Plava svetlost bljesnula iznad Maroka pre zemljotresa: Šta se krije iza ove misteriozne pojave? (VIDEO)

Sigurnosne kamere u gradu Agadiru, na jugozapadu Maroka, zabeležile su zanimljiv prirodni fenomen, plavu svetlost na nebu, samo tri minuta pre nego što je područje pogodio razorni potres magnitude 6.8 po Rihteru.

Ovaj događaj je izazvao znatiželju i zabrinutost širom društvenih mreža, gde su se mnogi pitali o čemu se radi.

Međutim, plava svetlost na nebu pre zemljotresa nije neuobičajena pojava i nema nikakva veze sa natprirodnim ili, prema nekim teorijama, veštački izazvanim zemljotresom.

Radi se o prirodnom fenomenu koji je ranije opisan u člancima „Nacionalne geografije".

Slični fenomeni su zabeleženi u prošlosti, kao što je slučaj s potresom magnitude 8.1 u Meksiku 2017. godine. Tada su se na društvenim mrežama pojavile slike zelene i plave svetlosti na nebu, koja je nazvana "svetlost zemljotresa".

Misteriozna svetlost pojavila se i pre snažnih potresa koji su 6. februara pogodili Siriju i Tursku, a dva od njih dostigla su jačinu od 7,7 i 7,8 stepeni po Rihteru.

Ovi događaji su relativno retki i izazivaju znatiželju znanstvenika, budući da nije lako objasniti njihovo tačno poreklo. Svetla potresa dolaze u različitim oblicima i bojama, što dodatno otežava njihovo proučavanje.

Frideman Frond, profesor fizike na Državnom univerzitetu San Hose i istraživač u Nasinom Istraživačkom centru Ames, istraživao je ovu pojavu i istakao da svetla potresa mogu varirati u svojim karakteristikama.

Iako postoje različite teorije o njihovom uzroku, od običnih munja do spekulacija o NLO-ima i vanzemaljskim pojavama, još nema potpuno zadovoljavajućeg naučnog objašnjenja za ovaj intrigantan fenomen.

Potres u Maroku imao je tragične posledice, uz više od 2.800 izgubljenih života i 2.500 povređenih osoba.

Šta bi moglo da bude izazivač?

Analizirajući 65 svetlosnih incidenata zemljotresa za studiju iz 2014. godine, Frond i kolege su teoretisali o tome da su svetla uzrokovana električnim nabojem aktiviranim u određenim vrstama stena tokom seizmičke aktivnosti, „kao da ste uključili bateriju u Zemljinoj kori“.

Printscreen Twitter/Eyaaaad

Bazalt i gabro stene, na primer, imaju sitne defekte u svojim kristalima koji bi mogli da ispuste električni naboj u atmosferu. Uslovi koji su pogodni za svetla javljaju se u manje od 0,5 odsto zemljotresa širom sveta, procenili su naučnici, što bi objasnilo zašto su relativno retki.

Osim toga, primetili su da se svetla zemljotresa češće pojavljuju pre zemljotresa ili tokom njega, dok se posle ređe mogu videti.

Ranije sprovedena studija sugerisala je da je tektonski stres stvorio takozvani pijezoelektrični efekat, prilikom čega stene koje sadrže kvarc proizvode jaka električna polja kada se kompresuju na određeni način.

Jedna od komplikacija u proučavanju svetlosti zemljotresa jeste i to što su potpuno nepredvidiva i kratkotrajna, pa su neki naučnici došli na ideju da stvore ovaj fenomen u laboratoriji.

U studiji iz 2014. koju je predvodio fizičar sa Univerziteta Ratgers u Nju Džerziju zrna različitih materijala, brašna, plastičnih diskova, gipsa, izazvala su skokove napona kada su aktivirana. Naučnici su ovaj efekat pripisali trenju između zrna, što bi bilo u suprotnosti i sa Frondovom i pijezoelektričnom teorijom.

Zasada se jedino može zaključiti da je ova svetlost dovoljno puta viđena pre zemljotresa i u toku njega da bi se odbacila kao izmišljotina, iako su neki ozbiljni naučnici uvereni da se radi o „fatamorgani".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi