike kada se posmatraju kroz teleskop, kao što su đavolji rogovi, koji se takođe opisuju kao potkovica ili Milenijumski soko iz Ratovi zvezda.

 

 

Svemirska stena je veličine proslavljene "Halejeve komete" i poslednji put je bila vidljiva golim okom na Zemlji 1954. godine.

Takođe se naziva i "Halejeva kometa" jer je njena 71-godišnja orbita oko Sunca svrstava u istu klasu kao najpoznatija svemirska stena u istoriji, kojoj je potrebno oko 75 godina da kruži oko naše zvezde, za razliku od hiljada godine kao i većina kometa.

Iako će Pons-Bruks biti najbliži Zemlji u aprilu 2024., predviđa se da će dostići +4 magnitude, tako da bi mogao biti vidljiv golim okom iu maju i junu 2024. godine.

Najsjajnije će na noćnom nebu biti 2. juna 2024. godine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi