Preživeli su opasniji po okolinu: Stav SZO o leševima posle prirodnih katastrofa mnoge će iznenaditi

Suprotno duboko uvreženom uverenju, posmrtni ostaci žrtava prirodnih katastrofa ne predstavljaju poseban zdravstveni rizik, saopštili su Crveni krst i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dodajući da su mere opreza potrebne, što znači da leševe ne treba ostaviti blizu izvora pitke vode da bi se izbegla moguća kontaminacija fekalnim supstancama.

Zapravo zdravstveni rizik češće predstavljaju preživeli koji mogu da šire bolesti, tvrde stručnjaci za vanrednesituacije.

Prirodne katastrofe mogu da prouzrokuju hiljade žrtava, kao što je to slučaj u Libiji koju su nedavno pogodile smrtonosne poplave, ili u Maroku, koji je zadesio jak zemljotres.

Mrtvi koji su ostali zatrpani pod ruševinama ili ih je odnela vodena bujica kod preživelih uvek izazivaju osećaj da posmrtne ostatke što pre zakopaju. Crveni krst i SZO upozoravaju, međutim, da loše ili preuranjeno „postupanje“ s takvim posmrtnim ostacima može da se završi duševnom boli ili da prouzrokujepravne probleme članovima porodica žrtava.

Tanjug/AP Photo Mosa'ab Elshamy

Povrede, utapanja, opekotine

Svetska zdravstvena organizacija i Crveni krst podsećaju da je opšte pravilo da posmrtni ostaci žrtava prirodnih katastrofa ili sukoba ne prouzrokuju epidemije, jer ljudi umiru od povreda, utapanja ili opekotina i stoga obično nisu prenosioci zaraznih organizama koji bi mogli da izazovu epidemije.

Dve svetske organizacije ističu da leševi predstavljaju tek „neznatan“zdravstveni rizik, ali upozoravaju na opasnost koja vreba u slučaju drugačijeg uzroka smrti - onih koje su izazvale visoko zarazne bolesti poput kolere, ebole ili marburg virusa (MARV) ili u slučajevima kada katastrofa pogodi region u kojem je neka od spomenutih bolesti endemska.

AP Photo/Abdulaziz Almnsori

Rukovodilac medicinsko-pravne jedinice ICRC-a Pjer Guomarh pojašnjava kakoje „veća verovatnoća da će bolest širiti oni koji prežive prirodnu katastrofu, a ne leševi“, prenosi „Indeks“.

Pripaziti na vodu

Portparol SZO Margaret Haris kaže da posle prirodnih katastrofa treba preduzeti sve mere opreza kada je u pitanju voda s obzirom na to da fekalije koje ispuštaju mrtvi mogu biti kontaminirane i zagaditi je. U tom slučaju postoji rizik od pojave proliva ili ostalih bolesti, ali samo ako takvu kontaminiranu vodu pijete.

Da bi se uklonile opasne klice, dovoljno je dezinfikovati vodu namenjenu za piće.

„Glavni uzrok rizika u ovakvim slučajevima nisu leševi, već sve ostalo što je u vodi, poput blata i raznih kemikalija“, pojasnila je Harisova.

Ne žuriti sa sahranama

Široko rasprostranjen mit o epidemijama čiji su glavni uzrok leševi „često ljude podstiče da što pre sahrane mrtve. To povećava rizik od činjenice da će se ljudi verovatno voditi kao nestali, a to predstavlja veliki teret i bol za članove njihovih porodica“, kaže Bilal Sablou, zdravstveni savetnik za forenzičku medicinu ICRC-a u Africi.

Pritisak koji stvaraju ovakve glasine može da ubrza kolektivne sahrane koji se sprovode na brzinu i bez poštovanja preminulih.

„Zato pozivamo vlasti zajednica pogođenih ovakvim tragedijama da ne žure s masovnim sahranama ili kremiranjem“, kaže Kazunobu Kojima, koji je u programu SZO zadužen za biobezbednost u urgentnim zdravstvenim situacijama.

AP Photo/Jamal Alkomaty

I SZO i Crveni krst preporučuju da se tela najpre identifikuju i da se sahrane u jasno označenim pojedinačnim grobovima. Oni podsećaju da je vrlo važno dokumentovati i mapirati grobove da bi se oni kasnije mogli pronaći.

Obe organizacije ponavljaju još nešto: kada je u pitanju prskanje leševa krečom, oni ističu da od toga nema koristi jer taj postupak ne ubrzava raspadanje.

Dodaju da nije potrebno tela ni dezinfikovati s obzirom na to da leševi generalno ne predstavljaju opasnost od širenja infekcija.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi