Leto je postalo prava borba za preživljavanje: Vrućine su sve ekstremnije, a "Kerber" je doneo novi pakao

Estela Martinez obično tokom rada na polju nosi svetlu majicu i tanku jaknu kako bi se zaštitila od jarkog sunca. Ona zarađuje za život na vrućini Floride, a sa sobom nosi nekoliko flašica vode i hlad često nađe pod traktorima.

Međutim, kako su u poslednje vreme vrućine nesnosne, Estela kaže da je poljoprivredni rad postao nepodnošljiv. Od početka juna je širom Floride zabeleženo više od 50 temperaturnih rekorda, a užasna vlažnost vazduha situaciju čini samo još gorom.

- Vrelina je jaka, mnogo se više znojim. Nakon toliko godina rada na polju nikada nisam osetila ovoliku vrućinu - rekla je.

Za radnike koji moraju da rade na otvorenom, poput poljoprivrednika ili građevinaca, leto je postalo borba za preživljavanje. Takođe je smrtonosnije za beskućnike, manjinske zajednice, porodice sa nižim primanjima i starije.

AP Photo/LM Otero

Vrućina ubija više Amerikanaca nego bilo koja druga vremenska nepogoda, podaci su Nacionalnog meteorološkog servisa, a klimatske promene samo doprinose tome da ekstremne vremenske prilike budu jače i češće.

Primera radi, upozorenja na opasne nivoe vrućine su izdavane u Teksasu i Arizoni više od 30 dana zaredom, a ovog vikenda se očekuje obaranje rekorda u područjima od reke Rio Grande do severozapada Pacifika.

Kalifornijska Centralna dolina proživljava istorijski toplotni talas sa temperaturama i do 48 stepeni Celzijusovih.

U Feniksu je jul bio rekordno topao, pa je svakog dana bilo više od 40 stepeni. Više od 400 ljudi je prošlog leta preminulo u Feniksu u metrou od velikih vrućina, a najveći broj njih su bili beskućnici.

Dejvid Hondula, vodeći zvaničnik Feniksa zadužen za vrućinu, rekao je da se mora drugačije pristupiti kako bi se građani, pogotovo oni bez krova nad glavom, ohladili i ostali zdravi i bezbedni.

AP Photo/Damian Dovarganes

Grad je nekadašnje centre za hlađenje preimenovao u "centre za predah" kako bi stanovnicima bilo jasno da tu mogu i da prespavaju, odmore i potraže sklonište od vreline.

Kristina Dal, klimatska naučnica, rekla je da su radnici koji rade na otvorenom u većem riziku od razboljevanja zbog ekstremne vrućine. Takođe, među njima je zabeležen i veći brj smrtnih slučajeva.

- Kada je reč o zaštiti ljudi koji rade na velikim vrućinama, postoje samo tri osnovne stvari - voda, hlad i odmor - rekla je Dal.

Kako je dodala, problem se javlja i što većina poljoprivrednih radnika zarađuje po satu, odnosno, na osnovu toga koliko polsa obave.

- Ukoliko bi se odmarali, izgubili bi značajan deo dnevnice. Moramo se postarati da zaštitimo njihove dnevnice tako da ne budu primorani da biraju između plate i zdravlja - navela je.

Estela Martinez je kazala da je ona "jedna od srećnijih" jer njena plata ne zavisi od toga koliko plodova ubere.

AP Photo/Michael Probst, File

- Imam mogućnost da se odmorim kada osetim da mi je pauza potrebna, ali to tako za sve radnike - izjavila je.

Većina radnika živi u porodicama sa nižim primanjima, a posle napornog radnog dana na paklenim temperaturama, vrate se kući i ne mogu da priušte klima uređaje. To predstavlja još jedan rizik po zdravlje jer je noću još gore.

- Noćne temperature takođe rastu. Ima dosta dana kada topota ne oslabi, a ukoliko nema klimatizacije, takvi radnici ne mogu ni noću da se odmore. A onda sutradan rano ujutru ponovo ustaju i kreću na posao - rekao je još jedan klimatski naučnik Pablo Ortiz.

Vivek Šandas, profesor klimatske adaptacije i urbanih politika na Državnom univerzitetu u Portlandu, rekao je da rasa pokazuje ko najviše pati od vrućina. Jedna nedavna studija je pokazala da naselja sa nižim primanjima i zajednice Afroamerikanaca, Hispanoamerikanaca i Azijata više osećaju probleme povezane sa vrućinom nego bogatiji slojevi društva.

AP Photo/Andreea Alexandru

Šandas je došao do sličnih zaključaka u svojim istraživanjima.

Kako je istakao za CNN, gradovi moraju da zaštite najranjivije zajednice sadnjom stabala i obezbeđivanjem više zelenih površina. Meštanima treba obezbediti i klima uređaje na održiv i pristupačan način ili obezbediti ustanove za hlađenje i odmor.

Dalova je predložila i da bi građani trebalo da tokom toplotnih talasa imaju pristup klima uređajima kod kuće čak i kada kasne sa plaćanjem računa za struju.
Kako globalne temperature nastavljaju da rastu, Šandas je istakao da se mora brže delovati.

- Zabrinjava me smer kojim se svet kreće. Ne prilagođavamo se dovoljno brzo - zaključio je.

"Kerber" zahvatio velike delove Evrope

Toplotni talas zahvatio je delove južne Evrope i severozapadne Afrike, sa potencijalom da obori rekordne temperature u narednim danima.

Temperature će premašiti 40 stepeni u delovima Španije, Francuske, Grčke, Hrvatske i Turske.
U Italiji bi temperature mogle da dostignu skoro 49 stepeni, a crveni meteoalarm je na snazi u 10 gradova, uključujući Firencu i Rim.

AP Photo/Alessandra Tarantino

Lokalni mediji su objavili da je ove nedelje 44-godišnjak, koji je farbao pešački prelaz u blizini Milana, kolabirao usled vrućine, nakon čega je prebačen u bolnicu gde je preminuo.

Nekoliko turista već se srušilo zbog visokih temperatura, uključujući Britanca ispred Koloseuma u ​​Rimu.

Toplotni talas "Kerber", nazvan po troglavom čudovištu koje se nalazi u Danteovom paklu, doneće ekstremne uslove u narednih nekoliko dana.

Procenjuje se da će temperature dostići vrhunac u petak, međutim, vrućine će se nastaviti i tokom vikenda.

Profimedia

U Pragu se u subotu očekuje 36 stepeni Celzijusa, što je znatno više od julskog proseka od 24 stepena.

Najviša temperatura u Evropi od 48,8 stepeni zabeležena je u blizini Sirakuze na italijanskom ostrvu Siciliji u avgustu 2021. godine.

Prošle godine je više od 61.000 ljudi umrlo usled letnjih toplotnih talasa širom Evrope, navodi se u studiji koju je nedavno objavio časopis "Nature Medicine".
 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi